Suša oborila kvalitet žitarica i prinos voća u Srbiji, uticaće i na cene hrane

Cene hrane u Srbiji nakon prošlogodišnjeg drastičnog porasta i ove godine nastavljaju da obaraju rekorde. Uprkos zvaničnim podacima da je inflacija pala na ispod četiri odsto u junu, građani Srbije to olakšanje nisu osetili na kućnom budžetu. Zbog toga su cene hrane česta tema u medijima i u svakodnevnim razgovorima građana.

Najava o masovnijem pojeftinjenju hrane nema na vidiku, zbog čega se ovih dana uključio lično premijer Miloš Vučević i posle sastanka sa najvećim trgovcima najavio novu akciju pojeftinjenja osnovnih životnih namirnica. Osim toga, postoje i najave novih poskupljenja.

Da cene rastu pokazuje i rast inflacije u Srbiji sa 3,8 odsto u junu na 4,3 odsto u julu, i u Evropskoj uniji sa 2,6 odsto u junu na 2,8 odsto u julu.

Dok je prethodni talas cena hrane pogurao rast cena energenata, sledeći talas rasta cena hrane moglo bi da pogura eksremno vreme - prolećni mrazevi i letnja suša.

Žitarice slabijeg kvaliteta ali će ih biti, voće i vinogradi najviše stradali

Sunčica Savović, predsednica Udruženja "Žita Srbije", kaže za Bloomberg Adriju da će uprkos suši žitarica na nivou cele zemlje biti dovoljno i za domaću potrošnju, i za izvoz, ali i za završne zalihe. Ipak, objašnjava da je većina podbacila u kvalitetu, iako ne i u kvantitetu.

Najveća zabrinutost, navodi, bila je oko roda kukuruza i ističe da su po tom pitanju najviše pogođeni projedini proizvođači na severu Bačke i Banata. "U tom regionu smo imali potpunu ili jako veliku štetu, jer je upravo tamo bila najmanja količina padavina u poslednje dve godine i najgori procenat vlage u zemljištu i u odnosu na prošlu godinu, i na normalu, i na desetogodišnji prosek."

Međutim, ukoliko se pogleda rod kukuruza na nivou cele zemlje, on neće biti lošiji u odnosu na takođe sušne 2017. i 2022. godinu, kada je rod ove kulture bio desetkovan. "Tokom 2017. i 2022. godine smo imali prinose koji su se spustili na 4,9 tona po hektaru i 4,2 tona po hektaru. Ta 2022. bila je devastirajuća za kukuruz, ali ove godine to neće biti slučaj. Prema podacima našeg Udruženja, mi kao minimum vidimo rod kukuruza od oko 5,5 tona po hektaru, a u najboljem scenariju mogao bi da iznosi 5,9 pa čak i šest tona po hektaru na nivou cele zemlje." Savović objašnjava da će taj rod kukuruza biti dovoljan za domaće potrebe i da će ostati viškovi za izvoz i završne zalihe od 1,7 miliona tona.

Bloomberg Mercury

Kada je reč o pšenici, žetva je završena u julu, rod je bio na nivou prošlogodišnjeg, ali je kvalitet podbacio. "I sa pokrivenom domaćim potrebama i prenesenim zalihama od prošle godine imamo tri miliona tona pšenice viška za izvoz i završne zalihe."

Kod ječma je rod bio bolji od očekivanog, ali je kvalitet takođe podbacio, i nije bio zadovoljavajuć za industriju piva. Zbog toga će ječam biti utrošen za proizvodnju stočne hrane, dodala je Savović.

Ukazala je da se suncokret pokazao najotpornijim na sušu. "Međutim, kao i kod kukuruza, postoje regioni u kojima je šteta potpuna." Bez obzira na takvu situaciju, očekuje se rod prinosa na nivou prošlogodišnjeg. Prema njenim rečima, taj rod je pandan trogodišnjoj domaćoj potrošnji.

Od žitarica najgore je prošla soja. Na osnovu pola obrađene žetve, jasno je da prinosi neće biti na nivou prošle godine. "Mi nemamo potrošnju soje, imamo preradu, jer smo od pre dve godine postali izvoznik sojinog ulja i sačme, tako da ono što bude adekvatno biće utrošeno u domaćoj preradi, ali to neće biti dovoljno da zadovolji kapaicitete prerada pa očekujemo uvoz."

Savović očekuje da cene žitarica neće mnogo otići gore, jer Srbija ima masovnu proizvodnju, a i silosi u Evropi su dovoljno popunjeni, o čemu govore i cene na berzi koje zasad izgledaju stabilno.

Istakla je da su zbog suše ove godine od ratarskih radova najviše stradali voće i vinogradi.

To kaže i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović i dodaje da će rod voća u Srbiji ove godine biti manji pet do osam odsto u odnosu na 2023. godinu.

Keserović je rekao da, ako Srbija u proseku proizvede oko 1,45 miliona tona voća, da će ove godine prinos biti između 1,22 i 1,25 miliona tona.

Depositphotos

"Prošle godine je bio smanjen prinos voća za 270 tona u odnosu na 2022. godinu, a na početku ove godine sam očekivao, obzirom kakav je bio potencijal da će biti rodna godina, ali smo imali niske temperature u trećoj dekadi aprila, kasnije velike štete od grada i visokih temperatura, pa očekujem da će taj prinos biti čak i manji u odnosu na prošlu godinu", kazao je Keserović za Betu.

I širom Evrope suša muči poljoprivrednike

Vinograd Corneliusa Dönnhoffa u nemačkom regionu Nahe - poznat među ljubiteljima rizlinga - obično je pun grožđa u ovo doba godine. Međutim, njegove loze su skoro potpuno ogoljene nakon što su aprilski mrazevi uništili rani plod, i nije siguran kako će ispasti ono malo voća koje ima.

Slična je slika kod nekih od najvećih evropskih proizvođača voća i povrća. Ovogodišnje neobično vlažno proleće i haotični letnji uslovi ostavili su poljoprivrednike od Poljske do Velike Britanije da se pripreme za uticaj na ukus i veličinu svojih žetva, dok se jug bori sa još jednom teškom sušom.

Depositphotos

Prinos jabuka u Evropskoj uniji je spreman da se smanji za desetinu, nedostatak jagoda podiže cene u nekim regionima, a Italija se bori da ubere dovoljno maslina za proizvodnju ulja. Trenutna situacija služi kao podsetnik na sve veći izazov koji predstavljaju ekstremni vremenski uslovi izazvani klimatskim promenama, sa posledicama koje će potencijalno trajati godinama, piše Bloomberg.

Poljske jabuke

Prema poljskom udruženju Fruit Union, najveći proizvođač jabuka na kontinentu bi mogao da doživi smanjenje ukupne proizvodnje za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu. Topliji početak godine doveo je do toga da drveće procveta ranije nego obično, ali su ih u aprilu pogodili jaki mrazevi, koji su ubili mnoge njihove voćne pupoljke.

Nemačke jagode i vino

Slično hladno i vlažno vreme pogodilo je i Nemačku, pogoršavajući druge izazove kao što je smanjenje obradivog zemljišta. Očekuje se da će berba jagoda 2024. biti smanjena za oko četvrtinu u odnosu na prošlogodišnji nivo, sa cenama za potrošače za oko četiri odsto višim u prvih šest meseci, prema kompaniji za informacije o poljoprivrednom tržištu. Njene poznate bele špargle su takođe bile pogođene.

Neki vinogradari i proizvođači voća izgubili su čitave berbe, ostavljajući ih bez zaliha za prodaju trgovcima na malo.

Depositphotos

"Vinova loza ne može da se nosi sa takvim mrazom. Na nekim stazama imamo gubitak od 100 odsto", rekao je Dönnhoffa iz regiona Nahe. Francuska će takođe imati manji obim proizvodnje vina u nekim regionima zbog mraza, prema odeljenju za prognoze njenog Ministarstva poljoprivrede i hrane.

Italijansko maslinovo ulje i pšenica

Probleme ne stvara samo mraz. Pulja, koja se nalazi na samom vrhu italijanske čizme, bori se sa sušom usred visokih temperatura iznad 43 stepeni Celzijusovih. Toliko je vruće da je voće i povrće izgorelo. Očekuje se da će proizvodnja maslinovog ulja — vodećeg proizvoda u regionu — pasti za više od 50 odsto.

Proizvodnja pšenice takođe je više nego prepolovljena zbog dugotrajne suše. Sa natprosečnim temperaturama koje se očekuju da će se zadržati i u narednim nedeljama, stvari bi mogle da krenu od lošeg na gore za poljoprivrednike u najistaknutijim poljoprivrednim oblastima u Italiji.

Španija je takođe patila od suše poslednjih godina, a lokalni izveštaji ukazuju da će njena proizvodnja manga ove godine pasti.