Vlada Srbije objavila je nedavno javni poziv za prve aukcije za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije. U prevodu, na aukcijama će se proizvođači struje iz obnovljivih izvora takmičiti u tome ko će ponuditi najnižu cenu po kojoj će prodaviti struju, a pobednici aukcija dobiće državni podsticaj u vidu tržišne premije.
Na taj način Srbija će dobiti novih 450 megavata struje iz obnovljivih izvora, od čega je 400 megavata kvota za vetroelektrane, a 50 megavata za solarne elektrane.
Savetnik za obnovljive izvore energije u Ministarstvu rudarstva i energetike Rade Mrdak u intervjuu za Bloomberg Adriju predstavio je detaljan vodič kroz aukcije.
Opširnije
Vlada Srbije pokrenula aukcije za tržišne premije za OIE
Proces čiji je cilj 450 novih zelenih megavata za privredu i građane u elektroenergetskom sistemu Srbije.
14.06.2023
Dogodine iz OIE struje koliko ukupno proizvedu Kina i SAD
Električna energija dobijena iz obnovljivih izvora energije sledeće godine u svetu će dostići 4.500 gigavata.
08.06.2023
U 2023. više novca biće uloženo u solar nego u naftu
Globalna ulaganja u čistu energiju su na putu da u 2023. porastu na 1,7 biliona dolara, predviđa u novom izveštaju Međunarodna agencija za energetiku.
30.05.2023
Kako je mala Crna Gora prestigla Srbiju po solarnim panelima?
Broj prozjumera u Srbiji za godinu, od kada je taj koncept aktivno zaživeo na srpskom tržištu, dostigao je više od 1.300.
23.05.2023
Tri kočnice za dolazak najvećeg evropskog proizvođača OIE u Srbiju
Norveška energetska kompanija Statkraft je najveći proizvođač obnovljive energije u Evropi i u prvih deset u svetu. I zainteresovana je za ulaganja u Srbiju.
26.04.2023
Kineski kapital ulazi u srpske OIE i najveću vetroelektranu u zemlji
Kompanija CWP Europe i kineska kompanija PowerChina gradiće zajednički vetropark "Vetrozelena" na teritoriji Pančeva jačine 300 megavata.
21.04.2023
Otvorena najveća solarna elektrana u Srbiji
U Lapovu je u sredu puštena u rad najveća solarna elektrana i po veličini, i po snazi u Srbiji - "DeLasol".
05.04.2023
Kostić gradi četvrti vetropark, još 50 zahteva na čekanju
Prošlo je 12 godina od otvaranja prvog vetroparka koji je postavljen u okolini Tutina na Pešterskoj visoravni -"Devreč".
24.03.2023
Koja je svrha organizovanja aukcija?
Nedavnim usvajanjem izmena i dopuna Zakona o korišćenju OIE, kao i usvajanjem uredbi o balansnoj odgovornosti, tržišnoj premiji i fid-in tarifama stvorili su se uslovi za organizovanje aukcija.
"Svrha aukcija je da se pokrene novi talas investicija u oblasti obnovljivih izvora energije. Poslednja izgrađena vetroelektrana na prenosnom sistemu velikog kapaciteta u Srbiji je bila 2019. godine, dok su solarne elektrane dugo bile u drugom planu. Sada smo odlučili da to promenimo i da napravimo regulatorni okvir koji će da podstakne investicije u ovoj oblasti za obe tehnologije", objasnio je Mrdak.
Prema njegovim rečima, novi srpski regulatorni okvir napravljen je po uzoru na evropski, gde se državna pomoć za proizvođače struje iz OIE takođe dodeljuje kroz aukcije, odnosno kroz postupak u kome se investitori takmiče da bi dobili podsticaje države. Čitavim procesom aukcija upravlja država.
Mrdak dodaje i da je, pored dobijanja novih zelenih megavata, glavni smisao novog sistema podsticaja zasnovanog na aukcijama, u odnosu na prethodni model podsticaja koji je bio zasnovan na fid-in tarifama i na administrativno određenoj ceni, da se dobiju niže cene po kojima će proizvođači prodavati struju na tržištu uz minimalne troškove po građane.
Ko će moći da se prijavi na aukcije?
Aukcije su raspisane za investitore i vetroelektrana i solarnih elektrana. Kao što smo već napomenuli, predviđena kvota za dobijanje tržišne premije je 400 MW za vetroelektrane i 50 MW za solarne elektrane. Ovo znači, na primer, da na aukciji mogu pobediti dve veće vetroelektrane koje su ponudile najnižu cenu i uklapaju u kvotu od 400 MW, ili možda pet manjih sa najnižom cenom, ali tako da ukupan zbir elektrana koji dobiju podsticaje nije veći od 400 MW.
Prednost u popunjavanju kvote ima elektrana čiji investitor ponudi nižu cenu struje. Ponude koje su manje od maksimalne ponuđene cene razvrstavaju se od najniže do najviše ponuđene cene i one elektrane za koje su ponuđene najmanje cene prve popunjavaju kvotu i tako redom dok se kvota ne popuni.
Svaki investitor koji razvija projekat vetroelektrane ili solarne elektrane, bilo da je reč o državnoj ili privatnoj kompaniji, može da se javi na aukcije. U obzir dolaze sve vetroelektrane kapaciteta više od tri MW, a u slučaju solarnih elektrana više od 500 kW.
Mrdak ukazuje da je za prijavu na javni poziv potrebna i određena spremnost projekta:
"Da bi investitor mogao da se kvalifikuje da njegova finansijska ponuda bude razmatrana, on mora da ima određenu zrelost projekta, a to je ili energetska dozvola ili građevinska dozvola, mora da ima lokacijske uslove - to je dokument koji prethodi građevinskoj dozvoli, da je obezbedio planski osnov za priključak svoje elektrane i da ima finansijsko sredstvo obezbeđenja za ozbiljnost ponude."
Investitor koji pobedi na aukciji biće u obavezi da izgradi elektranu u određenom roku, a ako to ne učini, naplatiće mu se finansijsko sredstvo obezbeđenja - garancija ili depozit.
Postupak aukcija je digitalizovan. Na sajtu oieaukcije.mre.gov.rs navedeni su uputstvo i javni poziv za prijave na aukcije, a ukoliko zainteresovani imaju nedoumice u vezi sa prijavom, na njih će odgovoriti Komisija za sprovođenje aukcija.
Maksimalna ponuđena cena na aukciji
Maksimalnu cenu koju proizvođač OIE može ponuditi na aukciji definisala je Vlada i ona iznosi 105 evra po megavat-času za vetroelektrane, odnosno 90 evra po megavat-času za solarne elektrane.
Kao što je već više puta navedeno, prednost za dobijanje podsticaja će imati oni investitori koji ponude najnižu cenu u odnosu na maksimalnu definisanu. Na taj način se očekuje ostvarenje smanjenja troškova električne energije.
"Država je dala više cene kako bi privukla investitore, ali verujemo da će cena struje iz OIE ići znatno ispod maksimalnih cena", rekao je Mrdak.
Rezultat aukcije – tržišna premija
Rezultat aukcija je dodeljivanje tržišne premije. Mrdak je objasnio da je tržišna premija razlika između cene na aukciji koju investitor ponudi i cene na berzi. Referentna tržišna cena za obračun tržišne premije je cena električne energije na srpskoj berzi (SEEPEX).
Mrdak dodaje da se država na ovaj način obavezuje da će zaštiti proizvođača struje iz OIE od promena cena na tržištu. Naime, država će zaštiti proizvođača ako cene na tržištu padnu i budu niske, odnosno niže od one po kojoj on prodaje, pa kako bi mu se investicija isplatila, razliku između ponuđene i tržišne cene pokriće država.
Međutim, ukoliko cene na tržištu skoče i budu više od cene po kojoj proizvođač prodaje, on je dužan da tu razliku plati državi. Na ovaj način sprečava se da proizvođač ostvaruje ekstraprofit, a višak novca vraća se državi.
"Prema našim procenama, EPS bi na ovaj način mogao da dobije tri miliona evra godišnje", rekao je Mrdak.
Balansna odgovornost
Proizvođač će imati i obavezu balansne odgovornosti. Kako je objasnio savetnik ministra, balansna odgovornost je zapravo finansijska odgovornost za greške u prognozi proizvodnje.
"Povlašćeni proizvođači koji budu pobedili na aukcijama moći će po zakonu da prenesu balansnu odgovornost na EPS. Međutim, mi smo propisali određene obaveze proizvođača kako bi ta finansijska odgovornost bila manja za EPS, tako da proizvođači ipak snose deo tih troškova. Jedan od tih mehanizama je fiksna naknada koju će proizvođači plaćati u odnosu na maksimalnu cenu na aukciji po svakom MWh proizvedene energije. To znači da će EPS na izvestan način naplaćivati tu uslugu na mesečnom nivou i da će troškovi po tom osnovu biti znatno manji", objasnio je Mrdak.
U slučaju da i pored te naknade proizvođač ne planira savesno proizvodnju struje, država je uvela i mehanizam plaćanja dodatne naknade penalnog karaktera. "Ova naknada će ga primorati da savesno i pošteno planira prognozu."
Ovakav način prenošenja balansne odgovrnosti na EPS trajaće privremeno, kaže Mrdak, odnosno dok se naše domaće tržište ne spoji sa jedinstvenim evropskim ili od trenutka kada budemo imali na našoj domaćoj berzi unutardnevnu trgovinu.
Od trenutka spajanja domaćeg tržišta sa evropskim rok je šest meseci da proizvođači izađu iz EPS-ove balansne grupe, a od trenutka formiranja domaćeg unutardnevnog tržišta na berzi rok je 30 meseci.
"Onda će proizvođači morati komercijalno sami da urede pitanje finansijske odgovornosti, u smislu da li će sami neposredno plaćati taj trošak operatoru prenosnog sistema ili će ovu obavezu preneti na drugog učesnika na tržištu."
Proglašenje pobednika krajem septembra
Prijave za aukcije trajaće dva meseca, tačnije do 14. avgusta ove godine. Nakon toga, očekuje se da će krajem septembra biti podeljena rešenja i pobednicima aukcija i onima čije ponude ne budu prihvaćene.
Ponude neće biti prihvaćene onima koji ne budu ušli u kvotu za 400 MW za vetroelektrane i 50 MW za solarne elektrane. Očekuje se da će se na ovim aukcijama prijaviti između 10 i 15 projekata ukupne jačine oko 1.000 MW.
Oni koji ne budu dobili tržišne premije moći će da sačekaju naredne aukcije. Prema Mrdakovim rečima, sledeća aukcija biće održana do kraja prvog kvartala sledeće godine i na njima će biti dodatni kriterijumi za selekciju investitora. Osim cene gledaće se njihova spremnost da ponude deo kapaciteta garantovanom snabdevaču ili direktno krajnjim kupcima u Srbiji, čime će se obezbediti da struja ostane na domaćem tržištu.
Aukcija koja je trenutno u toku je inače prva aukcija u okviru Trogodišnjeg plana sistema podsticaja, koji predviđa dodelu tržišnih premija za 1.300 MW za proizvođače iz obnovljivih izvora energije u naredne tri godine. Tokom 2024. i 2025. godine biće održane aukcije za još 950 MW.
Tehničku pomoć za razvoj pravnog i regulatornog okvira za sprovođenje aukcija pružila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), uz finansijsku podršku Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO) i akcionara EBRD-a.