Analiza BBA: Sunce regionu može doneti niže cene struje

Rastuće cene električne energije i sve veći pritisci na pojedine zemlje regiona da smanje zagađenje vazduha biće glavni pokretači koji će u narednom periodu u Adria regionu ubrzati prelazak na obnovljive izvore energije, zaključak je nove analize analitičkog tima Bloomberg Adrije.

Prema njihovoj oceni, najbrži razvoj, kao i do sada, biće u oblasti solarne energije. "Solarna industrija je najbrže rastući segment obnovljivih izvora energije. Suočen sa rastućim cenama energije i ozbiljnim posledicama globalnog zagrevanja, svet traži brzo, ekonomično i čisto rešenje za koje verujemo da se može naći u solarnoj energiji."

Naš analitički tim ukazuje da su cene struje u Evropi u prethodnom periodu dostigle nivoe koji nisu viđeni u poslednjih 10 godina, a taj rast je podstaknut rastućim cenama prirodnog gasa zbog geopolitičkih pitanja i rata u Ukrajini. Međutim, slika cena struje u našem regionu je, zbog državnih subvencija, drugačija.

"U Adria regionu vidimo mešovitu sliku – potrošači u Srbiji i BiH uživaju veoma niske cene zahvaljujući visokim subvencijama, dok su u Sloveniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji na nivou EU", navodi naš analitički tim.

Cena struje u pet zemalja u regionu u odnosu na cenu u zemljama Evropske unije

Pored povećanja cena struje, drugi pokretač bržeg prelaska na obnovljive izvore u regionu biće i potreba za smanjenjem zagađenja vazduha. Naš analitički tim ukazuje da je potreba za smanjenjem zagađenja vazduha naročito naglašena u Adria regionu, s obzirom na činjenicu da tri od pet zemalja, BiH, Srbija i Severna Makedonija, dominatno koriste fosilna goriva u proizvodnji struje (oko 70 odsto) uprkos potencijalu koji imaju u obnovljivim izvorima.

Fosilna goriva su sa više od 70 odsto dominantan u proizvodnji struje u BiH, Srbiji i Severnoj Makedoniji

Hrvatska i Slovenija svetle tačke regiona u nižem korišćenju fosilnih goriva

Kada je reč o dosadašnjim ulaganjima u obnovljive izvore energije u regionu, naročito solar, može se reći da Hrvatska i Slovenija prednjače, Severna Makedonija im je za petama, dok su BiH i Srbija u ranoj fazi razvoja. U izveštaju naših analitičara navodi se da je u Sloveniji 2021. godine bilo 367 MW instalisane snage u solarnim panelima, u Hrvatskoj 109 MW, u BiH 53 MW, u Srbiji 52 MW, a u Severnoj Makedoniji 94 MW.

Naš analitički tim je upoređivao kako je tekla prodaja u kompanijama koje se bave proizvodnjom solarne opreme u Sloveniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, a kako Srbija i BiH nemaju takve kompanije, za uzorak su uzete kompanije koje se bave distribucijom.

"U Srbiji i BiH vidimo tržište u ranoj fazi razvoja: njime upravljaju distributeri/instalateri solarne opreme/panela (još nema proizvođača opreme). Sektor je razvijeniji u Sloveniji i Hrvatskoj, gde prednjače proizvođači solarne opreme, dok se u Severnoj Makedoniji i pored postojanja proizvođača tržište još uvek razvija."

Prosečna stopa rasta prodaje ovih preduzeća pokazuje da je industrija rasla u poslednje dve godine, međutim, rast je predvođen trocifrenim međugodišnjim stopama distributivnih kompanija. Ove kompanije takođe beleže veće marže od kompanija koje se bave proizvodnjom.

Ipak, cela industrija je veoma profitabilna, sa prosečnim trogodišnjim EBITDA i EBIT maržama od 17,5 odsto i 14 odsto respektivno. Dok su marže bile pod pritiskom povećanih ulaznih troškova u 2022. godini, u 2023. naš analitički tim očekuje jače marže zahvaljujući smanjenju cena polisilicijuma i drugih sirovina u drugoj polovini godine, kao i nižim troškovima isporuke.

Zemlje Adria regiona sunčanije od mnogih evropskih zemalja

Kako bi prikazali potencijal proširenja solarnih kapaciteta u regionu, naš analitički tim koristio je podatke izračunate po metodologiji koju je razvio Global Solar Atlas (Svetska banka) o potencijalu fotonaponske (PV) proizvodnje energije (PVOUT).

PV potencijal ukazuje na kWh električne energije koju bi proizveo fotonaponski sistem sa vršnom instalisanom snagom od jednog kW (podaci uzimaju u obzir niz faktora koji utiču na performanse sistema kroz modele proračuna solarnog zračenja, temperature i fotonaponske simulacije). Za Adria region, PVOUT podaci su u povoljnom rasponu između 3,5 i 4,5 kWh/kWp, što pokazuje da je većina zemalja Adria regiona bolje pozicionirana u odnosu na mnoge zemlje u Evropi.

Očekivani razvoj obnovljivih izvora globalno i u regionu

"Verujemo da će promena trendova iz Evrope, kao snažnog merila i za zemlje Adria regiona, dovesti do jačeg prelaska na obnovljive izvore, a posebno solarnu energiju", ukazuju naši analitičari.

Danas se, dodaju, globalni solarni kapacitet procenjuje na jedan TW, što je tri puta više nego 2018. godine i 500 puta više nego 2002. godine. "Ključni razlog za takav rast je činjenica da obnovljivi izvori energije postaju cenovno konkurentniji fosilnim gorivima."

Kao ključne prepreke za dalje širenje solarne industrije, analitičari BBA vide uspešno povezivanje OIE, balansiranje mreže (što podrazumeva velika dodatna ulaganja svake zemlje) i proaktivniju lokalnu regulaciju.

"Ipak, vidimo ukupnu industriju sa daljim potencijalom rasta u narednom period godine. Globalno solarna energija će biti najbrže rastući energetski segment u 2023. sa procenjenim povećanjem od 20 do 30 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što očekujemo da će se preslikati i u Adria regionu", zaključuje analitički tim BBA.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar