Javni dug Srbije je na početku godine nominalno porastao za 46,9 miliona evra. Ako se uporedi sa projektovanim rastom bruto domaćeg proizvoda, udeo javnog duga je pao na 48,3 odsto, pokazuju najnoviji podaci Ministarstva finansija.
Iz Ministarstva takođe navode da je prvi mesec godine doneo u suficit republičkog budžeta od 30,2 milijarde dinara (257,5 miliona evra), dok je prvobitno planiran deficit od 10,4 milijarde dinara.
Opširnije
MAT: Država u 2024. treba da uštedi oko 400 miliona evra
Javni dug je u koridoru rasta od dva do četiri odsto na srednji i dugi rok
09.02.2024
Država prodala ostatak EXPO obveznica, prinos pao na šest odsto
Ako se pogledaju kretanja na međunarodnom tržištu, vidimo da je prinos na dug Srbije u padu od oktobra 2023. godine, ali to nije izuzetak.
05.03.2024
Građanske obveznice zavise od volje države, ali i banaka
Ministarstvo finansija saopštilo da će podržati izdavanje korporativnih obveznica, prinos bi bio oko osam odsto.
21.02.2024
"Naplaćeni su prihodi u iznosu od 173 milijarde dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 150,8 milijardi dinara. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 80,7 milijardi dinara i akciza u iznosu od 42,1 milijardu dinara. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 21,2 milijarde dinara, a priliv donacija u januaru iznosio je jednu milijardu dinara", piše u saopštenju.
Najveći deo rashoda otišao je na naknade za zaposlene, dok je 27,8 milijardi dinara utrošeno za isplatu kamata.
Što se javnog duga tiče, najveći deo javnog duga u stranoj valuti nalazi se u evrima (57,2 odsto), dok slede američki dolar (13,7 odsto) i specijalna prava vučenja Međunarodnog monetarnog fonda (6,8 odsto).
Udeo javnog duga u domaćoj valuti, čije uvećanje zagovaraju zvaničnici, trenutno iznosi 21,8 odsto.
Aukcije obveznica
Srbija je u januaru emitovala dinarske državne hartije od vrednosti ročnosti osam godina u iznosu od 63,1 milijardu dinara i evroobveznice ročnosti tri godine u iznosu od 99,8 miliona evra.
Ukupan promet državnim hartijama od vrednosti na sekundarnom tržištu u prvih mesec dana 2024. godine iznosio je 34,1 milijardu dinara, od čega više od 90 odsto čini promet dinarskih hartija od vrednosti, rekli su iz Uprave za javni dug.
Posle januarskih aukcija, takozvane EXPO obveznice (osmogodišnje dinarske) nuđene su i u februaru, a u martu je prodat i ostatak emisije (preostalo je 2,88 milijardi dinara od ukupne emisije od 150 milijardi).
Obveznice su najveća stavka na polju unutrašnjeg duga, a i kod spoljnog duga se najviše duguje kroz dužničke hartije od vrednosti.
Stranim vladama se duguje 3,26 milijardi evra, a kineskoj investicionoj banci Export-Import Bank of China još 2,67 milijardi evra.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...