Zašto je zlato 'zaglavljeno' na 4.500 dolara? Tržište između rata i Feda

Ukupna tražnja za zlatom u prvom kvartalu 2026, uključujući vanberzanske transakcije, dostigla je 1.231 tonu, što predstavlja rast od dva odsto u odnosu na isti period 2025. godine, podaci su Svetskog saveta za zlato. Iako je zlato u utorak blago palo, do 1,1 odsto na nešto iznad 4.500 dolara za uncu - nakon što su američki napadi u Ormuzu umanjili optimizam u vezi s napretkom pregovora o ponovnom otvaranju ključnog plovnog puta - popularnost plemenitog metala ne jenjava, a cena već dugo tapka u mestu.

Georgi Hristov, ekonomski analitičar, očekuje dalji rast cene zlata, uprkos kratkoročnim fazama stabilizacije ili korekcije. Ocenjuje da se dragoceni metal prirodno konsolidovao nakon istorijskog pika.

"Ne bih to 'stagniranje' posmatrao kao promenu trenda, već kao prirodan predah tržišta. Jedan od razloga za trenutni pritisak na zlato jeste jak američki dolar. Kada je dolar snažan, zlato je često kratkoročno pod pritiskom, jer se globalno kotira u dolarima i postaje relativno skuplje za one koji kupuju drugim valutama. Pored toga, investitori nalaze alternative za plasman kapitala - depozite, obveznice i finansijske instrumente koji nude prinos."

 

U jeku rata u Iranu, posebno treba istaći da cena energenata i nafte povećava opšte inflatorne rizike, što potencijalno kreira očekivanja da će Fed duže držati kamate na visokom nivou. Kratkoročno gledano, visoke kamate nisu povoljne za zlato, jer ono ne donosi kamatu. "Zato trenutno imamo specifičnu situaciju: geopolitički rizik podržava zlato, ali ga jak dolar i očekivanja o višim kamatama istovremeno pritiskaju", objašnjava Hristov.

Međutim, kako je Fed dobio novog čelnika, Kevina Warsha, čija bi politika mogla doneti promene na tržištu u kontekstu snižavanja kamata - na čemu Donald Trump, koji favorizuje Warsha, insistira dugo - ostaje da se vidi da li će i kako zlato pratiti promenu pravca vetra u Američkoj centralnoj banci. Iako je Warsh rekao da "neće biti Trumpova marioneta", tržište veoma pomno prati dalju (ne)zavisnost Feda od vlasti, znajući Trumpove tvrdokorne stavove.

Mimo toga, centralne banke širom sveta nastavljaju da povećavaju udeo zlata u rezervama, u okviru mehanizma zaštite od geopolitičkih rizika, valutnih trzavica i zavisnosti od inostrane imovine. Tako su u prvom kvartalu banke kupile neto 244 tone zlata, što je tri odsto više nego 2025, saopštio je Svetski savet. Srbija prati tu dinamiku, sa količinama koje su dostigle rekord od skoro 54 tone krajem aprila i sa vrednošću od 6,9 milijardi evra. Samo u aprilu, Narodna banka Srbije je povećala zlatne rezerve za 225,8 kilograma kupovinom 18 zlatnih poluga na domaćem tržištu od Srbija Ziđin Kopera.

Poslednji svetski primer je Gana, koja je najavila da će od 1. juna povećati obavezne kupovine zlata od velikih rudarskih kompanija - sa 20 na 30 odsto njihove proizvodnje, kako bi uvećala svoje rezerve i podržala domaću valutu. Istovremeno, Gana pokušava da kroz lokalnu preradu zlata razvije domaću industriju i poveća zaposlenost, preneo je Bloomberg.

Zašto je uloga centralnih banaka ključna

Pre samo dve do tri decenije, globalni odnos prema zlatu bio je gotovo suprotan današnjem. Tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih vladalo je uverenje da zlato gubi značaj u modernom finansijskom sistemu, dok su dolar i američke državne obveznice smatrani bezbednim utočištem. Štaviše, mnoge centralne banke su tada čak smanjivale svoje zlatne rezerve.

Velika Britanija je krajem devedesetih godina prodala veliki deo zlata po cenama koje se danas smatraju istorijski niskim, dok su ostale centralne banke iz Evrope koordinisano ograničavale količine zlata kroz sporazum Central Bank Gold Agreement (CBGA). Kako zlato ne donosi kamatu niti dividendni prihod, smatralo se "neproduktivnom aktivom". CBGA je sada samo simbol ere u kojoj je svet verovao da zlato gubi monetarni značaj.

Istovremeno, globalizacija je pre nekoliko decenija tek bila u usponu, inflacija relativno niska, a poverenje u američki finansijski sistem veoma snažno.

Međutim, nakon globalne finansijske krize 2008, pandemije, rata u Ukrajini, zamrzavanja ruskih rezervi, a sada i novih geopolitičkih sukoba, centralne banke su prigrlile zlato kao vid zaštite od političkog i finansijskog rizika. Zanimljivo je da su danas među najvećim kupcima zemlje u razvoju i tržišta u usponu - od Kine i Indije, do Turske, Poljske i afričkih država.

"Kupovina od centralnih banaka je, možda, trenutno najjači dugoročni signal na tržištu. Centralne banke ne kupuju zlato zbog kratkoročne špekulacije, već zbog diverzifikacije rezervi, smanjenja zavisnosti od dolara, zaštite od inflacije i geopolitičkog rizika", kaže Hristov.

 

 

'Zlatne' sedamdesete i dalje predikcije

"Najbližu istorijsku paralelu današnjoj situaciji možemo tražiti u periodu sedamdesetih godina, kada je svet imao kombinaciju visoke inflacije, energetskih šokova, geopolitičke nestabilnosti i veoma visokih kamata. Tada su centralne banke, posebno Fed, na kraju morale agresivno da podignu kamate kako bi obuzdale inflaciju. Međutim, razlika je u tome što danas centralne banke ne mogu jednako lako da koriste iste instrumente kao tada. Nivoi javnog i privatnog duga su mnogo viši, finansijska tržišta su osetljivija na kamate, a države imaju znatno veće troškove servisiranja duga. Prostor za ekstremno podizanje kamata je sada daleko ograničeniji - i stoga zlato ostaje važno", kaže sagovornik Bloomberg Adrije.

Pred tržištem su trenutno dva scenarija, a oba proizlaze iz istog izvora - geopolitičkih tenzija, inflacije i reakcije centralnih banaka.

Prvi scenario je pozitivan za zlato. Ukoliko ratovi i geopolitičke tenzije nastave da podižu cene nafte, gasa i drugih sirovina, inflacija bi mogla duže ostati povišena. Ako centralne banke, pritom, ne budu mogle dovoljno agresivno da podižu kamate bez ozbiljnog rizika po ekonomiju i finansijski sistem, investitori će sve više tražiti zaštitu u imovini koja nije direktno vezana za monetarnu politiku jedne države. Hristov objašnjava da u tom slučaju dominira takozvani "kanal straha" - rast neizvesnosti i rizik od širenja sukoba povećavaju tražnju za sigurnim utočištima.

Drugi scenario mogao bi da bude negativan za cenu zlata, iako ga pokreću isti događaji. Rast cena energenata zbog sukoba istovremeno podiže inflatorna očekivanja, zbog čega tržište procenjuje da bi Fed i druge centralne banke mogle duže da zadrže visoke kamatne stope. Više kamate jačaju dolar i podižu prinose na američke obveznice, čime zlato postaje manje atraktivno jer ne donosi kamatni prinos. Upravo na taj mehanizam je ukazao i Reuters, navodeći da su tenzije oko Irana u utorak podigle cene nafte i inflatorne strahove, ali i povećale očekivanja da će kamate ostati više tokom dužeg perioda.