Zbog čega će 2023. biti energetski teža od 2022.

U svetskim političkim i stručnim krugovima sve više se šire glasovi da bi 2023. godina mogla biti energetski teža od prošle, a koja će zasigurno ostati upamćena kao godina energetskih izazova i nestabilnosti.

To se naročito odnosi na Evropu, čija je energetska sigurnost uzdrmana nakon što je Rusija započela rat u Ukrajini, nakon čega je Zapadna Evropa ostala bez većih količina ruskog gasa, zabranila uvoz ruske nafte i uglja, a od petog februara stupiće na snagu i zabrana uvoza naftnih derivata.

Energetski izazovi iz prošle godine ne samo da se prelivaju na ovu već se čini i da se produbljuju, ukazuju energetski stručnjaci. Aktuelnu grejnu sezonu Evropa će, kako zasad stvari stoje, proći bez velikih problema. Za to je, pre svega, zaslužna neobično topla zima koja je smanjila potrošnju za grejanje, popunjenost evropskih gasnih skladišta na više od 80 odsto (što je više od proseka za ovo doba godine), ali i povećan uvoz LNG-a iz Amerike.

"Ako je 2022. bila teška godina za energetiku, očekuje se da će 2023. biti još teža jer rat Rusije i Ukrajine nastavlja da destabilizuje svetska energetska tržišta", piše viši saradnik u Atlantskom savetu Charles Ellinas za Cyprus Mail, a navodi u novom biltenu Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS).

Donosimo neke od energetskih izazova koji su pred Evropom u 2023. godini.

Prirodni gas i LNG

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorila je da smanjenjem gasa iz gasovoda iz Rusije postoji rizik da EU tokom godine ostane sa manjkom od 30 milijardi kubnih metara tog goriva. Procenjuje se da će EU trebati još 100 milijardi evra da zameni ruski gas, o čemu je Bloomberg Adria ranije pisala.

Pročitajte više: EU treba još 100 milijardi evra da zameni ruski gas

Odluka EU da primeni gornju granicu od 180 evra po megavat-satu na cenu prirodnog gasa će se pokazati više kao politička odluka, teško primenjiva u praksi i neće imati mnogo uticaja na globalne cene, navodi Ellinas.

"Ako cene LNG-a porastu iznad ovog nivoa, što je vrlo verovatno tokom druge polovine 2023. godine, LNG će biti preusmeren u azijske zemlje koje su spremne platiti traženu cenu i ostaviti Evropu suočenu s verovatnim nestašicama", navodi ekspert Atlantskog saveta. Smatra da će se situacija pogoršati ako se ova zima pokaže kao oštrija, što će uzrokovati iscrpljivanje skladišta gasa.

"Sa nižim zalihama ruskog gasa i ograničenim rastom globalnih zaliha LNG-a, Evropa bi se mogla suočiti sa ozbiljnim izazovima sledeće zime i neizbežno visokim cenama", ukazuje ekspert.

U 2022. godini uvoz američkog LGN-a u Evropu više nego dvostruko uvećan. (Bloomberg)

Antony Froggatt, zamenik direktora i viši istraživač u Programu za životnu sredinu i društvo u Chatham Houseu u Londonu, veruje da će problemi skladištenja gasa ostati izazov i ubuduće, budući da su rezerve prirodnog gasa sada pune uglavnom ruskim gasom.

 

Napominje da Nemačka i Italija, dve velike ekonomije EU koje su u velikoj meri zavisile od ruskog gasa pre ukrajinske krize, žure s izgradnjom novih terminala za LNG kako bi obezbedile snabdevanje iz drugih izvora.

Pročitajte više: Nemačka dobila prvi LNG terminal

Froggatt je rekao da čak i ako evropske zemlje uspeju da prežive ovu zimu bez daljih skokova cena, zbog neizvesnosti na tržištu, i dalje bi mogli biti izazovi da se sistemi za skladištenje gasa dopune uoči sledeće zime.

Nafta

Uticaj embarga koji je EU uvela na uvoz ruske nafte petog decembra, kao i gornje granice cene ruske nafte, koja je trenutno postavljena na 60 dolara po barelu, osetiće se tokom prvog kvartala 2023. godine, smatra Ellinas.

Verovatni rezultat, dodaje on, mogao bi biti smanjenje izvoza ruske nafte u rasponu od jedan do dva miliona barela dnevno u vreme oskudnih globalnih kapaciteta nafte i prirodnog gasa zbog godina nedovoljnog ulaganja naftnih kompanija. To dolazi pored smanjenja isporuke nafte za dva miliona barela dnevno koje je dogovorio OPEC+ u oktobru.

S druge strane, očekuje se da će kineska potražnja za naftom porasti za više od tri miliona barela dnevno kako zemlja bude izlazila iz rigorozne politike "Covid-Zero". 

Sa porastom potražnje i nižim ponudama, očekuje se rast cena nafte, u proseku od 100 do 110 dolara po barelu u 2023.

Ako predsednik Vladimir Putin ostane veran svojoj reči i zaustavi isporuku nafte u zemlje koje primenjuju ograničenje cene, stvari mogu postati složenije, dok će globalna ponuda nafte postati još teža, a cene će možda dalje rasti, konstatuje Ellinas. Pored toga, plan EU je da petog februara uvede embargo na naftne derivate iz Rusije, što će dodatno uticati na cene, posebno dizela, koji je već u prilično oskudnoj ponudi.

Ugalj i ulaganje u OIE

Nije iznenađujuće da se očekuje da će energetska sigurnost ostati glavni prioritet u 2023. godini na račun energetske tranzicije i klimatskih promena, uz nastavak sve veće upotrebe uglja, što utiče na globalne nivoe emisije ugljenika.

S obzirom na to da će recesija verovatno uticati na mnoge ekonomije, a inflacija i kamatne stope ostaju visoke, energetska sigurnost i pritisak da se smanje cene energije biće glavni prioritet. Kao rezultat toga, potreba za vladinim intervencijama za smanjenje troškova energije nastaviće se i 2023. godine, smatra Ellinas.

Više kamatne stope i inflacija će takođe povećati troškove projekata obnovljivih izvora energije, usporavajući tempo energetske tranzicije. Osim toga, ekstremniji vremenski događaji, kao što su vetrovi male brzine i suša, uzrokovani klimatskim promenama, nateraće mnoge zemlje da se povuku na fosilna goriva, odlažući energetsku tranziciju. To znači da će se oslanjanje na ugalj nastaviti i 2023. godine, ne samo u Aziji već i u Evropi.

Bloomberg

Iako se očekuje da će se upotreba uglja dugoročno smanjiti, da će biti zamenjena prirodnim gasom i obnovljivim alternativama, potražnja će ostati jaka u 2023, piše Oilprice.com.

Poslednji izveštaj IEA sugerisao je da se očekuje da je potrošnja uglja dostigla u 2022. najviši nivo u istoriji i da će ostati stabilna između 2022. i 2025. osim ako se prelazak na čistije alternative ne ubrza. Predviđa se da je potrošnja uglja porasla za 1,2 odsto, dok se za 2023. godinu očekuje porast od dva odsto.

Pročitajte više: Svetska potrošnja uglja će ove godine oboriti novi rekord

Međutim, iako se ulaganja u OIE ne odvijaju dovoljno brzo da dostignu ciljeve za 2050. godinu, IEA je izvestila da je prošle godine energetska kriza dovela do ekspanzije ulaganja u obnovljive energije.

Očekuje se da će 33 odsto svetske električne energije dolaziti iz obnovljivih izvora do 2024. u poređenju sa 29 odsto u 2020. godini.