Pobednici OIE aukcija snabdevaće strujom više od 220.000 domaćinstava

Nedavno održane aukcije za obnovljive izvore energije pokazale su da u Srbiji vlada veliko interesovanje za izgradnju vetroelektrana, dok se to isto ne bi moglo reći i za solarne elektrane.

Naime, ukupan kapacitet vetroelektrana na aukcijama iznosio je čak 725,5MW, dok je kvota za tržišnu premiju iznosila 400MW. S druge strane, ukupan kapacitet solarnih elektrana na aukcijama iznosio je samo 13,5MW, dok je kvota za tržišnu premiju iznosila 50MW.

Energetski konsultant Dejan Stojadinović objašnjava da su aukcije pokazale realnu sliku na našem tržištu obnovljivih izvora energije i da su investitori u Srbiji u proteklom periodu bili više zainteresovani za razvoj vetroelektrana, dok je u oblasti solarne energije bilo malo zrelih projekata (oni koji su uspeli da dobiju građevinsku dozvolu).

"Pored toga, usvojene kvote za solarne elektrane su bile prilično male (50MW), iz razloga što Republika Srbija namerava da gradi 1.200MW solarnih elektrana kroz strateško partnerstvo sa EPS-om. Sve to je uticalo na smanjeni interes investitora za razvoj solarnih elektrana", rekao je Stojadinović.

I menadžerka Udruženja OIE Danijela Isailović rekla je za Bloomberg Adria TV da u Srbiji postoje ozbiljni svetski investitori za izgradnju vetroelektrana koji su prisutni u našoj zemlji više od 10 godina i dodala da takvi investitori još ne postoje u oblasti solara.

"U oblasti solara ja još ne vidim takvog svetskog giganta, potreban je neko da povuče i da da neki dobar ogledni primer. Na ovim aukcijama imali smo kvotu od 50MW za solar i tri četvrtine kvote je ostalo neispunjeno, što ukazuje kakvo nam je tržište solara", rekla je Isailović.

Istakla je da investitori nisu bili spremni za jednu takvu vrstu ozbiljne igre kao što su nadmetanje, polaganje ozbiljne dokumentacije u elektronskom procesu i polaganje bankarskih garancija. "Mi imamo veliki broj malih projekata u oblasti solara (do 10MW), ali nema još nijednog projekta koji je spreman da bude priključen na prenosni sistem."

Međutim, ukazala je da je dobro što su se održale aukcije i za solar, jer su bile, kako kaže, jedna vrsta pilot-projekta, i izrazila uverenje da će se investitori sledeće godine pojaviti mnogo spremniji.

Cena za solarne elektrane mogla je biti niža

Podsetimo, tokom protekla dva meseca investitori vetroelektrana i solarnih elektrana takmičili su se ko će na prvim aukcijama ponuditi najnižu cenu kako bi zauzvrat dobili državni podsticaj u vidu tržišne premije.

To u praksi izgleda tako što će država zaštititi proizvođača ako cene na tržištu padnu i budu niske, odnosno niže od one po kojoj on prodaje, pa kako bi mu se investicija isplatila, razliku između ponuđene i tržišne cene pokriće država. Međutim, ukoliko cene na tržištu skoče i budu više od cene po kojoj proizvođač prodaje, on je dužan da tu razliku plati državi. Na ovaj način sprečava se da proizvođač ostvaruje ekstraprofit, a višak novca vraća se državi.

Depositphotos

Na aukciji najniža ponuđena cena iznosila je 64,48 evra po megavat-satu za vetroelektrane, odnosno 88,65 evra po megavat-satu za solarne elektrane.

Stojadinović smatra da su ponuđene cene za vetroelektrane (od 64,48 do 79 evra po megavat-satu) realne, dok su cene za solarne elektrane mogle biti niže. "Stvar je u tome da su ponuđene solarne elektrane manjih kapaciteta (do 10MW), što je negativno uticalo na postignute cene - veći kapaciteti bi se mogli izgraditi uz niže troškove, i omogućiti i nižu cenu."

Podsetimo, maksimalnu cenu koju je proizvođač OIE mogao ponuditi na aukciji definisala je Vlada i ona iznosi 105 evra po megavat-času za vetroelektrane, odnosno 90 evra po megavat-času za solarne elektrane.

