Sedam novih OIE elektrana u Srbiji, Kostićeva nije među njima

Tokom protekla dva meseca investitori vetroelektrana i solarnih elektrana takmičili su se ko će na prvim aukcijama ponuditi najnižu cenu po kojoj bi prodavali struju, kako bi zauzvrat dobili državni podsticaj u vidu tržišne premije. Na ovaj način predviđeno je da Srbija dobije novih 450 megavata struje iz obnovljivih izvora energije, od čega je 400 megavata kvota za tržišne premije za vetroelektrane, a 50 megavata za solarne elektrane.

Rok za prijavu je istekao 14. avgusta, a na aukcijama se prijavilo 16 investitora sa ukupnim kapacitetom elektrana od 816,48 MW, od čega je za popunjavanje kvote ponuđeno 602,8 MW, dok procenjena vrednost investicija svih elektrana iznosi 1,26 milijardi evra.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike rekli su da o ozbiljnosti dobijenih ponuda govori to što su zainteresovane kompanije dostavile bankarske garancije i novčane depozite u vrednosti većoj od 18 miliona evra, što, kako su naveli, garantuje njihovu nameru da projekte i realizuju.

Od ukupnog broja prijavljenih investitora, u fazu nadmetanja kvalifikovalo se 11 učesnika. U postupku aukcija za vetroelektrane četiri investitora su popunila kvotu, a tri u postupku aukcija za solarne elektrane.

Bloomberg

Na aukciji najniža ponuđena cena iznosila je 64,48 evra po megavat-satu za vetroelektrane, odnosno 88,65 evra po megavat-satu za solarne elektrane.

Podsetimo, maksimalnu cenu koju je proizvođač OIE mogao ponuditi na aukciji definisala je Vlada i ona iznosi 105 evra po megavat-času za vetroelektrane, odnosno 90 evra po megavat-času za solarne elektrane.

Đedović: Ponuđene cene skoro dvostruko niže od tržišnih

Ministarka Dubravka Đedović izjavila je da su aukcije za dodelu tržišnih premija za ukupno 450 MW najveće aukcije koje se odjednom sprovode u regionu Zapadnog Balkana i prve aukcije u okviru trogodišnjeg plana podsticaja kroz koji će obezbediti ukupno 1.300 MW iz zelene energije.

"Možemo biti izuzetno zadovoljni odzivom investitora, koji predstavlja najbolje priznanje za rad na unapređenju zakonskog okvira i ujedno pokazuje poverenje koje Srbija uživa kod investitora kad je reč o ulaganjima u sektor zelene energije. Ostvarene cene za najveći deo kapaciteta su skoro dvostruko niže od trenutnih tržišnih cena, tako da imamo dosta razloga da budemo zadovoljni, pogotovo što ćemo dobiti nove megavate koji će udvostručiti ukupne trenutne kapacitete zelene energije u Srbiji", rekla je Đedović.

Dodala je da je to važno i za ekonomski rast naše zemlje, jer će generisati investicije u vrednosti od više od milijardu evra u narednih nekoliko godina.

Ko su dobitnici tržišnih premija

Na sajtu oieaukcije.mre.gov.rs objavljeni su dobitnici tržišnih premija na prvim aukcijama za OIE.

Kada je reč o vetroparkovima, tržišnu premiju dobili su Vetrozelena d.o.o. Beograd-Vračar, Enlight K2-Wind d.o.o. Beograd-Novi Beograd, Čibuk 2 Wind Energy d.o.o. Beograd-Vračar, Crni vrh Power d.o.o. Žagubica.

Kada je reč o solarnim elektranama, tržišnu premiju dobili su Hiperion Sol d.o.o. Beograd-Savski venac, Novo Selo Power d.o.o Beograd-Zemun, Terra Solar d.o.o. Beograd-Zemun.

Zastoj u izgradnji vetroparkova i solarnih elektrana bio je zbog nedostatka podsticaja

Podsetimo, prošlo je 12 godina od otvaranja prvog vetroparka u Srbiji koji je postavljen u okolini Tutina na Pešterskoj visoravni i poznat je pod imenom "Devreč". Od tada do danas u Srbiji je završeno još samo sedam vetroparkova koji imaju dozvolu da proizvode struju. Važno je napomenuti i da u poslednje tri godine nije otvoren nijedan vetropark u zemlji, upravo jer nije bilo državnih podsticaja.

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, u Srbiji su trenutno u izgradnji dva vetroparka. Jedan je u Kostolcu i njime će raspolagati AD EPS, a drugi "Krivača", čiji će investitori biti kompanija MK Grupa Miodraga Kostića i slovenački investicioni fond Alfi Green Energy Fund.

Iz EPS-a su za naš medij potvrdili da to preduzeće nije učestovalo na nedavnim aukcijama za OIE. Prema listi za vetroparkove, među učesnicima aukcije bila je i kompanija MK Fintel WIND AD Beograd, reč je o zajedničkom preduzeću Kostićeve MK Grupe i italijanske Fintel Energy Grupe, koja nije dobila tržišnu premiju.

Kada je reč o solarnim elektranama, one se u Srbiji uglavnom razvijaju u okviru statusa prozjumera (kupac-proizvođač) i opslužuju određeni objekat (kompaniju, stambenu zajednicu, javnu ustanovu, domaćinstvo). Velikih solarnih elektrana u Srbiji ima tek nekoliko, a najveća je otvorena u aprilu ove godine u Lapovu.

Proglašenje pobednika krajem septembra

Kako je ranije za naš medij rekao savetnik za obnovljive izvore energije u Ministarstvu rudarstva i energetike Rade Mrdak, očekuje se da će krajem septembra biti podeljena rešenja i pobednicima aukcija i onima čije ponude ne budu prihvaćene.

Bloomberg

Ponude neće biti prihvaćene onima koji ne budu ušli u kvotu za 400 MW za vetroelektrane i 50 MW za solarne elektrane.

Oni koji ne budu dobili tržišne premije moći će da sačekaju naredne aukcije. Prema Mrdakovim rečima, sledeća aukcija biće održana do kraja prvog kvartala sledeće godine i na njima će biti dodatni kriterijumi za selekciju investitora. Osim cene, gledaće se njihova spremnost da ponude deo kapaciteta garantovanom snabdevaču ili direktno krajnjim kupcima u Srbiji, čime će se obezbediti da struja ostane na domaćem tržištu.

Šta je tržišna premija

Rezultat aukcije je tržišna premija. Tržišna premija je podsticaj za proizvodnju električne energije kojom država štiti proizvođača od promene tržišnih cena u odnosu na cenu koju proizvođač ponudi na aukciji tako što isplaćuje razliku između ponuđene cene na aukciji i tržišne cene.

Naime, država će zaštiti proizvođača ako cene na tržištu padnu i budu niske, odnosno niže od one po kojoj on prodaje, pa kako bi mu se investicija isplatila, razliku između ponuđene i tržišne cene pokriće država. Međutim, ukoliko cene na tržištu skoče i budu više od cene po kojoj proizvođač prodaje, on je dužan da tu razliku plati državi. Na ovaj način sprečava se da proizvođač ostvaruje ekstraprofit, a višak novca vraća se državi.

Prema trenutnim projekcijama, država će prihodovati kroz prve aukcije, na nivou od nekoliko miliona evra godišnje pored svih drugih koristi koje aukcije donose.

(Ažurirano kroz ceo tekst.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar