Brodnjak o regionalnim bankama: Srbija najzanimljivija za investitore

Grupa NLB je prošle godine drugi put zaredom premašila granicu od pola milijarde evra dobiti. Ona je, međutim, bila za sedam odsto, odnosno za dobrih 36 miliona evra niža nego godinu dana ranije. Porezi su, između ostalog, uticali na nižu neto dobit, navode u banci. Grupa je prošle godine ostvarila 1,244 milijarde evra neto prihoda, što je 14 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. To je i malo iznad predviđanja - planirali su oko 1,2 milijarde evra prihoda. Godinu je, inače, obeležilo uspešno preuzimanje hrvatske Grupe SLS i Generali Investments Skopja, a svakako i neuspeli pokušaj preuzimanja Addiko Banka. Veliki rast zabeležili su u kreditnom poslovanju, gde očekuju dalji rast, i u oblasti kreditiranja privrede.

Banka se usmerava na digitalizaciju i zaštitu od sajber-kriminala. O budućem razvoju banke i bankarstva u Sloveniji razgovarali smo sa Blažom Brodnjakom, predsednikom uprave, koja sada broji sedam članova.

- NLB je prošle godine ostvarila veće prihode, a nešto nižu dobit. Kakav odziv tržišta očekujete ove godine? Šta će konkretno najviše uticati na poslovanje?

Najvažnija poruka je da je banka iz redovnog poslovanja zapravo ostvarila bolje rezultate nego prošle godine. Kada se oni normalizuju za jednokratne efekte, konkretno za oslobađanje određenih poreskih efekata u 2023. godini i porez na bilans stanja koji je uveden 2024. godine, profit pre rezervisanja bio je znatno veći.

Godinu je pre svega obeležio obiman rast kreditnog portfolija, kako u poslovanju sa stanovništvom tako i sa privredom na svim tržištima gde smo prisutni, te uspešno sprovedeno preuzimanje najveće lizing kompanije u Sloveniji, i time naravno posredno i ograničeni ulazak na hrvatsko tržište.

Bloomberg

- Upravo kreditna aktivnost, koja se snažno povećala, iznenadila je i vas. Čemu konkretno pripisujete tako veliki skok?

Smatram da se radi o normalizaciji i približavanju standardima razvijenijih tržišta. Stope privrednog rasta na tržištima, pre svega izvan Slovenije, iznose između tri i četiri odsto, dok srce Evropske unije raste praktično sa stopom ispod jednog procenta, odnosno stagnira. Slovenija je rasla sa stopom od 1,6 procenata.

Ako pogledate obim kredita privredi i stanovništvu u ovom regionu u bruto domaćem proizvodu i to uporedite sa najrazvijenijim evropskim tržištima, vidite da smo na trećini, negde možda na polovini dugoročnog potencijala. Radi se, dakle, o normalizaciji. Ako rastete sa niske osnove, stope rasta mogu brzo biti visoke. Naravno, zadovoljni smo što možemo da poslujemo u regionu koji ima takve stope rasta i takvu perspektivu.

 

- Kako planirate da ostvarite puni potencijal? Šta očekujete ove godine u oblasti kreditiranja? Pre svega zbog neizvesnih ekonomskih uslova i hlađenja tržišta, uz očekivani pad potrošnje.

To veoma zavisi od očekivane stabilizacije krize u Evropi. Govori se o nekoj formi primirja u Ukrajini i s tim povezanim oporavkom ekonomske aktivnosti. Možemo zamisliti šta bi obnova Ukrajine značila za celokupnu evropsku ekonomiju. Velika ulaganja su sigurno predviđena u odbrambenu industriju, tu nema više sumnje. Posledično, investicije će biti zastupljene i u građevinarstvu i nekim drugim ključnim granama, uključujući automobilsku industriju, koja će se preusmeriti na snabdevanje odbrambene industrije i imaće multiplikativne efekte na druge sektore.

Očekujemo da će doći do određenog zagrevanja ekonomske aktivnosti, a ako se uspostavi pozitivno emocionalno okruženje i za ljude, ako dođe do primirja i oporavka, računamo i na rast potrošnje. Naravno, to mogu biti spekulacije i očekivanja, ali procenjujem da će uslovi biti barem stabilni i da se neće pogoršavati.

 

- Koji poslovni segmenti trenutno dominiraju u vašem kreditnom portfoliju i u kojim sektorima biste možda želeli da povećate svoje prisustvo?

Karakteristika našeg portfelja je velika diverzifikacija, koja prati veliku diverzifikaciju slovenačke privrede. Ako pogledate strukturu slovenačke privrede, ona je među najraznovrsnijim u Evropi, a mi smo takođe među najviše industrijalizovanim zemljama. Udeo industrijske proizvodnje u društvenom proizvodu je među najvišim u Evropi.

Struktura našeg portfelja odražava strukturu privrede. U regionu su na nekim mestima raspodele donekle drugačije, ali nigde nemamo veliku izloženost prema bilo kom pojedinačnom sektoru. Pratimo prvenstveno novčani tok. Tamo gde se uspostave uslovi za nova plodna ulaganja i stvaranje novčanog toka, tamo ćete uvek naći bankarski novac.

- Kako bi se kreditiranje odbrambene industrije uklopilo sa ESG izveštavanjem i da li su ta dva aspekta kompatibilna?

 NLB to neće direktno sprovoditi i tome smo se obavezali. U našem vrednosnom sistemu smo pacifisti, spremni smo da podržimo sve što štiti živote, ali ne i ono što oduzima živote.

 

- Situacija sa Addiko Bankom u Hrvatskoj po mišljenju nekih analitičara još nije završena. Kakvi su vaši dalji planovi kako za Addiko Bank, tako i za celo hrvatsko tržište, na koje još niste ušli kako ste želeli?

O Addiko Banku ne mogu javno da govorim. NLB i Addiko Bank su javna akcionarska društva. Nikada nismo krili da bismo i dalje bili zainteresovani da se pojavimo kao potencijalni kupac. Međutim, za to moraju biti ispunjeni neki uslovi. Za svakog kupca koji se pojavi, mora postojati i voljan prodavac. Videćemo kako će se to odvijati.

Naši planovi ne zavise isključivo od ovog potencijalnog projekta, niti se oslanjaju samo na ulazak na hrvatsko tržište. Kada smo predstavljali novu strategiju, bili smo jasni da ćemo rasti organski, bez bilo kakvih preuzimanja sa visokim stopama. Sa godišnjim rastom između osam i devet procenata, do 2030. godine bismo dostigli 44 ili 45 milijardi evra bilansne sume.

Ako bi se u međuvremenu pojavile potencijalne prilike za kupovinu banke u Albaniji, Federaciji Bosne i Hercegovine ili negde drugo na našim ciljnim tržištima, možda čak i u sektoru osiguranja, takođe smo jasno rekli da bismo bili zainteresovani. Takođe smo zainteresovani za lizing, kao i za ulazak u finansijsko-tehnološke kompanije. Nedavno smo objavili kupovinu platforme za trgovinu automobilima (doberavto.si). Time pokrivamo sve ključne aspekte mobilnosti preko našeg lizing pogona. Otvoreni smo za nove mogućnosti u ovoj oblasti i temeljno analiziramo potencijalne prilike.

Depositphotos

 

- Koliko bi vam bile zanimljive neobanke? Znamo, naime, da one guraju tradicionalno bankarstvo ka ubrzanoj digitalizaciji.

Mi idemo u korak s tim. Tvrdim da je domaći zadatak tradicionalnih igrača da potpuno izjednačimo korisničko iskustvo s ovim novim pružaocima usluga, i to je ono čemu težimo. U NLB smo počeli mnogo da ulažemo u to, zbog čega su i prošle godine troškovi porasli nešto više nego što je možda očekivano, jer smo se svesno odlučili da ćemo ubrzati ulaganja u transformaciju našeg poslovnog modela u pretežno digitalni. Želimo da do 2030. godine više od 80 odsto svih rutinskih i standardnih transakcija obavljamo preko mobilnog telefona. Time pratimo korisničko iskustvo neobanaka. Da li će se u tom procesu pojaviti prilika za kupovinu neke od njih, ne isključujemo. U globalnom kontekstu, naravno, to sebi ne možemo priuštiti.

U velikoj meri ćemo raditi na tome da sami sebe transformišemo na način na koji bi naše korisničko iskustvo bilo potpuno uporedivo sa onim koje nude neobanke. U oblasti platnog prometa će svakako biti prisutno mnogo potencijalnih dilema. Izbliza i temeljno pratimo svaku potencijalnu priliku ove vrste.

 

- Da je digitalizacija sve važnija tema u bankarstvu, pokazuje i činjenica da će se vaš sedmi član uprave, Reinhard Höll, baviti upravo tom oblašću. Kada kažete da će do 2030. godine većina usluga biti dostupna preko telefona, šta to konkretno znači? Zbog čega ćemo uopšte morati fizički da posećujemo banku? Kada ćemo to moći da obavljamo preko telefona?

To već danas možete da uradite. Danas ne morate da dođete u poslovnicu, osim u slučaju jednog proizvoda, a to je uzimanje stambenog kredita osiguranog hipotekom. Danas možete 24 sata dnevno putem video-poziva sa kontakt-centrom da sklopite posao u dva sata ujutro sa bilo kog kraja sveta. Preko mobilne aplikacije danas možete da podignete limit za karticu, odobrite limit na tekućem računu ili dobijete potrošački kredit do 40.000 evra u nekoliko koraka i za pet minuta. Možete da otvorite štedni račun, oročenu štednju itd. Dodaćemo i trgovinske platforme, povezivaćemo se sa neo-brokerima, dodavaćemo dodatne usluge osiguranja, usluge upravljanja imovinom i tako ćemo se postepeno za nekoliko godina potpuno izjednačiti sa neobankama.

Ono što još neko vreme ne možete da očekujete jeste trgovanje kriptovalutama, jer je u Sloveniji prisutan sentiment zaštite potrošača, u smislu - ne daj bože da dođe do eventualnog sloma vrednosti tih digitalnih zapisa vrednosti. Verujte, prva na koju bi se svalila odgovornost za odštetu u tom slučaju bila bi banka, a to banka sebi ne može da priušti. Rizik po ugled je jednostavno prevelik.

Blaž Brodnjak; Foto: Bloomberg

- Rastuća digitalizacija donosi i sve veće sajber-rizike.

To je ključni izazov. U bankarstvu danas kreditni rizik više nije dominantan. Naš portfelj je toliko diverzifikovan da nas ni kolaps čitavog sektora ne bi uzdrmao toliko da bi naše poslovanje bilo ugroženo.

Međutim, sajber-rizici su izraženi. Zamislite da 48 sati niste dostupni klijentima. Šta to znači? Na svetu ne postoji banka koja bi preživela takozvani "bankrun" (beg depozita, odnosno deponenata, prim. aut.). Sajber-rizici su u središtu naših interesovanja. Već sada ulažemo skoro 10 miliona evra godišnje u zaštitu informacija, podataka i imovine klijenata i banke. To će biti daleko najveći izazov u narednom periodu.

Koliko je digitalizacija s jedne strane velika prednost koja olakšava naše živote, s druge strane donosi nove rizike koje moramo da razumemo i kojima moramo aktivno da upravljamo. To nije tako jednostavno. Ljudi slobodno prosleđuju korisničko ime i lozinku na osnovu nekih prevarantskih poziva ili poruka i slično, i o tome moramo svi zajedno stalno da se edukujemo i budemo krajnje oprezni.

- Kako mislite da će se odvijati konsolidacija bankarskog sektora u narednoj deceniji ili, recimo, do 2030. godine? Kako konkretno vidite sebe, svoju banku?

Konsolidacija u regionu u kojem poslujemo će se nastaviti. Uveren sam da ni u Sloveniji još nije završena, uprkos tome što imamo dve banke koje imaju veoma snažnu tržišnu poziciju. Addiko Bank je bila takav primer, govorilo se o prodaji Deželne banke. Imamo još i štedionice. Dakle, proces konsolidacije još nije zaključen.

U narednih pet do sedam godina, moglo bi se očekivati da imamo možda šest banaka. Tri velike institucije, tri srednje velike, a moguće i poneku štedionicu.

Slično će se dešavati i na području celog regiona. Srbija se čini najzanimljivijom za mnoge investitore, jer je najveće tržište i ima visoke stope rasta. Hrvatska ima prisutan veliki broj jakih međunarodnih igrača. Na drugim mestima će dolaziti do intenzivnije konsolidacije.

 

- Rekli ste da očekujete značajan rast u Srbiji.

Srbija beleži izrazito ubrzan rast, a na najnižem je nivou kada je reč o udelu kredita za stanovništvo i komercijalnih kredita u poređenju s međunarodnim tržištima. Posebno Beograd, Vojvodina i zapadna Srbija imaju ogroman potencijal. Otvaraju se nove mogućnosti, a prema jugu se razvijaju i brojne saobraćajnice, uključujući i važan Dunavski koridor ka rumunskoj granici. Te promene otvaraju velike prilike za ekonomski razvoj, a takođe olakšavaju svakodnevni život stanovništva. Očekujemo da ćemo u Srbiji moći da ostvarimo relativno visoke stope rasta.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar