Kako je mala Crna Gora prestigla Srbiju po solarnim panelima?

Broj prozjumera u Srbiji za godinu, od kada je taj koncept aktivno zaživeo na srpskom tržištu, dostigao je više od 1.300. Među najbrojnijim prozjumerima su domaćinstva i ima ih nešto manje od 1.000, među privrednicima je oko 340 prozjumera, a ovaj status je čak stekla i jedna stambena zajednica u Pančevu.

Predstavnici resornog ministarstva i državnih energetskih institucija, koji su nedavno u Beogradu učestvovali na konferenciji "Prozjumeri – godinu dana posle", kažu da je koncept prozjumera u Srbiji opravdao sva očekivanja. Ističu da je uprkos "dečijim bolestima" koje su pratile razvoj prozjumera, ostvaren veliki rezultat i da su i građani i privrednici prepoznali prednost ulaganja u obnovljive izvore energije.

Konferencija "Prozjumeri - godinu dana posle" (UNS)

Međutim, kada je predstavnik Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) Jovan Kasalica rekao da je zemlja od koje je Srbija veća više od deset puta, čak za manje od godinu uspela da dostigne broj od 1.800 prozjumera, svima je postalo jasno da je Crna Gora uradila nešto bolje i efikasnije od Srbije.

Ukupna instalisana snaga prozjumera u Crnoj Gori iznosi 18,5 megavata, a zahtevi koji ispunjavaju tehničke uslove iznose još 20 megavata. U Srbiji ova ukupna instalisana snaga iznosi 15,7 megavata, dok je, prema rečima predstavnika Elektrodistribucije Srbije (EDS) Predraga Matića, u zahtevima još oko 230 megavata.

I lider za energetiku i industriju u Deloitte Srbija Željko Marković smatra da je broj prozjumera, naročito u kategoriji domaćinstava, "daleko od rezultata koje bi mogli da imamo". Naglašava da je njihova instalisana snaga mala, oko osam kilovata po domaćinstvu, i da kao takvi ne prave problem mreži.

Šta je Crna Gora uradila drugačije?

EPCG je koncept prozjumera napravila po principu "ključ u ruke". Prozjumerima u Crnoj Gori dovoljno je da podnesu prijavu koja ispunjava uslove, a onda EPCG nabavlja solarne panele i šalje radnike koji rade ugradnju.

A kako je EPCG to postigla?

Kako je objasnio Kasalica, EPCG je najpre osnovala posebno preduzeće zaduženo isključivo za ugradnju panela. U tom preduzeću je zaposleno oko 300 električara, operatera, inženjera i radnika u administraciji. O kvalitetu rada te firme najviše govori podatak da su poslednjih meseci uspeli mesečno da instaliraju i između četiri i pet megavata snage u solarnim panelima.

Izvršni rukovodilac Funkcionalne celine Snabdevanje u EPCG Jovan Kasalica (UNS)

Pored toga, EPCG naručuje i solarne panele, tako da prozjumeri ne moraju da istražuju koje solarne panele da postave i koja firma po najpovoljnijoj ceni da im to uradi, kao što je to slučaj u Srbiji.

Na konferenciji koju je organizovao portal Energija Balkana, rečeno je i da se dešavalo da prozjumerima u Srbiji firme ugrađuju polovne solarne panele koji su došli kao otpad iz Zapadne Evrope. Takvi paneli proizvode manje struje i zbog toga se isplata investicije produži.

EPCG je, između ostalog, u startu ograničila snagu solarnih panela za prozjumere, a po principu da instalirana snaga odgovara potrošnji. "EPCG je to uredila po principu 50 odsto od vršne snage u najmanjem mesecu potrošnje."

Učesnici konferencije su pozdravili to što je u Srbiji izmenama Zakona o obnovljivim izvorima energije ograničena snaga solarnih panela za prozjumere na 10,8 kilovata za domaćinstva i 150 kilovata za privredu.

Prema rečima predsednika Saveta Agencije za energetiku Srbije (AERS) Dejana Popovića, domaćinstva u Srbiji su u prethodom periodu preinstalirala snagu solarnih panela zbog čega je povraćaj novca uloženog u panele postao teži. "Snaga koja se instalira trebalo bi da odgovara potrošnji, zbog toga kod nas povraćaj investicije kod domaćinstava traje 15 godina, i to uz državne subvencije. Zato je važno da se prozjumeri edukuju."

Međutim, ograničenje snage solarnih panela u Srbiji je izazvalo buru pojedinih organizacija, o čemu smo već pisali u posebnom tekstu.

Projekti Solari 3.000+ i Solari 500+

EPCG i Eko fond su još krajem 2021. godine raspisali javni poziv za učešće u projektima Solari 3000+ i Solari 500+ koji podrazumevaju finansiranje i subvencionisanje projzumera za kupovinu i ugradnju solarnih panela do 10 kilovata za domaćinstva i do 30 kilovata za privredu. Javni poziv je trajao do kraja februara ove godine.

Bloomberg

Predviđeno je da u taj sistem bude uključeno oko 3.000 domaćinstava i 500 preduzeća, a ukupna instalisana snaga ovog projekta iznosi 30 megavata. Projekat je vredan 30 miliona evra.

Prozjumeri otplaćuju panele i ugradnju u jednakim mesečnim iznosima koji neće biti veći od njhovog prosečnog mesečnog računa za utrošenu električnu energiju, uz subvenciju od 20 odsto koju dodeluje Eko-fond. Pri tome je period otplate investicije od četiri do 10 godina, u zavisnosti od iznosa rate i snage pripadajućeg ugrađenog sistema.

Kasalica je na konferenciji u Beogradu rekao da će instalacija svih solarnih panela u okviru ovog projekta biti završena do kraja jula, odnosno u Crnoj Gori će već do kraja jula ukupna instalisana snaga prozjumera iznositi čak 30 megavata.

Crna Gora je zbog velikog interesovanja građana i privrede odlučila da ode i nekoliko koraka dalje i najavila je još dva nova projekta Solari 5000+ i Solari 10000+, a ovim projektima, kako je ranije saopšteno iz EPCG, žele da dođu do krovova svih zainteresovanih građana.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar