Da li će lenjost državnih preduzeća usporiti razvoj solarne energije?

Nacrt izmenjenog zakona o obnovljivim izvorima energije (OIE) uskoro će se naći pred poslanicima, dok su ga predstavnici Vlade Srbije već usvojili. I dok se očekivalo da će on doprineti još bržoj energetskoj tranziciji, pojedine izmene izazavale su pobunu zelene energetske zajednice u Srbiji i podigle njihov glas da bi upravo te izmene mogle da uspore razvoj, pre svega, solarne energije.

Najproblematičnija izmena odnosi se na ograničenje kapaciteta solarnih panela za domaćinstva i privredu koji su u sistemu kupac-proizvođač (prozjumer). Naime, novi zakon predviđa ograničenje za domaćinstva do 6,9 kilovata, a za privredu 150 kilovata.

Predstavnici zelene energetske zajednice kažu da je ograničenje za domaćinstva čak do tri puta niže od onoga koliko su do sada imali mogućnost da instaliraju solarne panele. Kada je reč o predviđenom ograničenju za privredu, iz zelenih organizacija ukazuju da većim kompanijama u tom slučaju neće biti isplativo da instaliraju solarne panele i da im računi neće biti niži.

Šta kaže Ministarstvo

Iz Ministarstva rudarstva i energetike objasnili su za naš medij da je ova odluka doneta kako bi se napravio balans između integracije OIE u sistem i obezbedio siguran rad elektroenergetskog sistema.

Depositphotos

Kako su naveli, prema još uvek aktuelnom zakonu, prozjumeri mogu bez ograničenja da se priključuju na mrežu, pri čemu je, ističu, njihova odgovornost prema elektroenergetskom sistemu potpuno isključena. "Nemaju balansnu odgovornost, uživaju pravo na prioritetan pristup, nisu dužni da učestvuju u pružanju pomoćnih usluga."

Međutim, kako kažu, takva praksa nije slučaj u evropskim zemljama. "U evropskoj praksi kupci-proizvođači su zbog ovakvih privilegija ograničeni po snazi, i to uglavnom na male snage (manje od 400 kilovata). Primere ovakve prakse nalazimo i u delu zemalja Energetske zajednice."

Ukazuju i da broj ukupnih podnetih zahteva za priključenje obnovlјivih izvora energije na mrežu prevazilazi mogućnost nacionalne energetske mreže. Međutim, važno je naglasiti da ovi zahtevi ne uključuju samo prozjumere, već i zahteve za izgradnju vetroelektrana i solarnih elektrana koji su daleko većih kapaciteta i koji će biti deo sistema aukcija, a ne prozjumera. Zahtevi prozjumera, i domaćinstva i privrede, za priključenje na mrežu trenutno iznose oko 200 megavata.

 

Spisak zahteva za priključenje na mrežu možete pročitati ovde, a na njemu su navedni samo zahtevi za izgradnju vetroparkova, solarnih panela i hidroelektrana.

Dodatno, iz Ministarstva objašnjavaju i da ograničenje instalisanih solarnih kapaiciteta u domaćinstvima ima za cilj da "optimizuje investiciju domaćinstva u skladu sa realnom godišnjom potrošnjom".

Kada je reč o privredi, u Ministarstvu naglašavaju da ograničenje za privredu na 150 kilovata znači da će sve firme koje imaju veću instalisanu snagu postati obavezne da učestvuju u pomoćnim, odnosno sistemskim uslugama. "Na taj način doprinoseći ukupnoj fleksibilnosti elektroenergetskog sistema i povećavajući ukupan nivo tehnički izvodlјive integracije obnovlјivih izvora energije."

Predlog ima višestruke negativne posledice

Energetski konsultant Dejan Stojadinović rekao je za Bloomberg Adriju da je smanjenje instalisane snage solarnih panela za domaćinstva i privredu zapravo predložila Elektrodistribucija Srbije (EDS).

Neshvatljivo je, kako kaže, da Ministarstvo, kojem je prioritet povećanje proizvodnje zelene energije, ovim zakonom ograničava (smanjuje) mogućnost domaćinstava i privrede da proizvode tu zelenu energiju.

Ističe da zbog toga ova odluka ima višestruke negativne posledice i da je štetna po interese građana i privrede, kao i da predložene izmene Zakona idu u korist isključivo velikih investitora u vetroelektrane.

Negativne posledice prema Stojadinoviću:

 

• Najveći broj domaćinstava u Srbiji ima odobrenu priključnu snagu od 17,25 kilovata, i oni su, prema dosadašnjim propisima, mogli da instaliraju krovne solarne elektrane do te snage. Smanjenjem maksimuma na 6,9 kilovata, ovaj potencijal je smanjen za skoro tri puta;

 

• Ograničenjem privrede na 150 kilovata, veće kompanije neće moći značajnije da umanje račune za struju, niti da se zaštite od povećanja tržišnih cena električne energije, jer im je praktično zabranjeno da proizvedu dovoljno energije da pokriju sopstvenu potrošnju. Ovim ograničenjem će najviše biti pogođene proizvodne kompanije, jer su njihove potrebe za električnom energijom po pravilu veće;

 

• Ograničava se razvoj solarne industrije i svih pogodnosti koje ona nosi. Pri tome je potrebno napomenuti da se od svih dostupnih obnovljivih izvora energije, najjeftiniji kilovat-čas proizvodi upravo korišćenjem solarnih elektrana;

 

• Smanjenjem proizvodnje obnovljive električne energije se povećavaju potrebe za uvozom električne energije;

 

• Onemogućavanje kompanija da samostalno proizvode i pokrivaju svoje potrebe korišćenjem obnovljive električne energije, posebno će negativno uticati na konkurentnost kompanija koje će biti pokrivene CBAM mehanizmom Evropske unije (industrija cementa, đubriva, gvožđe i čelik, aluminijum, električna energija i vodonik). Tranzicioni period primene CBAM mehanizma startuje prvog oktobra ove godine.

 

Obrazloženje Ministarstva neosnovano

Stojadinović kaže da se na stranici 15 dokumenta o izmenama i dopunama Zakona o OIE nalazi obrazloženje Ministarstva zašto se ograničava instalisanje solarnih panela za domaćinstva.

"Oni su to ovako objasnili: 'Kada bi 20.000 domaćinstava postalo prozjumeri, oni bi se grejali na struju i to bi predstavljalo dodatno opterećenje sistema za 240 megavata'. To stoji kao obrazloženje Ministarstva", naveo je Stojadinović.

Nacrt zakona o OIE

Prema informacijama Ministarstva rudarstva i energetike, broj prozjumera na dan 21. marta ove godine iznosio je 1.068, a njihova ukupna instalisana snaga iznosi 12,8 megavata.

Međutim, Stojadinović tvrdi da je takvo obrazloženje neosnovano iz najmanje tri razloga:
 

• U proteklih godinu dana Srbija je dobila 1.000 prozjumera, što znači, tim tempom 20.000 prozjumera imala bi 2043, odnosno za 20 godina;

 

• Sistem prozjumera je danas najisplativiji način grejanja koji podrazumeva da proizvodiš svoju struju kroz solarne panele i da se greješ na toplotnu pumpu;

 

• Opterećenje sistema za 240 megavata je ništa, jer naš sistem ima 8.500 megavata.

 

Pravi razlog – smanjenje administracije u javnim preduzećima?

Na pitanje Bloomberg Adrije koji je pravi razlog donošenja ove promene u zakon, Stojadinović kaže da je EDS to uradila ne iz bilo kakvog interesa, već zato što je to za njih dodatni posao.

 

Šta kažu ostali predstavnici zelene energetske zajednice

U Beogradu je nedavno održana panel diskusija "Kako unaprediti status prozjumera?", na kojoj je takođe poručeno da je važno da se ukine limitiranje instalisane snage elektrane za domaćinstva kako je predloženo u novom nacrtu zakona i ovaj predlog okarakterisali kao "korak unazad".

Centar za unapređenje životne sredine

"Ako pogledamo našu mapu puta ka energetskoj tranziciji, koja se uobličava kroz Integrisani nacionalni energetski klimatski plan, prozjumeri popunjavaju svih pet područja koje taj plan definiše - energetsku efikasnost, dekarbonizaciju, energetsku sigurnost, inovacije, uticaj na unutrašnje tržište. Prozjumeri svojim dolaskom na srpsko tržište donose ključni element za energetsku tranziciju - hrabrost", rekao je Slobodan Perović iz kompanije RP Global OIE.

Istakao je da se predviđenim izmenama suprotstavlja osnovnoj ideji donošenja zakona - promovisanje upotrebe obnovljivih izvora energije, demokratizacija proizvodnje električne energije i ubrzana dekarbonizacija, odnosno energetska tranzicija.

"Mi smo svi podigli glas i rekli da to mora da stane", rekao je Perović na panelu.

Panel diskusiju je organizovao Centar za unapređenje životne sredine u okviru projekta "Civilno društvo za energetsku tranziciju", koji se sprovodi u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ) i Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), uz finansijsku podršku Britanske ambasade u Beogradu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar