Prelazak na OIE značiće i da se ukupna energija manje troši

Ljudi ne žele ugalj, naftu ili gas. Radije žele proizvode i usluge koje pruža energija - grejanje doma, javni prevoz ili čelične limove. Razlika je važna ukoliko uzmemo u obzir da se udaljavamo od fosilnih goriva i idemo u susret čistoj energiji, a to znači da bi svet mogao ukupno da troši manje energije bez gubljenja prednosti koje trenutno uživa.

Oko trećine ukupne proizvedene energije trošimo na rudarstvo, preradu i transport fosilnih goriva. Sirova nafta sama po sebi nije mnogo korisna dok se ne pretvori u benzin, gorivo za mlazne motore i lož-ulje. Ali stvaranje tih proizvoda zahteva postojanje ogromnih rafinerija koje troše velike količine energije. Ono što je najvažnije, sva ta prljava energija ima ogroman uticaj na zagrevanje planete. Proizvodnja solarnih panela i vetroturbina ima mnogo manji ugljenični otisak.

Prelazak na čistu energiju takođe bi mogao da donese uštede do 4,6 biliona dolara svake godine, prema novom istraživanju istraživačkog centra RMI sa sedištem u Koloradu.

Druga trećina ukupne svetske energije troši se na sagorevanje fosilnih goriva u veoma neefikasnim mašinama. Na primer, automobil na fosilna goriva pretvara samo četvrtinu energije iz benzina u kretanje. Električni automobil pretvara više od tri četvrtine energije iz baterije u kretanje. Slično, dok sagorevanje jedne jedinice prirodnog gasa u kotlu proizvodi jednu jedinicu toplote, električna toplotna pumpa koristi jednu jedinicu električne energije da obezbedi tri jedinice toplote.

Stručnjaci ukupnu količinu energije sadržanu u prirodi, kao što je ugalj, nazivaju primarnom energijom. Nakon što se uzmu u obzir gubici tokom proizvodnje i transporta, ono što ostane naziva se finalna energija.

Bloomberg

"Postoji toliko prostora za povećanje efikasnosti", rekao je Daan Walter iz RMI. "Većina diskusija o energetskoj sigurnosti se fokusira na obezbeđivanje izvora energije, ali se malo priznaje da smanjenje potražnje za energijom takođe pomaže u energetskoj sigurnosti."

Zato bela knjiga koju je Walter napisao zajedno sa svojim kolegama iz RMI-ja nosi naslov "Neverovatna neefikasnost fosilnog energetskog sistema". Bez alternative fosilnim gorivima, ta neverovatna neefikasnost je jednostavno bila deo poslovanja. Ali kako svet prelazi na proizvodnju više energije iz obnovljivih izvora i pretvara sve više uređaja koji troše energiju na električnu energiju, ukupna efikasnost sistema raste.

Na klimatskom samitu COP28 u Dubaiju prošle godine, zemlje su se saglasile oko dva glavna cilja na dugoj listi: utrostručenje obnovljive energije i udvostručenje energetske efikasnosti. Međunarodna agencija za energiju nedavno je objavila izveštaj o cilju obnovljivih izvora energije. Njegov zaključak je da će, ako zemlje ostvare svoje navedene planove, svet imati 2,2 puta više obnovljivih izvora energije 2030. u odnosu na nivoe 2022. godine. To je manje od njihovog trostrukog cilja i stoga treba još mnogo toga da se uradi.

Kada je reč o izveštaju postizanja cilja energetske efikasnosti, on još nije objavljen. Ipak, postoji mnogo toga što se može saznati na osnovu podataka koji već postoje. Cilj je definisan u smislu poboljšanja energetskog intenziteta privrede, a to je koliko je energije potrebno da se generiše dolar ekonomske aktivnosti.

Tokom proteklih nekoliko decenija, energetski intenzitet privrede - ili energetska efikasnost - povećavao se između jedan odsto i dva odsto svake godine, dok globalni ekonomski rast lebdi na tri odsto. To znači da, iako svetska ekonomija postaje energetski efikasnija, to nije dovoljno da se smanji ukupna količina energije koju svet koristi. Dupliranje energetske efikasnosti na četiri odsto godišnje moglo bi pomoći svetu da koristi manje energije, čak i uz održavanje ekonomskog rasta na istom nivou.

Bloomberg

Cilj za obnovljive izvore energije je težak, ali će nastojanje da se on postigne verovatno biti jači od onog koji stoji iza cilja energetske efikasnosti. "Veoma malo ljudi ima predstavu o tome šta to znači, ili da li je moguće", rekao je Walter. To je zato što energetska efikasnost nije tema koja izaziva veliko interesovanje, dodao je on. Možda je to zato što koraci za postizanje tog cilja, kao što su bolja izolacija ili softver za upravljanje energijom, nisu atraktivna rešenja.