Pregled berze: Svi u Muskov voz

Prošle nedelje je bilo gotovo nemoguće otvoriti novine, uključiti televizor ili pregledati internet, a da se ne naiđe na vest o dugo očekivanoj inicijalnoj javnoj ponudi akcija (IPO) kompanije SpaceX. Najveći IPO u istoriji svrstao je kompaniju među najveća javno listirana preduzeća, dok je njen osnivač Elon Musk postao prvi bilioner na svetu.

Već prvog dana trgovanja SpaceX se vinuo među najvrednije kompanije na berzi, a investitorima koji su učestvovali u rekordnoj javnoj ponudi vrednoj 75 milijardi dolara doneo je prinos od 19 odsto. Međutim, berzanski debi nije predstavljao samo trijumf za pristalice Muskove svemirske kompanije, već i svojevrsno olakšanje za šire tržište akcija, koje je ove godine u velikoj meri bilo pokretano entuzijazmom oko veštačke inteligencije (AI).

Kompanija je kroz IPO prikupila 75 milijardi dolara. Trgovanje sa 555,6 miliona akcija počelo je po ceni od 135 dolara, dok je prvi trgovački dan završen na 160,95 dolara po akciji. IPO Muskove kompanije bio je više nego dvostruko veći od dosadašnjeg rekordera, Saudi Aramca, koji je u svojoj javnoj ponudi prikupio 29,4 milijarde dolara.

SpaceX, međutim, verovatno neće biti jedina velika i potencijalno rekordna javna ponuda akcija ove godine. Muskovoj svemirskoj kompaniji mogli bi da se pridruže i pioniri veštačke inteligencije, OpenAI i Anthropic. OpenAI cilja valuaciju od oko bilion dolara, dok se vrednost Anthropica procenjuje između 965 milijardi i jednog biliona dolara. Više o ovim IPO planovima možete pročitati na linku.

 

Dešavanja na berzama tokom protekle nedelje

Uprkos IPO-u SpaceX-a i optimizmu zbog mogućeg sporazuma o okončanju rata između SAD i Irana, indeks S&P 500 nije uspeo da izbegne pad izazvan slabljenjem akcija povezanih sa veštačkom inteligencijom. Na nedeljnom nivou izgubio je 0,12 odsto. U minusu je završio i Nasdaq Composite, koji je oslabio 0,68 odsto.

Cena brenta je pala u petak 3,4 odsto, na 87,3 dolara po barelu, nakon što su ojačala očekivanja da bi SAD i Iran mogli da postignu sporazum o ponovnom otvaranju Ormuza. Tokom protekle sedmice cena je pala oko šest odsto, ali je i dalje više od 20 odsto viša nego 28. februara, kada su SAD i Izrael napali Iran.

Bitcoin je krajem nedelje porastao na oko 63.700 dolara po tokenu. Njegov oporavak sa nivoa ispod 60.000 dolara ponovo je na Wall Streetu pokrenuo poznate špekulacije o tome da li je najveća svetska kriptovaluta već dostigla cenovno dno.

Analitičari, pritom, ukazuju na više pokazatelja koji su i ranije pratili formiranje tržišnog dna. Ipak, deo investitora smatra da je poslednji pad bitcoina bio posledica preusmeravanja špekulativnog kapitala ka akcijama kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom, kao i ka veoma zapaženom IPO-u kompanije SpaceX.

 

Zlato je u petak pojeftinilo i bilo je na putu da zabeleži drugi uzastopni nedeljni pad, dok su investitori procenjivali izglede za dugo očekivani sporazum između SAD i Irana. Cena unce zlata kretala se na oko 4.200 dolara.

Dodatni pritisak na cenu plemenitog metala dolazi od početka novog ciklusa podizanja kamatnih stopa globalnih centralnih banaka. Više kamatne stope uglavnom negativno utiču na zlato, jer ono ne donosi kamatni prinos, pa investitorima postaje manje atraktivno u odnosu na obveznice i druge instrumente koji donose kamatu.

 

Christine Lagarde, ECB / Bloomberg

 

ECB podigla kamatne stope

Evropska centralna banka (ECB) je prvi put od 2023. povećala kamate. Upravni savet je podigao sve tri ključne kamatne stope za 0,25 procentnih poena, navodeći kao glavni razlog jačanje inflatornih pritisaka usled rata na Bliskom istoku.

Prema novoj odluci, depozitna kamatna stopa iznosiće 2,25 odsto, kamatna stopa za glavne operacije refinansiranja 2,40 odsto, dok će kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju iznositi 2,65 odsto.