Gde će biti izgrađene nove OIE elektrane

Na aukcijama su pobedile četiri vetroelektrane i tri solarne elektrane.

Kada je reč o vetroparkovima, tržišnu premiju dobili su Vetrozelena d.o.o. Beograd - Vračar, Enlight K2-Wind d.o.o. Beograd - Novi Beograd, Čibuk 2 Wind Energy d.o.o. Beograd - Vračar, Crni vrh Power d.o.o. Žagubica.

Stojadinović je za naš medij otkrio da će Vetrozelena biti izgrađena na teritoriji opštine Pančevo, Enlight K2 – Wind u opštini Kovačica, Čibuk 2 u opštini Kovin, a Crni Vrh Power na tromeđi opština Bor-Žagubica-Majdanpek.

Dodao je da se očekuje da ovi projekti budu izgrađeni u roku od najduže četiri godine, odnosno do 2027. godine.

Kada je reč o solarnim elektranama, tržišnu premiju dobili su Hiperion Sol d.o.o. Beograd - Savski venac, Novo Selo Power d.o.o Beograd - Zemun, Terra Solar d.o.o. Beograd - Zemun.

Solarna elektrana Hiperion Sol biće izgrađena na teritoriji opštine Ćuprija, Novo Selo Power u opštini Lebane, a Terra Solar na teritoriji opštine Doljevac.

Struja za više od 220.000 domaćinstava

Najveća vetroelektrana koja će dobiti tržišnu premiju jačine je 291MW, dve su po 150MW i četvrta 95,5MW. Ukupan kapacitet tih vetroelektrana je 686,5MW. Međutim, na investitorima je da odluče da li će izgraditi pun kapacitet, ili samo onaj kapacitet za koji su dobili tržišnu premiju (400MW).

Prema Stojadinovićevim rečima, sigurno će biti izgrađeno 400MW, jer su se na to investitori obavezali, i ukoliko se pretpostavi da domaćinstvo u proseku troši oko 400 kWh mesečno, ove vetroelektrane bi godišnje mogle da snabdevaju oko 220.000 domaćinstava. 

Kada je reč o solarnim elektranama, kapaciteti ovih solarnih elektrana su 4MW, 8MW i 1,5MW. Investitori su na aukcijama ponudili samo 11,6 MW. Procena je da će ove tri elektrane godišnje proizvoditi oko 15,2 miliona kWh, što bi bilo dovoljno za snabdevanje oko 3.200 domaćinstava (koja prosečno troše oko 400 kWh mesečno).

Investitori nisu ponudili puni kapacitet elektrana za tržišnu premiju

Na pitanje zašto investitori nisu ponudili puni kapacitet elektrana za tržišnu premiju, na primer ukupan kapacitet Vetrozelene je 291MW, a ponuđeni kapacitet iznosio je 210MW, Stojadinović je naveo da je to stvar poslovnog modela investitora.

"Verovatno očekuju rast cena električne energije na tržištu, tako da su deo kapaciteta ostavili za prodaju na berzi električne energije, ili u nekom drugom aranžmanu, jer na taj način mogu postići više cene tačnije da zarade", rekao je Stojadinović.

Bloomberg

Objasnio je da su se na srpskoj berzi električne energije cene u julu kretale do 125 evra po megavat-satu, što je znatno više u odnosu na cene koje su postignute na aukcijama, i prodajom na berzi se može više zaraditi.

Upitan šta će biti sa projektima koji nisu dobili tržišnu premiju, Stojadinović smatra da s obzirom na to da su do faze građevinske dozvole - koja je bila neophodna za učešće na aukciji, uložena velika sredstva u razvoj projekta, da će investitori tražiti nove mogućnosti za realizaciju projekata - kroz nove aukcije (2024. ili 2025. godine), ili će pokušati realizaciju projekata bez podrška tj. tržišne premije. Taj drugi način bi mogao biti kroz korporativne ugovore o snabdevanju električnom energijom, ili tzv. Merchant projekte - kako bi prodavali električnu energiju na berzi.

U svakom slučaju, zaključuje Stojadinović, obezbeđenje finansiranja za završetak projekata koji nisu bili uspešni na aukcijama će biti znatno teže.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar