Privatni sektor uložio 1,5 milijardi evra u zelenu energiju, tempo više ne diktira novac

Privatni sektor je u proteklih desetak godina u razvoj vetroelektrana i solarnih elektrana u Srbiji uložio više od 1,5 milijardi evra. Novi kapaciteti su izgrađeni, projekti razvijeni, a interesovanje investitora i dalje postoji. Ipak, razvoj obnovljivih izvora energije (OIE) u poslednje dve godine se usporio, dok ključni izazovi više nisu povezani toliko s kapitalom, već s tempom kojim sistem može da prati već započeta ulaganja.

Srbija je ušla u 2026. godinu sa instalisanih 3.683,4 megavata (MW) zelene energije, s tim što najveći udeo čine velike hidroelektrane (HE) Elektroprivrede Srbije (EPS). Međutim, u proteklih desetak godina udeo novih kapaciteta iz OIE bez velikih HE je porastao, pre svega zahvaljujući ulaganjima privatnog sektora u vetro i solarne elektrane.

Od prošle godine, kada su u puštene u probni rad i prva EPS-ova vetroelektrana (VE) Kostolac i solarna elektrana Petka, vodeća energetska kompanija je ambicioznije krenula u proizvodnju zelene energije bez velikih HE, dok domaći i strani investitori imaju spremne nove projekte.

 

 

U realizaciji ovih projekata bitnu ulogu imaju tržišne premije koje država dodeljuje na aukcijama kao vid podsticaja. Do sada su, u skladu sa trogodišnjim planom, održana dva kruga aukcija, dok se na raspisivanje trećeg kruga još čeka, iako je bilo planirano da bude održan krajem 2025.

Do objavljivanja teksta, Ministarstvo rudarstva i energetike nije odgovorilo na pitanje Bloomberg Adrije kada je planirano da bude raspisan treći krug aukcija i da li je u planu izrada novog plana sistema podsticaja s obzirom na to da se dosadašnji odnosio na period 2023-2025. Tim planom je bila predviđena dodela tržišnih premija za ukupno 1.300 MW za proizvođače iz OIE.

U Udruženju OE Srbije koja okuplja vodeće kompanije u ovom sektoru, ocenjuju da je potrebno raspisati treći krug aukcija jer je to siguran put ka zelenim megavatima, a zatim i doneti novi trogodišnji plan za aukcije.

Programska menadžerka OIE Srbija Danijela Isailović pozdravila je prva dva kruga aukcija, uz ocenu da su bili organizovani na transparentan i efikasan način, i da su doneli pozitivan rejting državi u svim evropskim institucijama, asocijacijama i medijima.

Ipak, veliku zabrinutost investitora izazivaju izazovi sa kojima se pojedini projekti susreću u pribavljanju dozvala, kao i to što brojni projekti čekaju treći krug aukcija tržišnih premija, rekla je ona za Bloomberg Adriju.

Investitorima potrebni predvidivi uslovi za poslovanje

Otežavajuću okolnost u Srbiji u razvoju ovih projekata, prema rečima Isailović, predstavljaju i promena pravila kada je proces već u toku, i uslovi pod kojima je projekat pokrenut.

"Imamo situaciju da su pojedini projekti dobili pozitivne uslove u procesu ishodovanja planskog osnova, da bi im za godinu ili dve stigao hladan tuš u vidu negativnih uslova od tog istog državnog organa, iako zakon kaže da to nije moguće", kaže ona.

Isailović je navela da su investitori, pored uloženog vremena i novca u projektovanje i rešavanje imovinsko pravnih odnosa, položili i bankarske garancije i obavezali se da će izgraditi projekat, a sada se nalaze "u paradoksalnoj i opasnoj situaciji da će im višemilionske bankarske garancije biti aktivirane iako su ne svojom krivicom blokirani u razvoju i izgradnji projekata".

Prema njenim rečima, udruženje OIE Srbija iniciralo je izmenu važne energetske uredbe i na problem ukazali Ministarstvu rudarstva i energetike i sada se čeka rešenje.

Danijela Isailović, programska menadžerka OIE Srbija. Foto: Udruženje OIE Srbija/Milutin Labudović

Razvoj usporen nakon prvobitnog zamaha

Industrija obnovljivih izvora je prvobitno ozbiljno napredovala, ali se u poslednje dve godine suočava sa izazovima i problemima, ocenila je Isailović i dodala je da je potrebno ubrzati razvoj da bi se ostvarili planirani ciljevi.

"Rast je moguć i održiv pod uslovom da se u narednim godinama ubrzaju procesi potrebni za izgradnju elektrana, obezbedi pozitivan regulatorni okvir, unapredi mrežna infrastruktura i privuče više investicija", rekla je ona.

Prema Strategiji razvoja energetike Srbije do 2040. godine, cilj je da se do 2030. godine izgradi oko 3,5 GW novih kapaciteta iz vetra i sunca, dok je u prethodnih deset godina izgrađeno oko jedan GW takvih projekata.

Evropska organizacija WindEurope je pre dve godine iznela procenu da bi Srbija do 2030. mogla da dobija 1,8 GW energije iz vetra. 

Srbija zasad ima 13 vetroelektrana i 200 solarnih elektrana

Sa novim EPS-ovim elektranama iz OIE, Srbija na mreži sada ima 13 vetroelektrana ukupnog kapaciteta 824,2 MW, i više od 200 solarnih elektrana sa 195,3 MW, podaci su Udruženja OIE Srbija.

Privatni investitori su do sada u razvoj izgradnju solarnih i vetroparkova uložili više od 1,5 milijardi evra, rekla je programska menadžerka OIE Srbija i dodala su ta ulaganja velika pošto su sva moderna postrojenja u proteklih desetak godina izgradili strani i domaći privatni investitori.

 

 

Kao najvažnije projekte, Isailović je izdvojila prve velike vetroparkove (VE) Čibuk 1, kod Kovina, Kovačica i Alibunar u koje je, kako je navela, do 2019. godine uloženo više od 600 miliona evra. Navela je i pobednike na dosadašnjim aukcijama VE Pupin, VE Čibuk 2 i VE Crni vrh. Ove projekte su pokrenuli ili razvijali članovi i osnivači ovog udruženja,

Čibuk 1 je investicija kompanije Masdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i finske kompanije Taaleri Energia, koje su zatim pokrenule projekat Čibuk 2. VE Kovačicu gradio je izraelski Enlight Renewable Energy, koji preko svoje firme Enlight K2-Wind u okviru vetroparka Kovačica gradio i VE Pupin.

VE Alibunar je gradio Elicio Serbia, ogranak belgijske kompanije Nethys, a VE Crni vrh, kod Bora, projekat je firme Crni Vrh Power koji su 2023. kupile kineske kompanije CMC Capital, deo grupe CNTIC, i Shanghai Electric Power & Energy Development.

Isailović je izdvojila i investicije MK grupe, posebno VE Krivača, kao prvi vetropark izgrađen bez podsticajnih mera. Kao značajne investicije u sektoru solara, navela je solarne elektrane koje je izgradio MT Komex, a koje su uključene na distributivni sistem.

"Nadamo se da će Srbija uskoro dobiti prvu solarnu elektranu priključenu na prenosni sistem i da će to biti projekti Noćaj 1 i 2, našeg člana Fortis grupe, kao i da će pobednici aukcija za solar izgraditi svoje projekte", rekla je ona.

Noćaj 1 i Noćaj 2 su projekti solarnih elektrana u Srbiji, u opštini Sremska Mitrovica, u regionu Noćaj. Noćaj 1 je prva faza šireg razvoja solarnih kapaciteta kompanije Fortis Energy iz Turske, i dobio je dozvolu za izgradnju baterijskog sistema za skladištenje energije.

Ovi ambiciozni projekti se finansiraju uglavnom sredstvima iz kredita međunarodnih institucija, poput IFC grupacije Svetske banke  (deo sredstava za VE Alibunar) i Evropske banke za obnovu i razvoj (kredit za VE Pupin u iznosu od 50 miliona evra), državnih i privatnih investicionih fondova, poput državnog fonda Mubadala Investment Company iz Abu Dabija i komercijalnih i razvojnih banaka.

EPS je finansirao izgradnju vetroparka Kostolac kreditom nemačke razvojne banke KfW u iznosu od 80 miliona evra i grantom od 1,8 miliona evra, kao i grantom od 30 miliona evra od Evropske unije preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Preostalih 32,2 miliona evra obezbedila je ta kompanija.

 

 

Razvoj baterijskog skladištenja u ranoj fazi

Isailović je rekla i da je baterijsko skladištenje energije u Srbiji u početnoj fazi razvoja u praksi, ali da je vodeća tema na svim domaćim i regionalnim konferencijama. "Trenutno postoji 10 sistema za baterijsko skladištenje ukupnog kapaciteta više od 2.800 megavat-sati (MWh) koji su se obratili operatoru prenosnog sistema za priključenje, rekla je ona.

Reverzibilne hidroelektrane ostaju glavni izvor fleksibilnosti sistema u Srbiji, ukupnog  kapaciteta 639 MW, a za integraciju OIE veoma važna izgradnja RHE Bistrica.

Ovaj projekat, čija se vrednost procenjuje na više od milijardu evra, trenutno je u fazi priprema, projektovanja i obezbeđivanja finansiranja. Izgradnju ove hidroelektrane delom će finansirati Japanci. Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) nakon preliminarne analize tehničke dokumentacije 2025. odlučila je da učestvuje u njemu.

Cilj Srbije je da u ovoj godini počne pripremne radove, a da početkom 2027. bude izdata građevinska dozvola za glavne radove.

Deo kapaciteta mora biti namenjen domaćem tržištu

Srbija je prvobitno podsticala razvoj kapaciteta iz OIE feed‑in tarifama (FIT), odnosno garantovanim otkupnim cenama tokom određenog perioda, uvedenim 2013. godine, da bi desetak godina kasnije prešla na tržišne premije i aukcije. Novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji je to omogućio, donet je u aprilu 2021. godine, a dve godine kasnije su usvojene i neophodne izmene i dopune.

Prvi krug aukcija za dodelu tržišnih premija za OIE održan je 2023. godine, a drugi 2025. Za drugi krug aukcija uveden je i novi kriterijum - procenat kapaciteta elektrane koji učesnik nudi za snabdevanje domaćeg tržišta, odnosno garantovanog snabdevača i krajnjih kupaca kroz ugovore o otkupu.

Taj kriterijum je uveden kako bi se deo energije iz subvencionisanih postrojenja trošio u Srbiji i time doprinelo većem učešću obnovljivih izvora, nižim troškovima i raznovrsnijoj ponudi za potrošače u Srbiji. Ukupan broj bodova zato je zavisio i od cene i od ponuđenog kapaciteta za domaće potrebe, uz ograničenje da povezana lica ili pojedinačni učesnici ne mogu dobiti podsticaje za više od 105 MW iz aukcijske kvote.

U prvom krugu aukcija, prijavilo se 16 investitora sa ukupnim kapacitetom elektrana od 816,48 MW, od čega je za popunjavanje kvote ponuđeno 602,8 MW. Kvota za vetar od 400 MW nije bila dovoljna za sve zainteresovane ponuđače, dok kvota od 50 MW za solar nije bila popunjena. 

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, procenjena vrednost investicija svih elektrana iznosila je 1,26 milijardi evra. Najniža ponuđena cena iznosila je 64,48 evra po MWh za vetroelektrane, odnosno 88,65 evra po MWh za solarne elektrane.

Drugi krug aukcija završen je u februaru 2025. godine. U tom krugu investitori su prijavili 41 projekat. Ponuđena kvota od 424,8 MW za elektrane na sunce i vetar je premašena. Ukupan kapacitet elektrana koje su dobile podsticaje iznosio je 645 MW, a ukupna planirana vrednost investicija iznosila 782 miliona evra.

Ponuđene cene su, prema oceni Ministarstva, bile veoma konkurentne i iznosile su 50,9 evra po MWh za solar i 53,5 evra po MWh za vetar, što je bilo znatno ispod nivoa tržišnih.

Tržišna premija je podsticaj za proizvodnju električne energije kojom država štiti proizvođača od promene tržišnih cena u odnosu na cenu koju proizvođač ponudi na aukciji tako što isplaćuje razliku između ponuđene cene na aukciji i tržišne cene. Ako tržišne cene budu veće od ponuđene cene proizvođača na aukciji, proizvođač će razliku platiti državi. Referentna tržišna cena za obračun tržišne premije je cena električne energije na srpskoj berzi (SEEPEX).

Bloomberg

OIE će imati bitnu ulogu, ali još dugo neće biti jedini izvor struje

Potrošnja električne energije raste u svetu i Srbiji i imaće sve veći značaj sa razvojem data centara i automatizacijom poslovnih i proizvodnih procesa, a Isailović smatra da OIE mogu značajno doprineti proizvodnji, ali da još dugo neće biti jedini izvor energije.

Ona je istakla da je diverzifikacija neophodna za energetsku nezavisnost i stabilnost svake države i dodala da Srbija, osim hidroenergije, ima veliki potencijal u vetru i suncu.

Prema njenim rečima, Vojvodina i istok Srbije već pokazuju odlične rezultate sa projektima vetroelektrana, dok solarna energija postaje sve atraktivnija jer Srbija ima oko 2.000 sunčanih sati godišnje.

"Naš najveći potencijal je upravo u različitim mogućnostima i dostupnosti više izvora čiste energije", rekla je Isailović i dodala da su, osim resursa, potrebni i odgovarajući preduslovi za razvoj tih kapaciteta, poput zemljišta, priključka na mrežu, obezbeđenog finansiranja i otkupa električne energije.