Novi nivoi kamatnih stopa stupiće na snagu 17. juna 2026. godine.

Zvaničnici ECB, u međuvremenu, ne isključuju mogućnost novog povećanja kamatnih stopa već na narednoj sednici o monetarnoj politici, preneo je Bloomberg. Iako tržišta i ekonomisti uglavnom očekuju da bi sledeće povećanje moglo uslediti u septembru, kada će kreatori monetarne politike imati na raspolaganju i nove kvartalne projekcije, zbog inflatornih pritisaka povezanih sa ratom u Iranu ne odbacuje se ni mogućnost julskog povećanja.

Cene bi, prema procenama, mogle ostati povišene duži period čak i ako bi sukob u Iranu uskoro bio okončan. To je u intervjuu za Deutschlandfunk izjavio Joachim Nagel, predsednik Deutsche Bundesbanka.

"Možda više uopšte nećemo moći da se vratimo na obrasce iz perioda pre sukoba, jer su se lanci snabdevanja očigledno promenili, a moguće je i dalje povećanje premija za rizik", rekao je Nagel.

Događanja na Ljubljanskoj berzi

Akcija Krke je u petak dostigla novi istorijski maksimum. Tokom trgovanja porasla je 1,17 odsto i dan završila na nivou od 260 evra po akciji, što predstavlja rekordnu zaključnu cenu. Vrednost akcije Krke tokom dana dostigla je čak 265 evra.

U međuvremenu, NLB Skladi objavili su prospekt za prvu javnu ponudu novih akcija društva NLB Skladi – Nepremičnine, kojima će se naknadno trgovati na Ljubljanskoj berzi. U javnoj ponudi investitorima će biti ponuđeno najmanje 2,9 miliona, a najviše 10 miliona novoizdatih akcija. Učešće će biti omogućeno kako malim, tako i profesionalnim investitorima iz Slovenije, kao i profesionalnim investitorima sa sedištem u Hrvatskoj.

Ostajemo kod NLB-a, koji je, prema svemu sudeći, izgubio bitku za preuzimanje Addiko Banka. Kako je objavljeno u sredu, Raiffeisen Bank International je saopštio da je ostvario značajan napredak u procesu preuzimanja Addiko Banka, pošto je obezbedio podršku akcionara koji kontrolišu više od 50 odsto akcija te banke.

Šta pratimo ove nedelje

Ponedeljak, 15. jun

Evrostat će objaviti podatke o spoljnotrgovinskom bilansu i industrijskoj proizvodnji. U SAD će biti objavljeni podaci o industrijskoj proizvodnji. U Francuskoj počinje samit lidera grupe G7. U Frankfurtu će biti održana konferencija ECB na kojoj će govoriti Christine Lagarde.

Utorak, 16. jun

Kina objavljuje podatke o industrijskoj proizvodnji, stopi nezaposlenosti i maloprodaji. O kamatnim stopama odlučivaće Banka Japana i centralna banka Australije. Evrostat će objaviti statistiku zarada u evrozoni, dok će institut ZEW predstaviti indeks ekonomskog raspoloženja. SURS će objaviti podatke o radno aktivnom stanovništvu.

Sreda, 17. jun

Japan objavljuje podatke o spoljnotrgovinskom bilansu. U Ujedinjenom Kraljevstvu biće objavljeni podaci o inflaciji, dok će nove podatke o inflaciji predstaviti i Evrostat. IEA će objaviti svoj mesečni izveštaj o energetskom tržištu. U SAD stižu podaci o maloprodaji, a o kamatnim stopama odlučivaće Fed.

Četvrtak, 18. jun

U Ujedinjenom Kraljevstvu biće objavljeni podaci o nezaposlenosti, a o kamatnim stopama odlučivaće centralne banke Švajcarske i Engleske. SURS će objaviti podatke o strukturi troškova rada i statistiku zarada. U Velikoj Britaniji biće održani dopunski izbori na kojima učestvuje potencijalni kandidat za budućeg lidera Laburističke partije. U SAD počinje Otvoreno prvenstvo SAD u tenisu.

Petak, 19. jun

Zbog praznika berze u SAD i Kini neće raditi. Japan će objaviti podatke o inflaciji. SURS će predstaviti statistiku građevinskih dozvola, indekse proizvođačkih cena u industriji i istraživanje o raspoloženju potrošača. O kamatnim stopama odlučivaće i Rusija.