Novi pristup podacima mogao bi da promeni industriju plaćanja iz korena

Industrija plaćanja uvek je bila najavangardniji segment tehnologije, jedan je od zaključaka koji se mogao čuti na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu. A njen razvoj, kao i razvoj drugih grana privrede, u poslednje vreme sve više pokreću podaci i veštačka inteligencija (engl. artificial intelligence - AI).

Ali ne bilo kakvi podaci, već samo oni kvalitetni, prečišćeni i sistematizovani, na osnovu kojih se generišu nove vrednosti u poslovanju neke firme. Po tom principu nastao je i koncept ekonomije vođene podacima (engl. data-driven economy). Šta to praktično znači?

Kako je jednostavno rekao izvršni direktor i predsednik upravnog odbora UniCredit Bank Serbia Nikola Vuletić, organizacija koja je vođena AI-jem i podacima je ona organizacija koja stavlja AI i podatke u centar donošenja svojih poslovnih odluka. Za izvršnog direktora Ananasa Marka Carevića, slobodna definicija takve organizacije bi glasila "ono kad se na sastanku rukovodilaca firme umesto 'ja mislim' kaže 'ja znam' i pokažu se podaci kojima svi verujemo".

Slično tome, viši principal Mastercard Data & Services za jugoistočnu Evropu Krzysztof Sobala takav tip organizacije okarakterisao je kao entitet koji se oslanja na velike količine podataka kako bi na osnovu njih došao do nekog saznanja u realnom vremenu, a onda to znanje koristio u svrhu donošenja boljih poslovnih poteza.

Personalizacija i superaplikacije

"Mi raspolažemo fantastičnim podacima, samo je pitanje kako da ih koristimo. Dosad nismo bili najsjajniji u tome, ali sada finansijska industrija uči od nekih drugih industrija. Zanimljiva tema su superaplikacije (aplikacije koje pružaju više usluga, prim. aut.), za koje mislim da je tržište spremno i da banke tu imaju svoju ulogu u povezivanju - zamislite da možemo da predvidimo u kom trenutku treba kredit za kupovinu na Ananasu ili nekoj drugoj platformi. Ili na primer prediktivni modeli koji mogu da nam kažu da li klijent treba da štedi i kako će da štedi", izjavio je Vuletić na skupu na Kopaoniku u ponedeljak.

Bloomberg Adria

Izvršni direktor Egzakte Vladan Atanasijević podelio je sa okupljenima da se njegova firma bavi i savetovanjem i tehnologijom na ovom polju, te da su u svom poslovanju fokusirani na rad sa kompanijama, ne sa pojedinačnim korisnicima. "Želimo da našim klijentima pojednostavimo način kako dolaze do proizvoda, tako da onog momenta kad oni kroz svoj informacioni sistem odu do platforme za e-trgovinu i poruče određenu narudžbinu, automatski se svi podaci generišu. Suština je da na jedan praktičan način učinite jednostavnim korišćenje svih ovih podataka, da biste uradili personalizaciju."

 

Carević je skrenuo pažnju na to da se personalizacija kao takva neretko pominje u negativnom kontekstu. Međutim, u njihovom slučaju, dodao je, ako bi potrošač pristupio Ananasu gde ima 700.000 proizvoda, bez personalizacije ne bi znao da se snađe.

"Personalizacija nije nešto što je samo lepo imati, to je za nas mandatorno", istakao je on.

Bloomberg Adria

Sobala je uverenja da će se banke u velikoj meri okrenuti personalizaciji. "Jedno nedavno istraživanje koje je sprovedeno u saradnji sa Harvard Business Reviewom pokazalo je da je više od 90 odsto izvršnih direktora u bankarskom sektoru reklo da je personalizacija put kojim treba ići. U tom pogledu, mislim da će svako od nas uskoro imati totalno drugačiji pogled na mobilno bankarstvo."

Kada je u pitanju upotreba podataka za personalizaciju korisničkog iskustva, Vuletić je rekao da banke trenutno najviše ulažu u četbotove i prediktivne modele za odlazak klijenata, dok se u manjoj meri investira i u personalizaciju prodaje proizvoda banaka.

"Danas su ljudi koji upravljaju podacima u kompanijama često veoma frustrirani jer iščupati podatak nije lako. Osnovna stvar je kako upravljate podacima, a to znači da imate jasno vlasništvo nad podatkom, u smislu da je taj podatak samo moj, samo ja mogu da ga menjam i niko ne može da ga premesti negde bez mene. To je bitno jer se onda prave kvalitetni podaci, a kad imate kvalitetne podatke, sve ostalo je prilično lako." Da je kvalitet podataka ključni izazov usaglasili su se i drugi govornici panela na forumu.

 

Upitan koje alate trenutno razvijaju, a koji pomažu kompanijama da budu uspešne u personalizaciji, Atanasijević je najpre podsetio da je Egazkta u dve godine prošla kroz dva ciklusa u smislu načina kako primenjuju AI.

"Imali smo prvi, bolni period dečjih bolesti, kada smo probali da na tradicionalan način vodimo projekte u našem AI Labu. To je bilo suštinski neuspešno, željene funkcionalnosti koje smo zamislili nismo mogli da dobijemo u željenom vremenu. Zato smo promenili način kako radimo, promenili smo i ljude, definisali smo AI alate koje želimo da ponudimo na tržištu. Jedan se, na primer, bavi tarifama - potencijalni klijent može da vidi koja banka ima koju tarifu i vi u tom trenutku možete da ponudite nižu tarifu. Drugi alat je ono što zovemo 'stari kolega bankar', za koji je ideja nastala usled velike fluktuacije zaposlenih u bankama, a mi želimo da znanje starijih kolega učinimo dostupnim mlađim kolegama - time će onda moći brže da se uvedu u posao", pojasnio je.

 

Korišćenje podataka za veću bezbednost i bolju uslugu

Govoreći o budućnost industrije plaćanja, Sobala je ukazao na još neostvaren potencijal korišćenja podataka kojeg firme postaju svesne.

"Ako govorimo o novim izvorima podataka, naveo bih primer 'frictionless' transakcija (termin koji se odnosi na procese plaćanja koji su dizajnirani tako da budu što lakši i brži za korisnika, prim. aut.), to jest eliminacije frikcija kad god je to moguće, kad god vidimo da je transakcija legitimna. Trenutno radimo na unapređenjima u tom polju. U praksi to znači da, kada kupujete preko platforme za e-trgovinu, mi ćemo moći da analiziramo vaše ranije ponašanje kao korisnika na osnovu vaših podataka u cilju bezbednosti ekosistema", naveo je.

Bloomberg Adria

Vuletić je napomenuo da u Srbiji, ali i u većem delu Evrope, još nema prediktivnih finansijskih modela koji se odnose na plaćanja. Podsetio je da se danas krediti odobravaju tako što se gledaju istorijski podaci klijenta, bilansi, što je ocenio kao lošu praksu.

"Bilansi su često kompromitovani i na kraju krajeva su istorijski. S druge strane, postoje modeli koji posmatraju samo razmenu transakcija, na osnovu kojih se pravi klijentski 'scoring' (ocenjivanje, prim. aut.) i na bazi toga se odlučuje da li će neko dobiti kredit. I ovi modeli, naravno, imaju svoje mane, ali mislim da je to nešto što banke treba da krenu da rade, prvo sa malim kreditima", zaključio je on.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar