Kod nas gotovina kraljica, u Kini već istorija

S obzirom na sveprisutnost digitalizacije, pravo je pitanje kada će ona zahvatiti plaćanje roba i usluga. Zahvaljujući platnim karticama i primeni platnih aplikacija na pametnim telefonima, udeo gotovine kao sredstva plaćanja roba u većini razvijenih ekonomija stalno se smanjuje. 

Studija ECB o platnim navikama u evrozoni, na primer, otkriva da udeo plaćanja gotovinom stalno opada, a pandemija je taj trend samo pojačala. Tako je 2016. gotovina bila korišćena u 79 odsto svih transakcija potrošača na fizičkim prodajnim mestima i među pojedincima, 2019. taj je udeo pao na 72 odsto, a još više 2022, kada je udeo pao na 59 procenata. 

U Adria regionu gotovina caruje... 

Međutim, gotovina je u Adria regionu još uvek kraljica. Čak i u Sloveniji, koja uz Hrvatsku jedina u regionu koristi evro, od 2007. udeo gotovinskih plaćanja iznosi čak 73 odsto, što tu zemlju svrstava u sam evropski vrh. U Hrvatskoj je 72 odsto svih transakcija gotovinsko, ali centralna banka dodaje da upotreba gotovine ipak opada. U 2022. vrednost kartičnog plaćanja prvi je put premašila gotovinsko. 

Zanimljivo je da je udeo gotovinskih plaćanja relativno visok i u najvećoj privredi sveta. Prema podacima američkog instituta Gallup, 60 odsto Amerikanaca za kupovinu roba i usluga koristi gotovinu. Američki predsednik Joe Biden tek je u martu 2022. potpisao izvršnu uredbu kojom je Kancelariji za nauku i tehnološku politiku naložio da pripremi izveštaj o rizicima i prednostima uvođenja digitalnog dolara. 

I u evrozoni će trend digitalizacije ličnih finansija sigurno značajno pojačati uvođenje digitalnog evra. ECB je, naime, prošlog oktobra započela završnu pripremnu fazu realizacije projekta digitalnog evra, koja će trajati do oktobra 2025. godine. U tom periodu će emisijska banka dovršiti pravilnik i odabrati pružaoce za razvoj platforme i potrebne infrastrukture. 

…dok je u Kini izgubila krunu 

Međutim, stvari su sasvim drugačije na drugom kraju sveta, u Aziji. Brza modernizacija Kine uzrokovala je i tektonske promene u oblasti bezgotovinskog poslovanja, u čemu je ta zemlja vodeća u svetu. Za plaćanje praktično svega u Kini, kako fizički tako i na internetu, najčešće i najjednostavnije se koriste aplikacije WeChat i AliPay. 

Te aplikacije moguće je besplatno instalirati na pametni telefon, što je uz vizu, valjani pasoš i instalaciju programa za VPN pristup (stvaranje virtualnih lokalnih mreža) pre odlaska u Kinu praktično nužno. Brze i jednostavne platne usluge WeChata od 2013. koristi oko 1,34 milijarde korisnika, većinom kineskih. AliPay trenutno koristi oko 80 miliona  trgovaca, a prema podacima izdavalaca, ima više od milijarde korisnika. Dnevno usluge mobilnog plaćanja u Kini koristi oko 943 miliona ljudi, zbog čega je azijska sila najbrojnije bezgotovinsko društvo na svetu. 

Aplikacije omogućuju i dodavanje bankovnog računa putem kojeg možete direktno dopunjavati svoj račun u samoj aplikaciji. Dnevni limit WeChata je pet hiljada dolara, a AliPaya 50 hiljada. U praksi je plaćanje jednostavno i brzo. Telefonom samo skenirate QR kod u trgovini ili restoranu i unesete iznos za plaćanje ili vam zaposleni mogu skenirati kod koji generiše vaš telefon. 

Relativna novina obe aplikacije je da su od prošle godine dostupne na engleskom jeziku, a moguće ih je povezati s pružaocima ili izdavaocima kreditnih ili platnih kartica banaka iz celog sveta. Internacionalizacija znači da će aplikacije, koje osim plaćanja nude i brojne druge funkcije, od komunikacije do trgovanja na berzama ili plaćanja računa i naručivanja taksija u budućnosti doživeti još veći procvat. 

Foto: Qilai Shen/Bloomberg

 

Projekat digitalnog juana 

Upravo izuzetna popularnost obeju aplikacija i činjenica da do 20 odsto Kineza uopšte nema lični račun, ali imaju mobilne telefone, podstakli su kinesku centralnu banku na realizaciju projekta digitalizacije nacionalne valute. Digitalni juan (e-CNY) zamišljen je kao nerizična alternativa komercijalnim platformama i istovremeno kao zamena za gotovinu. 

Za razliku od Adria regiona, plaćanje gotovinom u Kini praktično ne postoji. Trgovci prihvataju gotovinu jer im to zakon nalaže, ali im nije zabranjeno negodovanje i pažljivo dugotrajno pregledanje novčanica većih vrednosti. 

Zato je centralna banka već 2014. počela da istražuje tehnologiju digitalnih valuta. Godine 2016. osnovala je istraživački institut koji se bavi tim konceptom. Početkom juna 2024. digitalnom juanu uklonjena je oznaka pilot-projekta, koju je imao od uvođenja 2019. godine. 

Teoriju u Kini sledi i praksa, jer digitalni juan, odnosno renminbi, već ispituje 26 gradova. Podaci kineske centralne  banke pokazuju da je među prijavljenim korisnicima digitalne valute oko 10 miliona trgovaca iz 17 provincija, što znači da osim gotovine i kartičnih plaćanja ili plaćanja putem aplikacija kao što su WeChat i Alipay omogućuju i poslovanje s digitalnom valutom. 

Prošla godina bila je prelomna za implementaciju e-CNY-a, budući da je tadašnji guverner centralne  banke Yi Gang izjavio da je do sredine godine broj transakcija dostigao 950 miliona, s ukupnom vrednošću od 1,8 biliona juana (228,4 milijarde evra), što je za više od 100 milijardi juana (12,7 milijardi evra) više nego u avgustu 2022. godine. 

Zanimljivo je da je e-CNY moguće koristiti i putem aplikacija komercijalnih banaka i putem aplikacije na pametnom telefonu kojom upravlja centralna banka, što je svetski unikat. Poseban protokol omogućuje plaćanje putem aplikacije čak i u slučaju prazne baterije ili internet-veze. Maksimalni iznos trenutno je ograničen na 10 hiljada e-juana (1.270 evra), a gornja granica jednokratne transakcije je do dve hiljade juana ili pet hiljada juana dnevno. Podaci centralne banke takođe pokazuju da je prosečan iznos transakcije nešto manje od 240 evra. 

Državni službenici s platom u e-juanima 

Kina je zbog obima privrede i globalizacije svog ekonomskog modela u okviru inicijative “Pojas i put” vodeća zemlja u području digitalizacije valuta, iako je udeo korisnika u odnosu na broj stanovnika još skroman. Digitalna valuta predstavlja samo 0,16 odsto svih novčanih zaliha zemlje, zvanični  podaci pokazuju da je dosad otvoreno 120 miliona  digitalnih novčanika. 

U Kini je robu i usluge najjednostavnije plaćati mobilnim aplikacijama. Sve je opremljeno QR kodom koji jednostavno skenirate/Bloomberg

 

Za njegovu popularizaciju znatno se zalaže sama centralna vlada, koja je nekim gradskim vlastima na kopnu Kine naložila isplatu plata državnim službenicima u e-juanima. Problem je, naravno, što većina njih e-CNY odmah dedigitalizuje i prenosi na svoje lične bankovne račune jer za plaćanje koristi aplikacije WeChat i Alipay. Do 2025. godine praksa isplate plata u digitalnom obliku trebalo bi da se proširi na sve lokalne upravne jedinice u zemlji. 

Grad Sjudžou na istoku zemlje, koji je polazište za teretne vozove za Evropu, prošle godine je najavio upotrebu digitalnog juana u poslovanju s evropskim partnerima i zemljama Adria regiona u okviru inicijative “Pojas i put”. Digitalnom valutom nameravaju da plaćaju usluge i naknade za skladištenje prevezenih roba. 

Zaštita od uticaja dolara  

Zbog rastućih trgovinskih i geopolitičkih napetosti sa Zapadom, Peking digitalizacijom juana pokušava da se zaštiti od moguće upotrebe dolara kao finansijskog oružja, kako kinesko političko vođstvo razume uvođenje američkih sankcija protiv Rusije nakon njenog napada na Ukrajinu. Trebalo bi da digitalizacija znatno doprinese internacionalizaciji ekosistema juana, za šta se kinesko političko vođstvo zalaže, kako bi vremenom smanjilo dominaciju dolara kao svetske rezervne valute.  

Sredinom maja a hongkonška centralna banka objavila je da će poslovanje s digitalnom nacionalnom valutom odsad omogućiti i trgovcima u posebnom administrativnom području. Ta najava predstavlja novu razvojnu fazu projekta, budući da će poslovanje s digitalnom valutom time prvi put biti omogućeno i izvan kopnene Kine. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar