Energetska obnova VMA košta koliko nova hidroelektrana

Nedavno je najavljeno da će celokupna zgrada Vojnomedicinske akademije (VMA), koja je izgrađena pre više od 40 godina, biti energetski sanirana. Sanacija će, kako je rečeno, doneti velike uštede energije, smanjiti emisije štetnih gasova i poboljšati kvalitet usluga za pacijente.

MInistarstvo rudarstva i energetike

Iz Ministarstva rudarstva i energetike je za naš medij rečeno da je analiza pokazala da VMA trenutno potroši prirodni gas, koji se koristi kao primarni energent za proizvodnju toplotne energije bolnice, u iznosu od 112 GWh/a, dok potrošnja električne energije iznosi 45 GWh/a. Navedno je i da je ta energija jednaka potrošnji grada od 20.000 stanovnika.

S obzirom na ovu potrošnju energije, energetska sanacija je potpuno opravdana, ali Bloomberg Adria postavlja pitanje da li je opravdana i vrednost koja je za to izračunata, a iznosi čak 200 miliona evra.

Šta će sve biti sanirano na VMA

Ukupna vrednost projekta, kao što smo već naveli, iznosi 200 miliona evra. Projekat je podeljen u tri faze, a vrednost prve faze je 55 miliona evra. Najveći deo sredstava za prvu fazu, u iznosu od 50 miliona evra, obezbeđen je uz podršku nemačke razvojne banke KfW, a pet miliona evra obezbeđeno je iz donacije Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).

Sve tri faze projekta predviđene su da se realizuju tokom narednih šest godina, a sredstva za naredne faze projekta biće obezbeđivana sukcesivno, preko KfW banke, uz potencijalno učešće EU fondova.

Procenjuje se da će mere koje se sprovode u prvoj fazi rehabilitacije smanjiti potrošnju prirodnog gasa do 40 odsto i električne energije do 30 odsto, uz smanjenje emisije ugljen-dioksida za 24.000 tona godišnje.

Pitali smo Ministarstvo šta sve tačno podrazumeva energetska sanacija objekta VMA, a u nastavku su odgovori:

• Rehabilitacija bolnice predviđa realizaciju mera energetske efikasnosti na termičkom omotaču zgrade (zamenu prozora, obnovu krovova i izolaciju i popravku betonskih elemenata na fasadi);

• Na tehničkim sistemima za klimatizaciju, grejanje i hlađenje, nadogradnju ili zamenu automatskog upravljanja tehničkim sistemima u objektu;

• Pripremu sanitarne tople vode korišćenjem obnovljivih izvora energije;

• Renoviranje unutrašnjosti objekta i mere vezane za unapređenje funkcionalnosti bolnice u vidu renoviranja operacionih sala;

• Poboljšanja higijene i protivpožarne zaštite;

• Rekonstrukcija kotlarnice i toplovodne mreže do objekta VMA.

 

Sanacija VMA skuplja od najskuplje solarne elektrane i većine vetroelektrana u Srbiji

U Lapovu je početkom aprila puštena u rad najveća solarna elektrana i po veličini, i po snazi u Srbiji - "DeLasol". Snaga ove elektrane iznosi 9,9 megavata, a godišnje će proizvoditi 15.000 megavat-sati struje. Ta količina energije biće dovoljna da zadovolji potrebe 2.100 domaćinstava.

MInistarstvo rudarstva i energetike

Solarnu elektranu "DeLasol", koja se prostire na 12,5 hektara, izgradila je kompanija MT-KOMEX, u koju je uloženo 8,9 miliona evra.

Pored toga što je skuplja od najveće solarne elektrane, sanacija VMA skuplja je i od većine vetroelektrana u Srbiji. Trenutno je u našoj zemlji izgrađeno ukupno osam vetroelektrana. Ukupna instalisana snaga svih izgrađenih vetroelektrana iznosi 398,3 megavata (MW).

Najveća vetroelektrana u Srbiji je vetroelektrana "Čibuk" kod Kovina, njena instalisana snaga je 158,46 MW, a počela je da radi 2019. godine.

Ukupna vrednost dosadašnjih ulaganja u vetroparkove iznosi oko 724 miliona evra. Iz priloženog vidimo da će sanacija VMA koštati više od većine vetroelektrana u zemlji, jedino je od te vrednosti veća vrednost vetroelektrane Čibuk.

Sanacija VMA kao vrednost pojedinih hidroelektrana u Albaniji

Albanija je jedna od retkih zemalja u svetu koja skoro 100 odsto zavisi od hidroenergije. Ima oko 15 hidroelektrana kapaciteta većih od 20MW i najveći broj mini-hidroelektrana u regionu. Neke od izgrađenih hidroelektrana poslednjih godina, čak i onih velikih, koštaju upravo koliko i sanacija VMA.

Na primer, vrednost dve hidroelektrane Moglice i Banje, ukupnog kapaciteta 270MW, iznosila je 590 miliona evra.

Hidroelektrana Banje u Albaniji (Statkraft)

Hidroelektrana Banje, koja se nalazi u okrugu Elbasan u Albaniji, počela je da radi 2016. godine, a jačine je 72 megavata. Druga hidroelektrana Moglice, koje se nalazi u okruzima Korča i Elbasan u Albaniji, počela je sa radom 2020. Jačina hidroelektrane je 197 megavata.

Ove hidroelektrane izgradila je norveška kompanija Statkraft, čiji su nekadašnji predstavnici danas članovi Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije (EPS).

Sanacija VMA trećina srpske Bistrice

U Srbiji više od 30 godina nije izgrađena nijedna velika hidroelektrana. U ekspozeu premijerke Ane Brnabić kao jedan od prioriteta nove vlade bila je navedena izgradnja revizibilne hidroelektrane Bistrica.

Projektom se predviđa ugradnja četiri agregata ukupne instalisane snage 628 MW uz očekivanu godišnju proizvodnju od oko 1.100 GWh.

Kada je reč o tome koliko bi koštala izgradnja jednog takvog elektroenergetskog objekta, energetski stručnjak Nikola Rajaković rekao je ranije za Bloomberg Adriju  da se pre rata u Ukrajini i svih poskupljenja procenjivalo na oko 500 miliona evra, a da je nakon toga cena između 650 i 700 miliona evra.

Projekat RHE Bistrica je u fazi izrade projektno-tehničke dokumentacije i za koji finansiranje tek treba da se obezbedi, dok je sanacija VMA već u prvoj fazi izrade.

Ministarstvo: Ušteda VMA nakon sanacije biće vrednosti hidroelektrane kapaciteta 25MW

Na pitanje kako komentarišu to što sanacija VMA košta koliko polovina ili trećina jedne nove hidroelektrane većeg kapaciteta ili kao cela hidroelektrana manjeg kapaciteta, iz Ministarstva kažu da će efekat mera uštede energije koje će se primeniti na VMA biti jednak godišnjoj proizvodnji jedne hidroelektrane kapaciteta 25 MW.

"Pored toga treba imati i u vidu i druge efekte projekta, kao što su bolje zdravstvene usluge stanovnicima Srbije i poboljšanje uslova rada zdravstvenih radnika.VMA je jedna od najvećih zdravstvenih ustanova u Srbiji, koja pruža zdravstvene usluge od 1982, odnosno duže od 40 godina. Ukoliko se mere energetske sanacije ne sprovedu sada, njihovo sprovođenje u budućnosti biće još skuplje", zaključuje Ministarstvo.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar