Zašto investitori stalno žude za zlatom

Vekovima unazad, zlato je bilo utočište u vremenima političke i ekonomske neizvesnosti. Kao sigurna roba koja se lako transportuje i realizuje na bilo kom tržištu, zlato investitorima pruža osećaj bezbednosti u vremenima opšte nesigurnosti.

 

Ipak, postoje i suprotna mišljenja. Čuveni investitor Warren Buffett nazvao je zlato "sterilnim" kapitalom i u pismu iz 2011. godine objasnio akcionarima kompanije Berkshire Hathaway Inc. "ako posedujete jednu uncu zlata kroz celu večnost, i dalje ćete na kraju posedovati samo jednu uncu".

Uprkos tome, investitori su se okrenuli zlatnim polugama kao sigurnom utočištu tokom eskalacije trgovinskih sukoba predsednika Donalda Trumpa, usled rekordno visokog američkog javnog duga, koji podstiče strah od fiskalne stabilnosti zemlje, kao i usled narušavanja autonomije Federalnih rezervi. Investitori su ove godine masovno ulagali u fondove bazirane na zlatu i ostvarili ukupno učešće, koje je sredinom septembra dostiglo rekordni nivo od 2022. naovamo, po podacima Bloomberga.

Povećana tražnja za zlatom dovela je do dostizanja rekordnih cena u 2025, čime je nastavljen rast koji je počeo lani. Zlato je sredinom septembra probilo granicu od 3.700 dolara po unci, i dostiglo rekordnu cenu, nakon što je centralna banka snizila kamatne stope. Zlato, bez kamatnog prinosa, postaje privlačnije, budući da je oportunitetni trošak držanja zlata niži u poređenju sa sredstvima koja ostvaruju kamatu.

Bloomberg

Zašto se zlato smatra sigurnim utočištem

Za savremene investitore, glavni motivi su stabilnost i likvidnost zlata, a ne njegova inherentna upotrebna vrednost.

Zlato je tradicionalno raslo u trenucima tržišne nestabilnosti. Ono se, takođе, smatra zaštitom od inflacije, kada kupovna moć valuta slabi. Zabrinutost zbog inflacije je centralna tema, jer bi Trumpove carine na uvoz u SAD mogle da dovedu do skoka cena na globalnom nivou.

Inflacija u SAD је posebno bila u žiži pažnje budući da je Trump vršio pritisak na Fed da prilagodi kamatne stope shodno njegovim ciljevima. Zlato je poraslo u iščekivanju Fedovog snižavanja stopa, kao i nakon najave smanjenja od 0.25 procentnih poena 17. septembra. Međutim, rast je bio ograničen Fedovom suzdržanošću oko daljih sniženja uzrokovanom usporavanjem tržišta rada i kontinuiranim inflatornim izazovima.

Pozicija zlata kao sigurnog utočišta je dodatno ojačana, budući da Trumpova trgovinska politika narušava poverenje u druge uobičajene zaštite od tržišnih neizvesnosti, kao što su američki dolar i državne obveznice i ugrožava koncept američke dominacije.

Zlato је tradicionalno bilo u negativnoj korelaciji sa dolarom. S obzirom da su zlatne poluge denominirane u dolarima, slabljenje dolara čini zlato pristupačnijim za investitore koji poseduju druge valute. U julu je dolar pao na najniži nivo u odnosu na druge glavne valute u poslednje tri godine, gde je i ostao do sredine septembra.

Bloomberg

Pored tržišnih razloga, posedovanje zlata је duboko usađeno u kulturama Indije i Kine, dva najveća svetska tržišta zlata, gde se nakit, poluge i zlato u drugim oblicima prenose kroz generacije kao simbol napretka i sigurnosti. Indijska domaćinstva poseduju oko 25.000 metričkih tona zlata, što pet puta nadmašuje količinu zlata deponovanog u SAD, u Fort Noksu.

Fizički kupci su osetljivi na cene, ali kada privlačnost zlata krene da opada među finansijskim investitorima, kupci nakita i poluga često iskoriste priliku povoljne kupovine, čime doprinose stabilizaciji cena tokom tog procesa.

Zlatne narukvice izložene u prodavnici Chow Tai Fook Jewellery Group Ltd. u Hong Kongu 9. septembra 2024. godine.

Šta je podstaklo rast cene zlata pre Trumpovog drugog mandata

Porast cene zlata od početka 2024. godine delimično је podstaknut intenzivnim kupovinama centralnih banaka, posebno u ekonomijama u razvoju koje nastoje da smanje zavisnost od američkog dolara kao dominantne svetske rezervne valute. Zlato doprinosi diverzifikaciji deviznih rezervi zemlje i pruža zaštitu od deprecijacije valute.

Centralnе banke su poslednjih 15 godina pretežno kupovale zlato, a dinamika te kupovine se udvostručila nakon ruske invazije na Ukrajinu. Budući da su SAD i njihovi saveznici zabranili pristup fondovima ruske centralne banke na njihovim teritorijama, to je osvetlilo ranjivost deviznih rezervi na sankcije.

Centralne banke su tokom 2024. kupile preko 1.000 tona poluga zlata po treći put zaredom, po navodima Svetskog saveta za zlato, i kontrolišu oko petinu celokupnog zlata ikada proizvedenog. Ta dinamika kupovina se donekle smanjila kao posledica viših cena.

Bloomberg

Šta bi moglo da zaustavi skok zlata

Nakon gotovo kontinuiranog rasta cene zlata od početka prošle godine, moglo bi eventualno doći do stabilizacije, jer investitori prodaju zlato kako bi ostvarili profit. Znatno snižavanje Trumpovih carina i mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine mogli bi, takođe, da podstaknu pad cena.

Međutim, centralne banke su bile glavni pokretač rasta zlata, što implicira da bi upravo one mogle najviše da utiču i na njegov pad, ukoliko bi smanjile svoje rezerve.

Nema indicija da bilo koja centralna banka planira da smanji zlatne rezerve. Centralnе banke razvijenih ekonomija prodale su vrlo malo zlata tokom poslednjih decenija u poređenju sa 1990-tim, kada su stalne prodaje dovele do pada cena poluga zlata za preko 25 odsto tokom desetogodišnjeg perioda. Usled zabrinutosti da te nesinhronizovane prodaje destabilizuju tržište, uspostavljen je prvi Sporazum centralnih banaka o zlatu 1999. godine, na osnovu kog su potpisnici pristali da ograniče kolektivnu prodaju poluga.

Da li zlato kao fizično sredstvo uzrokuje poteškoće investitorima

Posedovanje zlata obično nije besplatno. S obzirom na to da је zlato fizički objekat, vlasnici moraju da snose troškove deponovanja i osiguranja.

Investitori koji kupuju zlatne poluge i kovanice obično plaćaju premiju preko spot cene. Takođе, mogu postojati geografske cenovne razlike, koje trgovci koriste.

Upravo se to dogodilo raniје ove godine kada je zabrinutost da bi Trump mogao da uvede carine na uvoz poluga pokrenula rast fjučersa zlata na njujorškom Comexu, značajno iznad spot cena u Londonu. Nastala je globalna trka među vlasnicima fizičkog zlata, koji su želeli da ga transportuju u SAD kako bi iskoristili veliku premiju i potencijalno ostvarili stotine miliona dolara dobiti.

Bloomberg

Ta špekulativna trgovina naglo je prekinuta u aprilu, kada је Trumpova administracija objavila da će poluge biti izuzete od carina. Tržište je bilo zabrinuto da se to neće dogoditi, nakon što je carinska i granična kontrola SAD u avgustu najavila da su pojedine zlatne poluge podložne Trumpovim "uzajamnim carinama". Međutim, Trump је nakon toga lično izjavio da zlato neće biti pogođeno uvoznim carinama.

Zlato smeštenо u cargo prostorije komercijalnih letova, se obično lako transportuje, а da putnici u kabini toga nisu ni svesni. Međutim, prenos zlata od aerodroma Hitrow do JFK nije tako jednostavan, jer različita tržišta zahtevaju različite veličine poluga. U Londonu se poluge od 400 unci smatraju standardnim, dok Comex ugovori zahtevaju od trgovaca da dostave poluge od 100 unci ili 1 kilograma.

To podrazumeva da se poluge, koje se otpremaju u Comex depoe najpre dostavljaju švajcarskim rafinerijama, gde se tope i preoblikuju, a potom otpremaju u SAD. Kada se pojavi intenzivna potražnja za premeštajem zaliha zlata, taj proces izaziva pojavu uskog grla.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar