Kostić gradi četvrti vetropark, još 50 zahteva na čekanju

Prošlo je 12 godina od otvaranja prvog vetroparka u Srbiji koji je postavljen u okolini Tutina na Pešterskoj visoravni i poznat je pod imenom "Devreč". Od tada do danas u Srbiji je završeno još samo sedam vetroparkova koji imaju dozvolu da proizvode struju. Važno je napomenuti i da u poslednje tri godine nije otvoren nijedan vetropark u zemlji, iako Srbija ima dovoljno jak vetar za pokretanje ovih vetrenjača i još veće interesovanje domaćih i stranih kompanija koji u vetroparkovima vide priliku za sticanje profita.

Vetar pokreće, a šta koči investitore?

Energetski konsultant Dejan Stojadinović kaže da su do sada izgrađeni i pušteni u rad samo oni vetroparkovi koji su dobili fid-in tarife (engl. feed-in tariff), odnosno podsticaj. Prema njegovim rečima, ta vrsta podsticaja bila je data za prvih 500 megavata vetroparkova, dodajući da je to popunjeno krajem 2019. godine.

"Krajem 2019. godine je završen taj program subvencija putem fid-in tarifa. Sledeći oblik subvencija koje će se primenjivati su tržišne premije koje će se davati kroz aukcije. Kako u Srbiji u međuvremenu nije održana nijedna aukcija, zbog toga nijedan vetropark nije izgrađen i pušten u rad. To je osnovni razlog, nije bilo podsticaja za vetroparkove, osim za one koji su već izgrađeni", rekao je Stojadinović za Bloomberg Adriju.

I energetski stručnjak Nikola Rajaković smatra da je dinamika kojom se razvijaju projekti za vetroparkove u Srbiji previše usporena i da se očekivalo da će se ta oblast brže razvijati. Navodi slične razloge koji koče brži razvoj vetroenergetike.

Pre svega, kako kaže, u Srbiji još nije prevagnula generalna atmosfera koja bi išla u korist obnovljivih izvora energije, jer smo društvo koje je naviknuto da se u oblasti energetike oslanja na ugalj. Dodaje i da nema dovoljno stručnjaka u toj oblasti koji bi predvodili razvoj.

Bloomberg

Drugi je, navodi, da investitori ovu oblast još ne vide kao visoko profitabilnu. I poslednji razlog koji Rajaković ističe, a poklapa se sa Stojadinovićem, jeste pravno-regulatorni okvir koji nije dovoljno podsticajan za investitore kako bi se vertoenergetika brže razvijala. 

"I ove vetroparkove koje imamo nisu za potcenjivanje, ali moralo bi ići brže. Da sam ja lično zadovoljan sa ovim što je podstignutno – nisam, i da, voleo bih da je više projekata", rekao je Rajaković za Bloomberg Adriju.

Vetroparkovi u Srbiji – gde se nalaze i ko su njihovi investitori

Ukupna instalisana snaga svih izgrađenih vetroparkova iznosi 398,3 megavata (MW), naveli su iz Ministarstva rudarstva i energetike za Bloomberg Adriju.

U nastavku je tabela koja prikazuje svih osam vetroparkova u Srbiji, gde se nalaze, njihove ukupne kapacitete, kada su otvorene i ko su njihovi investitori.

Najveći investitor u vetroparkove u Srbiji je bila zajednička kompanija Fintel Energia Spa i MK Grupe - MK Fintel Wind, koja je izgradila tri vetroparka u Srbiji, a prema podacima sa sajta MK Grupe, dosadašnje investicije na nivou divizije iznose 150 miliona evra, dok ukupan planirani nivo investicija u sve vetroparkove dostiže milijardu evra.

Pored navedenih vetroparkova, u okviru kvote od 500 megavata potpao je i vetropark Plandište čiju izgradnju je najavila kompanija Wind Park Plandište, koja je deo kompanije NIS MET ENERGOWIND, u kojoj vlasništvo dele NIS Petrol, u većinskom ruskom vlasništvu, i švajcarski MET Renewables AG. Planirani kapacitet vetroparka je 102 megavata. Izradnja je najavljena još pre više od 10 godina i zasad je nepoznato do koje faze projekta se stiglo. Ministarstvo za Bloomberg Adriju nije navelo da je ovaj vetropark trenutno u izgradnji.

Trenutno u izgradnji dva vetroparka, prema Ministarstvu

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, u Srbiji su trenutno u izgradnji dva vetroparka. Jedan je u Kostolcu i njime će raspolagati JP EPS, a drugi "Krivača", čiji će investitori biti ponovo kompanija MK Grupa Miodraga Kostića i slovenački investicioni fond Alfi Green Energy Fund.

Vetroelektrana Kostolac imaće 20 generatora ukupne snage 73MW, a prostiraće se na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik, na prostoru zatvorenih površinskih kopova i odlagališta ogranka "TE-KO Kostolac". Prema ranijim procenama, vetropark u Kostolcu proizvodiće oko 115 miliona kilovat-časova električne energije godišnje, što je dovoljno za snabdevanje oko 30.000 domaćinstava. Vrednost investicije vetroelektrane Kostolac iznosi 117,2 miliona evra.

Srpska kompanija MK Grupa i slovenački fond ALFI Green Energy Fund nastaviće gradnju vetroparka "Krivača", koju je započela austrijska firma Ivicom Holding. "Krivača" je prvi vetropark koji će biti izgrađen u istočnoj Srbiji, a prostiraće se na 56 kvadratnih kilometara na teritoriji opštine Golubac.

MK Group/Jakov Simović

Sa kapacitetom od 105,6 MW i 22 vetroturbine, godišnje će proizvoditi 310 GWh zelene struje, što je ekvivalent snadbevanju oko 75.000 domaćinstava i smanjenju emisije ugljen-dioksida za oko 115.000 tona godišnje. Vrednost investicije je 155 miliona evra.

U Srbiji vlada veliko interesovanje za vetroparkove

Sudeći prema spisku zahteva za priključenje na mrežu novih vetroparkova koji vodi Elektromreža Srbije (EMS) interesovanje za vetroparkove u Srbiji je ogromno. Prema podacima od 13. marta ove godine, u EMS-u ima bar oko 50 zahteva potencijalnih vetroparkova za priključenje na mrežu.

Na spisku nisu navedeni investitori, već samo kapaciteti budućih vetroparkova i vremenski period kada bi taj projekat bio završen.

Međutim, Stojadinović ističe da je pitanje priključenja posebna tema. "Svi vetroparkovi se priključuju na prenosni sistem, odnosno na EMS, i njima se podnosni zahtev za priključenje. S obzirom na to da je 2021. usvojen novi zakon o OIE, njime je predviđeno kako će izgledati aukcije i da će se davati subvencije kroz tržišne premije, zbog toga su investitori pohrlili da podnesu zahtev."

Stojadinović navodi da se u zakonu čak nalazila odredba da će garantovni snabdevač, odnosno EPS morati da balansira i one vetroparkove koji ne uspeju da dobiju podsticaje na aukcijama.

Kako je najkritičniji momenat svakog projekta priključenje na mrežu, investitori su odlučili da podnesu gomilu zahteva da je kapacitet u jednom trenutku dostigao oko 20 gigavata, ukazao je Stojadinović.

"Naš sistem ima oko osam i po gigavata, to je prevazilazilo kapacitete mreže i onda je EMS prošle godine obustavio priključenja na mrežu", rekao je Stojadinović.

Objašnjava i da od tih 20 gigavata zahteva, niko ne može da tvrdi koliko bi stvarno bilo izgrađeno. "Investitor ispituje mogućnosti, on pita da li će moći da se priključi na mrežu, a kako EMS najčešće traži da se izgrade dodatne trafostanice ili dalekovodi, investitor kad sve to sabere obično zaključi da mu se ne isplati i napusti projekat."

 

Košava velika prednost Srbije

Prema objašnjenju Ministarstva rudarstva i energetike, pri odabiru odgovarajuće lokacije za izgradnju vetroelektrane neophodno je izmeriti brzinu vetra, a ona zavisi od konfiguracije terena, objekata na tlu i njihove visine.

"Trebalo bi imati u vidu da prosečna brzina vetra mora iznositi više od šest m/s najmanje 2.800 sati godišnje da bi se određena lokacija uzela u obzir za izgradnju vetroparka", ukazuju iz Ministarstva i navode da po tim parametrima najveći potencijal energije vetra u Srbiji imaju Južnobanatski, Braničevski i Pomoravski okrug.

Inače, ovi delovi Srbije poznati su po košavi, koja je najjača na ulazu u Đerdapsku klisuru, te je zato ovaj jugoistočni vetar koji duva sa Karpata velika prednost Srbije za izgradnju vetroparkova. Iz Ministarstva naglašavaju i da kapaciteti zavise ne samo od prirodnih uslova nego i kapaciteta mreže i rezerve za balansiranje da integriše energiju iz vetra, imajući u vidu da ona dolazi u prekidima.

Više kamatne stope utiču na smanjenje ulaganja u OIE

Investicije u energiju vetra u Evropi smanjene su u 2022. godini, navodi Ministarstvo rudarstva i energetike za naš medij, odgovarajući na pitanje da li povećanje kamatnih stopa i veća inflacija utiču na troškove izgradnje vetroparkova i inače drugih projekata u oblasti OIE.

Depositphotos

Ministarstvo ukazuje i da su porudžbine za nove turbine na vetar prošle godine smanjene za 47 odsto u odnosu na 2021.

"Rast cena roba i drugih ulaznih troškova povećala je cenu vetroturbina i do 40 odsto u poslednje dve godine. Inflacija i rast troškova predstavljaju izazov za investitore da u ovakvim okolnostima uspešno predvide finansijsku strukturu investicije", zaključilo je Ministarstvo.