Vlada Srbije usvojila je novu uredbu o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, saopšteno je u četvrtak. Najvažnija novina je smanjenje troškova naknade za kupce-proizvođače - takozvane prozjumere, koji proizvode zelenu energiju za sopstvene potrebe. Za ostale potrošače iznos naknade ostaje nepromenjen.
"Uredba propisuje način obračuna naknade za povlašćene proizvođače električne energije koju plaćaju krajnji kupci. Novim propisom dodatno se olakšava i unapređuje finansijski položaj kupaca-proizvođača, jer se osnovica za obračun naknade zasniva na neto električnoj energiji, a ne na preuzetoj električnoj energiji iz mreže", navodi se u zvaničnom saopštenju.
Da će uredba biti usvojena ove nedelje, najavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na konferenciji Bloomberg Adrije "Sustainable Business", rekavši da nas krajem godine čekaju i nove aukcije za obnovljive izvore energije (OIE). Više o tome pročitajte u posebnom tekstu.
Opširnije
Solari i vetar - kakvi su im potencijali u Adria regionu
Zemlje Adria regiona imaju značajan geolokacijski potencijal za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.
05.06.2024
Prelazak na OIE značiće i da se ukupna energija manje troši
Ljudi ne žele ugalj, naftu ili gas. Radije žele proizvode i usluge koje pruža energija - grejanje doma, javni prevoz ili čelične limove.
05.06.2024
Skupi OIE projekti teraju na zaduživanje: Novih 100 miliona evra za EPS
Italijanski fond Cassa Depositi e Prestiti odobrio je EPS-u kredit od 100 miliona evra.
03.06.2024
Kakva će tačno biti uloga Japanaca u izgradnji RHE 'Bistrica'
Nedavno je objavljeno da je Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) formalizovala odluku o učešću u izgradnji Reverzibilne hidroelektrane "Bistrica".
28.05.2024
Zašto još nije izgrađen nijedan OIE objekat na državnoj zemlji?
Vlada Srbije je sredinom jula 2021. donela uredbu po kojoj se državno poljoprivredno zemljište lošijeg kvaliteta daje u zakup za izgradnju OIE projekata.
04.06.2024
"Ovom uredbom zaokružili smo izmene poreza i naknada koji se odnose na kupce-proizvođače, na povoljniji način za prozjumere. Najvažnija izmena koja se odnosi na kupce-proizvođače je da će od sada naknadu za povlašćene proizvođače električne energije plaćati na razliku predate i preuzete električne energije iz mreže. Istu izmenu je vlada dosad sprovela i za obračun poreza na dodatu vrednost (PDV), akcize, kao i za naknadu za energetsku efikasnost", rekla je Đedović Handanović povodom usvajanja uredbe.
Uredbom je propisano da će se u slučaju negativne premije koju povlašćeni proizvođači električne energije plaćaju Elektroprivredi Srbije (EPS) ta premija primarno koristiti za smanjenje računa građana.
Novi akt je značajan i za domaćinstva i za industrijske prozjumere, napominju iz vlade.
"Energetska tranzicija se tiče svih nas i svi moramo da učestvujemo u njoj - i građani, i privreda, i država - stvaranjem povoljnog regulatornog okvira. Kapacitet prozjumera je u poslednjih 20 meseci porastao skoro devet puta, država je subvencionisala skoro petinu izgrađenih solarnih elektrana među domaćinstvima i sada smo zaokružili neophodne izmene propisa od kojih će svi koji proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe imati koristi", izjavila je ministarka.
Kako je Bloomberg Adria ranije prenela, ukupna snaga svih kupaca-proizvođača električne energije iz OIE koji imaju sve neophodne dozvole i status u zvaničnom registru Elektrodistribucije Srbije (EDS) prešla je 50 megavata. Prema podacima Udruženja OIE, najveći deo od više od 3.000 prozjumera čine domaćinstva, kojih je 2.215.
Najmanje prozjumera je u kategoriji stambenih zajednica - samo tri zgrade odlučile su se za ovaj vid proizvodnje električne energije.
Zanimljivo je da pored domaćinstava, kompanija, fabrika, benzinskih pumpi, škola, vrtića, stambenih zgrada, i manastiri i crkve u Srbiji prate svetski trend instaliranja solarnih panela i proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe.
Trenutno status prozjumera ima 13 manastira i crkava u našoj zemlji. Najveću instalisanu snagu ima Manastir Žiča (50 kilovata), koji je u blizini Kraljeva izgradio prvi kralj među Nemanjićima, Stefan Prvovenčani, početkom 13. veka. Slede manastiri u Nišu: Manastir Sveti Stefan (40,29 kilovata) i Manastir Uspenja Presvete Bogorodice (40 kilovata).
- U pisanju teksta pomogla Suzana Peljto.