Izmene Zakona o faktoringu - transparentnije tržište i brži priliv novca za privredu

Najznačajnija novina izmena i dopuna Zakona o faktoringu jeste uvođenje Centralne evidencije faktoringa – elektronske baze podataka u kojoj će se u realnom vremenu pratiti sve fakture koje su predmet faktoring ugovora. Ovaj sistem sprečava da ista faktura bude više puta ustupljena različitim faktorima, čime se uvodi veća sigurnost i smanjuje prostor za zloupotrebe.

Predložene izmene zakona na kome je radilo Ministarstvo finansija i čija je javna rasprava završena, doneće veću pravnu sigurnost, transparentnost i efikasnost na tržištu, kao i lakši pristup likvidnosti za kompanije, naročito mala i srednja preduzeća.

Inače, faktoring predstavlja finansijski instrument koji omogućava kompanijama da prodaju svoja potraživanja i odmah dobiju gotovinu, umesto da čekaju 30 ili 60 dana na uplatu kupaca. Na taj način firme rešavaju problem nelikvidnosti i obezbeđuju novac za tekuće poslovanje ili ulaganja u dalji rast preduzeća.

Praćenje faktura u realnom vremenu

Takođe, novi zakon donosi i preciznije definisanje pojma faktoringa. U tom smislu uvodi se kategorija avansnog faktoringa, što znači da onaj ko otkupljuje potraživanja ne mora odmah da isplati ceo iznos fakture, već samo deo. To je obično između 70 i 90 odsto vrednosti potraživanja, a preostali iznos tek nakon što dužnik isplati iznos iz fakture.

 

Krug subjekata koji mogu da koriste faktoring takođe je proširen. Pored privrednih društava i preduzetnika, ubuduće će to moći da budu i zadruge, registrovana poljoprivredna gazdinstva, različite ustanove i druga pravna lica.

Ovim izmenama se zakon usklađuje kako sa već postojećom praksom, tako i sa međunarodno usvojenim principima iz ove oblasti.

Inače, tržište faktoringa u Evropi je veoma razvijeno, a njegova vrednost meri se bilionima evra.

 

Zanimljivo je i da se na svetskom nivou očekuje nastavak rasta tržišta faktoringa. Vrednost ovog tržišta za 2025. iznosi oko 5,7 biliona dolara, dok se predviđa da do 2029. godine dostigne iznos od oko 7,9 biliona dolara.

 

 

Nadzor u rukama Komisije za hartije od vrednosti

Važna novina je i mogućnost da ugovori o faktoringu, ako su solemnizovani kod notara (provera verodostojnosti i overa) i sadrže klauzulu izvršnosti, imaju snagu izvršne isprave. U praksi to znači da poverilac može odmah pokrenuti prinudno izvršenje bez dodatne sudske procedure. Jednostavno rečeno, u slučaju da onaj ko je ustupio potraživanja ne izmiri svoje obaveze, a ugovor o faktoringu je zaključen u navedenoj formi, firma koja je otkupila potraživanja može na osnovu takvog ugovora (koji ima snagu izvršne isprave, praktično presude) da pokrene izvršni postupak radi prinudnog namirenja svog potraživanja.

Depositphotos

 

Nadzor nad sprovođenjem zakona prelazi sa Ministarstva finansija na Komisiju za hartije od vrednosti, koja je specijalizovana za kontrolu tržišta kapitala. To bi trebalo da doprinese stvaranju stabilnijeg finansijskog tržišta jer će se kroz objedinjen nadzor povećati pravna sigurnost, transparentnost i poverenje u tržište.

U zakon je uveden i pojam saradnika, kako bi se proširio krug osoba za koja se proverava da nisu osuđivana, čime se jača usklađenost sa regulativom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Saradnici su osobe za koje pravno lice koje je podnelo zahtev za izdavanje odobrenja za obavljanje poslova faktoringa mora da dostavi dokaze da nisu osuđivane.

Česte zloupotrebe - višestruko ustupanje potraživanja

Faktoring je, prema rečima Jovana Milovanovića, jednog od osnivača kompanije Finstop, ključan za domaću privredu jer omogućava brzi priliv gotovine i rešava problem nelikvidnosti.

"Umesto da čekaju 30 ili 60 dana na naplatu faktura, firme mogu da prodaju potraživanja i dobiju novac istog dana. To je naročito važno za male i srednje kompanije koje nemaju jednostavan pristup kreditima. Dodatno, korišćenje faktoringa se ne registruje na bilansima kompanija koje ga koriste, što znači da ne utiče na kreditnu sposobnost", kaže Milovanović za Bloomberg Adriju.

Dosadašnje zloupotrebe najčešće su se odnosile na višestruko ustupanje istih potraživanja i podnošenje lažnih faktura. Milovanović objašnjava da će kombinacija Centralne evidencije faktoringa i sistema elektronskih faktura (SEF) značajno smanjiti prostor za takve prevare.

"Postojeća infrastruktura u velikoj meri doprinosi sigurnosti u faktoring poslovanju, odnosno smanjenju prevarnih radnji, ali se uvek mora biti na oprezu i ići u korak sa novim tipovima pokušaja zloupotreba u faktoringu", zaključuje Milovanović.

Tako faktoring u Srbiji dobija jasnija pravila igre, uz veću pravnu sigurnost za sve učesnike i brži protok novca u privredi.