Zašto kompanije za solare čekaju i do godinu i šta se menja 1. jula

I dok građani ceo postupak postavljanja solarnih panela i priključenja na mrežu mogu da završe za manje od mesec, kod pojedinih kompanija period sticanja statusa kupca-proizvođača (prozjumera) obično je dosta duži. Što je kapacitet solarne elektrane veći, to se duže čeka. Pojedine kompanije koje žele da uđu u sistem prozjumera, nekada na dozvole čekaju i do godinu.

U aprilu prošle godine Ministarstvo rudarstva i energetike promenilo je Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) kojim je odlučeno da se smanji maksimalna snaga solarnih panela za kompanije sa pet megavata na 150 kilovata, i najavljeno je da će ova odluka stupiti na snagu 1. jula ove godine.

Mnoge kompanije pohitale su da iskoriste ovaj prelazni period i podnele zahtev za priključenje solarnih panela čija snaga prelazi 150 kilovata.

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike dostavljenim Bloomberg Adriji, a pozivajući se na podatke Elektrodistribucije Srbije (EDS), u periodu od aprila prošle godine do sada podneto je više od 700 zahteva.

Od ukupnog broja, više od 220 kompanija je podnelo zahtev za solarne panele snage 150 kilovata i više, što znači da blizu trećine podnetih zahteva potpada u kategoriju onih koji žele da iskoriste prelazni period i instaliraju veći kapacitet.

Koliko se trenutno čeka na dobijanje dozvola i priključenja na mrežu

Energetski stručnjak Dejan Stojadinović izjavio je za Bloomberg Adriju da vreme dobijanja svih potrebnih dozvola za izgradnju solarnih panela (odnosno da postanu prozjumeri) zavisi od veličine solarne elektrane koju žele da izgrade:

• Za male elektrane (do 10,8 kilovata), procedura je maksimalno pojednostavljena i za njih nije potrebna građevinska dozvola, i primenjuje se pojednostavljeni proces priključenja na mrežu, tako da bi tu administrativni proces (nakon što je izgrađena elektrana) – po zakonu, trebalo da se završi za desetak dana, ali to u praksi nije slučaj jer se dešavalo da pojedini prozjumeri postupak priključenja elektrane čekaju i više meseci  – za šta je odgovorna Elektrodistribucija Srbije;

• Za elektrane od 10,8 kilovata do 50 kilovata takođe nije potrebna građevinska dozvola, ali se primenjuje redovan postupak priključenja na mrežu i to je ono što najviše koči postupak;

• Za elektrane preko 50 kilovata do pet megavata (od prvog jula će ovaj maksimum iznositi 150 kilovata) potrebna je i građevinska dozvola i redovan proces priključenja na mrežu, i za njih je postupak najduži.

Upravo kompanije iz ove poslednje kategorije na status prozjumera čekaju i do godinu.

Centralizacija najveći problem

Stojadinović ističe da je postupak priključenja na distributivnu mrežu usko grlo za razvoj i priključenje novih elektrana na OIE i navodi da su dva osnovna razloga za to:

• Zakonskim propisima nije definisano u kom roku se ova procedura mora sprovesti (tj. zavisi isključivo od EDS);

• Odobrenje priključenja na distributivnu mrežu za čitavu teritoriju Srbije je u potpunosti centralizovano, i sprovodi ga jedna radna grupa u okviru EDS.

Stojadinović objašnjava da su se pre formiranja Elektrodistribucije Srbije, odluke o priključenju donosile regionalno, ali to sada vrši samo jedan centralni organ, što je, ukazuje, glavna prepreka u priključenju većeg broja elektrana na OIE.

Depositphotos

Pitali smo Ministarstvo rudarstva i energetike da li će sistem dobijanja dozvola za priključenje na distributivnom nivou biti izmenjen, a njihov odgovor sledi u nastavku:

"Biće izmenjen na način da se dobije najoptimalniji i najefikasniji model rešavanja zahteva za priključenje. Jedna od mera svakako će biti decentralizacija odlučivanja na nivou operatora distributivnog sistema."

Kako bi moglo biti od 1. jula

Stojadinović ističe da će pojedine kompanije koje budu zahtevale solarne elektrane na svojim krovovima koje su snage veće od 50 kilovata i dalje morati da obezbede građevinsku dozvolu i da imaju redovan proces priključenja na mrežu.

Dodaje da i dalje ostaje problem to što u zakonu nije naveden rok za dobijanje dozvola za priključenje na mrežu, kao i to što dozvole odobrava jedna radna grupa u EDS-u.

Zbog toga, smatra, ni od 1. jula sa smanjenjem snage solarnih panela postupak neće biti znatno brži za one koji zahtevaju snagu solarnih panela veću od 50 kilovata.

Velike kompanije mogle bi da pređu u sistem "aktivnog kupca"

Kompanije koje budu imale snagu solarnih panela veću od 150 kilovata, planirano je da uđu u sistem "aktivnog kupca". Kako će on izgledati i kolika će biti maksimalna snaga solarnih elektrana kompanija koje budu deo tog sistema, još nije poznato, jer tek sledi javna rasprava o izmeni i dopuni Zakona o energetici kojom će ovaj koncept biti moguć, ali ga je Ministarstvo rudarstva i energetike najavilo prošle godine nakon izmene Zakona o korišćenju OIE.

"Domaćinstva će moći da instaliraju solarne panele do 10,8 kilovata, a ostali kupci do 150 kilovata zadržavajući prioritet pristupu sistemu, bez balansne odgovornosti. Na ovaj način koncept kupca-proizvođača se orijentiše ka domaćinstvima i maloj privredi. Velika industrija će svoja prava na samosnabdevanje ostvariti kroz koncept aktivnog kupca nakon izmena Zakona o energetici."

Trenutno u praksi, koliko god prozjumeri proizveli više struje nego što mogu da potroše za svoje potrebe, višak koji vrate u mrežu ne mogu da prodaju na tržištu, već taj višak mogu da koriste za umanjenje računa za struju. Jedna od mogućnosti za "aktivnog kupca" biće prodaja viška struje iz sopstvenih solarnih panela.

Kompanije koje trenutno u Srbiji imaju solarne elektrane kapaciteta više od 100 kilovata čine samo pet odsto od ukupne instalisane snage prozjumera, što je oko 40 kompanija, pokazala je analiza Dejana Stojadinovića.

O novom konceptu "aktivni kupac", Bloomberg Adria je ranije razgovarala sa savetnikom ministra za obnovljive izvore energije u Ministarstvu rudarstva i energetike Radetom Mrdakom, koji je rekao da će ovaj koncept "prirodnije ležati" velikim kompanijama koje imaju velike solarne elektrane nego građanima i maloj privredi. Istakao je da se ovaj koncept uvodi kako bi sačuvao rad energetskog sistema.

Kako je objasnio, sadašnji koncept prozjumera je takav da je on potpuno zaštićen od balansne odgovornosti i da nema motiva da svoje ponašanje prilagodi održavanju stabilnosti sistema. "Ovim konceptom menja se paradigma ponašanja kupaca ili potrošača struje u sistemu. Aktivni kupac je koncept koji treba da motiviše potrošače da budu aktivni na dva načina: da bolje upravljaju svojom potrošnjom i da svoju sposobnost da prilagode potrošnju potrebama sistema unovče na tržištu prodajom te fleksibilnosti."

Depositphotos

Istakao je da država ne želi da zabrani velikim potrošačima da imaju solarne panele, već da napravi koncept koji postoji svuda u Evropi, da svi mogu da imaju solarne panele, ali da imaju i dodatna prava, obaveze i odgovornosti koje će obezbediti i sigurnost rada sistema.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar