Najduže zatvaranje vlade u istoriji košta američku ekonomiju oko 15 milijardi dolara nedeljno

Američka savezna vlada je ušla u svoje najduže zatvaranje u istoriji, i bez naznaka kraja na vidiku, ekonomske posledice rastu.

Sada, u svom 36. danu, zatvaranje je nadmašilo prethodni rekord postavljen 2019. godine, tokom prvog mandata predsednika Donalda Trumpa. Svaka nedelja koja prođe košta ekonomiju između 10 i 30 milijardi dolara, prema analitičarima, a većina procena se kreće oko 15 milijardi dolara.

Nekada je uticaj na ekonomski rast bio privremen, zaposleni bi dobijali zaostale plate kada bi se vratili na posao, a savezna vlada bi nadoknadila obustavljenu potrošnju.

Ovo zatvaranje, kažu ekonomisti, moglo bi naneti veću štetu, ne samo zbog svog trajanja. Ekonomija je sada krhkija nego što je bila pre sedam godina, a mnogi Amerikanci su zabrinuti zbog inflacije i tržišta rada. I za razliku od 2018-19, posledice nisu samo za savezne službenike kojima zaostaju plate, već i za milione Amerikanaca koji gube pristup pomoći u hrani tokom praznične sezone.

"Istorijski gledano, obustave rada vlade ne izazivaju katastrofu", rekao je Jonathan Millar, viši američki ekonomista u Barclaysu. "Ovaj put bi moglo biti drugačije."

Trumpova administracija je pokušala da otpusti hiljade federalnih službenika tokom zatvaranja i predložila je da se ne isplate zaostale plate svim od procenjenih 650.000 zaposlenih na prinudnom odsustvu. Iako ti napori možda neće uspeti, povećali su neizvesnost oko toga koliko će se ekonomija oporaviti.

Kongresni budžetski biro (CBO) procenjuje da bi, u zavisnosti od toga koliko dugo zatvaranje traje, moglo da smanji ekonomski rast u četvrtom kvartalu za čak dva procentna poena. Ako se zatvaranje produži do nedelje Dana zahvalnosti, moglo bi biti izgubljeno oko 14 milijardi dolara.

Privatni sektor već oseća posledice, od neaktivnih državnih izvođača radova do preduzeća koja se oslanjaju na turiste pogođene zatvaranjem parkova i muzeja. Neki od najprometnijih aerodroma u Americi doživljavaju kašnjenja zbog nedostatka kontrolora leta, koji su obavezni da rade, ali nisu plaćeni.

Evo pogleda na posledice širom SAD.

Zaposleni na prinudnom odsustvu

Uticaj neprimanja plata oseća se širom zemlje, ne samo u oblasti Vašingtona, gde postoji velika koncentracija federalnih službenika.

U centralnom Arkanzasu, Seneca Blount je bio primoran da podigne novac sa svoje penzijske štednje i zatraži pomoć svoje crkve kako bi platio račune, uključujući kiriju, nakon što je stavljen na neplaćeno odsustvo sa posla u Nacionalnom odboru za radne odnose. Četrdesetogodišnji veteran, koji živi u Momelu blizu Litl Roka, radi tamo već 18 meseci, nakon što je prethodno pet godina služio u vojsci.

Blount kaže da je već odložio otplatu za automobil, ali se pita šta će se desiti ovog meseca ako ne primi još jednu platu.

"Ne mogu ovako da nastavim, upravo sam potpisao novi ugovor o zakupu stana", rekao je Blount, koji takođe plaća izdržavanje deteta i druge troškove dok deli starateljstvo nad ćerkom. "Račune briga za neplaćeno odsustvo."

Pošto se federalni radnici koji su otpušteni sa posla tehnički računaju kao nezaposleni, stopa nezaposlenosti bi mogla porasti na 4,7 odsto u oktobru (sa 4,3 odsto u avgustu), prema proceni Bloomberg Economicsa.

 

 

Lančane reakcije

Procenjeno je da je 24 milijarde dolara federalne potrošnje na robu i usluge obustavljeno tokom prvog meseca obustave rada. Kako obustava ulazi u šestu nedelju, posledice se šire na izvođače radova i dobavljače koji su očekivali taj novac.

"Ovo povećava rizik da će sami ti izvođači radova morati da otpuste svoje zaposlene, smanje plate ili čak otpuste radnike ako se nalaze u posebno teškoj finansijskoj situaciji", rekao je Bernard Yaros, glavni ekonomista za SAD u Oxford Economicsu.

Hiljade privatnih preduzeća koja se oslanjaju na kredite Američke administracije za mala preduzeća (SBA) nemaju pristup finansiranju. SBA procenjuje da je obustava rada blokirala 2,5 milijardi dolara kredita za 4.800 malih preduzeća od 21. oktobra - novac koji bi se inače koristio za svakodnevno poslovanje i troškove proširenja.

"Uticaji na preduzeća počinju da se gomilaju, utičući na njihov sadašnji i budući rast", ​​rekao je Neil Bradley, izvršni potpredsednik Američke privredne komore. "Preduzećima je potrebna funkcionalna vlada."

Kašnjenje pomoći u hrani

Trumpova administracija je ove nedelje saopštila da će delimično finansirati program pomoći u hrani SNAP za novembar, u skladu sa nalogom saveznog suda, ali samo do polovine uobičajenog iznosa, a sprovođenje bi moglo da traje nedeljama.

Melissa Lewis, 36-godišnja samohrana majka dvoje dece iz okruga Linkoln, Tenesi, jedna je od 42 miliona ljudi koji se oslanjaju na SNAP beneficije. Ona je rekla da brine kako će prehraniti svoju porodicu bez pomoći jer je morala privremeno da prestane da radi zbog nekoliko operacija kičme.

"Nikada nisam imala ovaj osećaj, da ne znam kako ću prehraniti svoju decu", rekla je Lewis. "Mnogo ljudi će patiti, a vlada ne razume da zapravo sama sebi nanosi štetu dok svi mi patimo."

Clarissa Clarke, predstavnica Severnoteksaske banke hrane, očekuje da će potražnja porasti ako sredstva SNAP-a ne budu isplaćena na vreme. Iako je banka hrane obezbedila zalihe do kraja godine, to možda neće biti dovoljno, posebno tokom praznične sezone kada potražnja tradicionalno raste.

Još jedan program pogođen nedostatkom finansiranja je Head Start, koji pruža obrazovne usluge i usluge brige o deci kako bi roditelji mogli da rade, traže posao ili pohađaju školu. Prema Nacionalnom udruženju Head Start, više od 8.000 dece i porodica izgubilo je pristup ovim uslugama od 3. novembra, a broj bi mogao da se povećava svakog dana dok je vlada i dalje zatvorena.

U srži političkog sukoba u Vašingtonu jesu subvencije koje su demokrate usvojile 2021. godine kako bi smanjile premije za više od 20 miliona Amerikanaca koji dobijaju zdravstveno osiguranje putem tržišta Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti. Te subvencije ističu krajem godine, a njihovo ukidanje moglo bi dovesti do udvostručavanja prosečnih premija, prema KFF-u.

"Ekonomska šteta će se povećati ako se zatvaranje produži nakon Dana zahvalnosti i oslabi poverenje potrošača i potrošnju tokom ključne božićne sezone kupovine", rekao je Mark Zandi, glavni ekonomista u agenciji Moody's Analytics.