Može li zlato da dogura do 7.000 dolara i ko su glavni pokretači cene

Zlato, večita sigurna luka svetskih investitora, ove nedelje ruši rekorde i još jednom dokazuje svoju povoljniju tržišnu poziciju u odnosu na rizične valute, poput bitcoina, sklone volatilnosti. Budući da je 2025. godina obojena geopolitičkim tenzijama i neizvesnostima, pre svega na polju trgovine, centralne banke gomilaju zlato uprkos rekordnim cenama, dok investitori nastavljaju da ga koriste kao "štit" od inflacije.

Između ostalog, zbog nesigurnosti koju u svetski poredak unosi Donald Trump, cena plemenitog metala premašila je granicu od 3.000 dolara za uncu (31,1 gram), čak i na spot-tržištu. Prema mišljenju stručnjaka, razlog za rast cene zlata jeste strah od potresa na međunarodnim tržištima.

Saša Ivanović, glavni direktor Centra Zlata iz Hrvatske, u emisiji Sedam na Bloomberg Adriji, naglasio je da je pređašnja psihološka granica od 2.000 dolara za uncu zlata bila dosta jača od aktuelnih 3.000 dolara. "Videli smo da, kada je cena jednom probila 2.000 dolara, u roku od nekoliko meseci smo bez problema došli do 3.000 dolara."

Kaže i da bi, srednjoročno gledano, trebalo da usledi dalji rast cene. Ipak, u narednih nekoliko nedelja ili meseci, ne prognozira neke pompezne promene. "Do kraja godine, mogli bismo videti cenu zlata od čak 3.300 dolara. To ne mislim samo ja, već i mnogi drugi analitičari." 

Nekoliko velikih banaka je u poslednjim nedeljama povećalo i svoje ciljane cene za zlatne poluge, pri čemu Macquarie Group prognozira da bi cena mogla dosegnuti 3.500 dolara po unci.

 

 

Eskalacija sukoba na Bliskom istoku pogurala zlato

Neki analitičari predviđaju rast cene ovog metala na preko 3.100 dolara za uncu, a Mohamed El-Erian, ekonomista, kolumnista Bloomberga i predsednik Kvins koledža Univerziteta u Kembridžu, kaže da ovaj skok predstavlja upozorenje i kada je reč o snazi dolara.

Fed je iste nedelje odlučio da kamate zadrži na nepromenjenom nivou, uz upozorenje o sporijem rastu, odnosno očekivanoj većoj inflaciji. Trumpovo uvođenje carina trgovinskim partnerima izazvalo je bojazan od usporavanja ekonomije, te je Komitet za otvoreno tržište Feda glasao da zadrži kamatu na nivou od 4,25 do 4,5 odsto.

Bloomberg je u petak izvestio da se zlato zadržalo blizu rekordnih visina, jer su brige o potencijalnim uticajima američkih carina podstakle potražnju od investitora koji traže sigurno utočište. Zlatnom polugom se u petak trgovalo za oko 10 dolara manje u odnosu na rekord postignut u četvrtak - 3.057,49 dolara po unci. Time je zlato zabeležilo treći uzastopni nedeljni rast.

Bloomberg

 

Novi talas nestabilnosti zahvatio je tržišta, usled rastućih briga o eskalaciji trgovinskog rata koji predvode SAD, a dragoceni metal je imao koristi od toga, jer se Bela kuća priprema da najavi novi talas carina 2. aprila.

Samo tokom 2025. godine zlato je poraslo za 16 odsto, a osim američke politike, njegovoj atraktivnosti na tržištu kapitala doprineli su i geopolitički konflikti na Bliskom istoku i u Ukrajini.

Saša Ivanović potvrđuje ove faktore - nesigurnost i rekordnu potražnju - kao ključne okidače za skok zlata. "Svi žele da se na vreme pripreme za ono što većina očekuje, a to su posledice carina i kretanje kamata. Znamo da kada stope krenu da padaju, tek tada značajno skače cena zlata."

Opšte je poznato da svaka geopolitička trzavica utiče na dragoceni plemeniti metal, ali Ivanović smatra da je taj uticaj kratkog daha. Za primere uzima aktuelne svetske ratove, navodeći da je svaki put cena zlata skočila, ali se i vrlo brzo (kroz mesec-dva) stabilizovala. Isti je slučaj sa potražnjom.

"Uticaj na cenu zlata je mnogo jači u slučaju ekonomske, odnosno privredne nesigurnosti. Carine će ubrzati ulazak u recesiju, a oba faktora će značajno pogoditi zlato. Kada je Trump izabran za američkog predsednika prošle godine, počelo je veliko povlačenje zlata iz Londona u Njujork. Svi su se uplašili carina, kao i budućnosti zlata, bez obzira na to što je ono kroz istoriju bilo 'oslobođeno' carina. Sada više niko nije siguran, a svi bi hteli zlato uz sebe."

Depositphotos

 

Umesto akcija i nekretnina, ulagači biraju zlato

Ivanović za Bloomberg Adriju kaže da, prema njegovom mišljenju, trenutna situacija sa zlatom nema nikakve veze sa špekulacijama, jer bi se one dešavale kada bi postojale finansijske izvedenice. S druge strane, ovde je slučaj o velikoj potražnji za fizičkim zlatom (zlatnim polugama).

"To ukazuje na dugoročne tendencije. Špekulacija može biti, ali isključivo uz manje skokove i padove cene zlata. Centralne banke i veliki institucionalni investitori kupuju zlato već neko vreme, smatrajući ga dugoročnom investicijom. Glavni fundamenti koji trenutno pokreću cenu zlata su potražnja, globalna nesigurnost i, ono o čemu se manje govori, a to je Bazel III. Uz gotovinu i obveznice, zlato se smatra izuzetno sigurnim, tako da je preteklo i devizne rezerve u evrima. Naravno, daleko smo još od toga da pretekne dolarske rezerve, ali malo po malo se ide ka tome", navodi Ivanović.

Iznosi i podatak da se godišnje iskopa od 2.500 do 3.000 tona novog zlata, a samo centralne banke imaju godišnju potražnju veću od 1.000 tona zlata. "To je neki vid lagane nestašice fizičkog zlata, što se svakako mora odraziti na cene."

 

Za razliku od institucionalnih investitora, koji revnosno i ubrzano ulažu u zlato već sedam godina, individualni igrači mu se trenutno više posvećuju zbog precenjenih akcija i visokih cena nekretnina. "Ti instrumenti im i dalje nisu privlačni", napominje Ivanović, naglašavajući da je viševekovna pozicija zlata presudila da i u 2025. ono dominira na kriptom.

 Ivanović da ne vidi kraj geopolitičkih tenzija tako brzo. Konkretno u SAD, doći će do recesije, kao dela ekonomskog ciklusa i pada kamata, a to je "raketno gorivo za cenu zlata".

Same carine će ubrzati i, možda, čak produbiti celu stvar.

"Analiza London Bullion Market Associationa, rekao bih svetskog centralnog mesta za zlato, pokazuje da bi do 2030. godine cena zlata mogla dostići 7.000 dolara. Do tog iznosa su došli na osnovu izračuna o potražnji fizičkog zlata."

 

- U pisanju teksta pomogli Jelisaveta Lazarević i Marko Perožić.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar