Nakon što je u junu skočio za skoro dve milijarde evra, javni dug Srbije u julu nije mnogo promenjen.
Srbija je tako na kraju sedmog meseca dugovala 38,2 milijarde evra, odnosno 50 odsto bruto domaćeg proizvoda, koliko je ovaj pokazatelj iznosio i u junu.
Opširnije
Javni dug zbog emisije na međunarodnom tržištu porastao na 50 odsto BDP-a
Tokom juna 2024. godine nije bilo emisija državnih obveznica na domaćem tržištu.
07.08.2024
Javni dug blago porastao, treći kvartal bez novih zaduženja
Ukupan javni dug Srbije je na kraju maja iznosio 47,6 odsto.
05.07.2024
Analitičar: BDP Srbije će ove godine rasti 3,6 odsto, javni dug na 51,5 odsto
Ministarstvo finansija je u utorak objavilo da je udeo javnog duga Srbije i u aprilu pao.
06.06.2024
Spoljni dug je pao i po pitanju direktnih i indirektnih obaveza i iznosio je 27,3 milijarde evra. Sa druge strane, učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju jula 2024. godine iznosi 78,6 odsto, a u evrima se duguje 58,7 procenata.
Nakon blagog rasta u drugom kvartalu, javni dug Srbije je na 50 odsto, ali se i dalje nalazi pod kontrolom, rekao je Jakub Kratky, finansijski analitičar Generali Investmentsa.
"Prema našim predviđanjima, nivo zaduženosti bi trebalo da se smanjuje, ali postepeno", dodao je Kratky u odgovorima poslatim mejlom.
Što se budžeta tiče, u prvih sedam meseci je zabeležen suficit od 70,8 milijardi dinara (605 miliona evra), a u samom julu je ostvaren višak od 43,2 milijarde dinara (369,2 miliona evra).
Ni jul ni avgust nisu doneli nove aukcije državnih obveznica, a slično bi trebalo da bude i u septembru jer je Uprava za javni dug saopštila da za zaduživanjem na ovaj način u trećem kvartalu nema potrebe.
Podsetimo, Srbija je početkom juna prvi put ove godine i prvi put od januara 2023. izašla na međunarodno tržište obveznica. Na aukciji evroobveznica denominovanih u dolarima prodate su hartije vredne 1,5 milijardi dolara. Reč je o takozvanoj održivoj obveznici, odnosno hartiji čija će sredstva biti korišćena za održive projekte u oblasti zelene agende i socijalno odgovornih aktivnosti.
Prema rečima analitičara, nova aukcija nije neophodna, ali je ne bi trebalo ni isključivati kao opciju.
"Kako nema mnogo dugova koji dospevaju na naplatu do kraja godine, Vlada Srbije nije pod pritiskom da izlazi na tržište kapitala, ali je junska aukcija privukla dosta investitora. Ako tome dodamo činjenicu da se postepeno ide ka investicionom rangu kreditnog rejtinga, ministarstvo bi moglo da se odluči da ponovo izađe na međunarodno tržište, naročito jer se u junu razmišljalo o većoj aukciji, a i druge zemlje u regionu su prilično aktivne", dodao je Kratky.