Struja iz sunca i vetra iz Azerbejdžana u Srbiju zelenim koridorom?

Zeleni energetski koridor iz Azerbejdžana je projekat koji podrazumeva izgradnju solarnih elektrana i vetroparkova u toj zemlji, a čija bi energija zemljanim kablom preko Gruzije stizala u Evropu. Zasad su Mađarska i Rumunija pristale da budu deo ovog projekta, a prema saznanjima Bloomberg Adrije i Srbija je zainteresovana da se uključi.

Naime, nedavno je ministar rada i socijalne zaštite Azerbejdžana Sahil Babayev izjavio lokalnim medijima da je Azerbejdžan spreman da uskoro potpiše sa Srbijom sporazum o snabdevanju zelenom energijom.

Depositphotos

Posle osmog sastanka međuvladine komisije za trgovinsku i ekonomsku saradnju između Azerbejdžana i Srbije, koja je održana krajem jula u Bakuu, ministar Babayev je rekao da su pregovori o sporazumu za snabdevanje zelenom energijom sa Srbijom u toku.

"Kako se Azerbejdžan već etablirao kao dobavljač tradicionalnih energetskih resursa na srpskom tržištu, zemlja je sada spremna da proširi svoj portfolio postajući dobavljač zelene energije", rekao je on. Podsetimo, Srbija i Azerbejdžan su u novembru prošle godine potpisali ugovor o isporuci do 400 miliona kubnih metara azerbedjžanskog gasa godišnje do 2026.

Babayev je istakao da je u toku studija izvodljivosti za zeleni energetski koridor i da se očekuje da će biti završena u drugoj polovini godine. Zeleni koridor je projektovan za snabdevanje četiri gigavata zelene energije iz Azerbejdžana u Evropu.

Iz Ministarstva potvrđuju da je Srbija zainteresovana za ovaj projekat

Iz Ministarstva rudarstva i energetike potvrđuju za Bloomberg Adriju da Srbija razmatra da se priključi zelenom energetskom koridoru iz Azerbejdžana.

"Srbija deli viziju Evropske unije za postizanjem karbonske neutralnosti i kroz izradu strateških dokumenata i unapređenja zakonodavnog okvira radimo na stvaranju uslova za gradnju novih energetskih kapaciteta iz OIE, koji će u budućnosti značajno doprinositi našoj energetskoj nezavisnosti i energetskoj bezbednosti", navode iz Ministarstva.

Depositphotos

Dodaju da pored ulaganja u nove proizvodne kapacitete i ulaganja u povećanje energetske efikasnosti, prioritet je izgradnja transmisionih sistema ka susedima, kroz projekte kao što je Transbalkanski koridor, koji je važan za veću sigurnost snabdevanja, integraciju novih kapaciteta OIE i razvoj tržišta električne energije u regionu.

"U tom smislu, pažljivo pratimo sve inicijative koje mogu da doprinesu boljem povezivanju tržišta i većoj energetskoj bezbednosti u regionu, kao što je sporazum potpisan između Azerbejdžana, Gruzije, Rumunije i Mađarske u vezi sa snabdevanjem zelenom energijom EU novim podvodnim kablom ispod Crnog mora. Srbija potencijalno razmatra da postane partner ili posmatrač ove inicijative, nakon izrade prethodne studije opravdanosti", potvrdili su iz Ministarstva za Bloomberg Adriju.

O zelenom energetskom koridoru

Zeleni energetski koridor iz Azerbejdžana odnosi se na projekat koji podrazumeva izgradnju infrastrukture koja bi proizvodila struju iz obnovljivih izvora i tu energiju prenosila iz Azerbejdžana preko Gruzije do Evrope.

Ovaj koridor je dizajniran da iskoristi značajan potencijal obnovljive energije iz Azerbejdžana, posebno vetra i solarne energije, kako bi se obezbedilo snabdevanje čistom energijom evropskim tržištima, smanjujući zavisnost od fosilnih goriva i poboljšavajući energetsku sigurnost u regionu. Ovaj koridor će doprineti smanjenju emisije ugljen-dioksida i podržati globalne klimatske ciljeve i u skladu je sa naporima Evropske unije da pređe na čistije izvore energije.

U planu je da zeleni koridor prolazi kroz Gruziju, koristeći postojeću i novu infrastrukturu kako bi se osigurao efikasan prenos energije.

Za Azerbejdžan i Gruziju, projekat obećava ekonomske beneficije kroz investicije i otvaranje radnih mesta. Za Evropu, on nudi diverzifikovano i sigurnije snabdevanje energijom.

Izazovi je taj što implementacija koridora zahteva značajna ulaganja, međunarodnu saradnju i prevazilaženje logističkih i regulatornih izazova.

Trenutno Srbija iz Azerbejdžana povlači količine gasa po potrebi

Iz Ministarstva kažu da je Srbija prepoznala Azerbejdžan kao jednog od glavnih partnera na putu diverzifikacije izvora snabdevanja gasom.

Završetkom gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske u decembru prošle godine, prvi put je Srbija diverzifikovala izvore snabdevanja gasom i obezbedila fizičku povezanost sa izvorima gasa iz Kaspijskog regiona i LNG terminala u grčkoj luci Aleksandropolis.

"Već smo dogovorili isporuke do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje iz Azerbejdžana do 2026. godine, što je blizu 15 odsto naših trenutnih godišnjih potreba, a količine nakon toga mogu biti i tri puta veće", navode iz Ministarstva.

Depositphotos

To je važno, kako dodaju, jer sve projekcije govore da će se potrošnja gasa u Srbiji do kraja decenije povećati na oko četiri milijarde kubnih metara, ili oko milijardu kubika više nego danas.

"Snabdevanje gasom za potrebe domaćeg tržišta je stabilno, a gas iz Azerbejdžana se može povlačiti fleksibilno, u skladu sa potrebama", potvrdili su iz Ministarstva.

S obzirom da Srbija već uvozi određene količine nafte iz Azerbejdžana, od ove godine i gas, a sa uvozom zelene struje ova zemlja učvrstiće se kao važan energetski partner Srbije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar