Informaciono-komunikacioni sektor (IKT) u Srbiji za sobom je ostavio još jednu rekordnu godinu, a na kartu daljeg razvoja te delatnosti trenutno igraju i privatni i javni sektor. Najavljuju se nova ulaganja kompanija i državne subvencije, ali i predlažu koraci da se izvor srpskog IKT-a dodatno uveća.
Od 2012. do 2023. godine prihod od izvoza usluga i proizvoda u okviru ove privredne grane uvećan je 10 puta, pri čemu je tokom 2023. iznosio 3,44 milijarde evra, dok se lane dostiglo 4,13 milijarde. "Srpska IT industrija je u 2024. ostvarila rekordan rast od 20 odsto u odnosu na 2023. Prihod te industrije je iznosio osam milijardi i ako na to dodamo telko sektor sa 4,5 milijarde, to iznosi 12,5 milijardi. IKT je definitivno jedan od glavnih stubova razvoja privrede ove zemlje", ocenio je vlasnik i predsednik odbora u Comtrade Groupu Veselin Jevrosimović na Kopaonik biznis forumu u ponedeljak.
On je dodao da su ulaganja države i domaće privrede prešla vrednost od jedne milijarde evra (postignuta je vrednost od 1,1 milijarde), napomenuvši da je država tu napravila najveći pomak. "Ona je najveći zamajac ovoj industriji, sa svojih 650 miliona. Ako uporedimo periodu u poslednjih 15 godina - kada je ulaganje države na godišnjem nivou bilo između 20 do 25 miliona - onda to govori u prilog tome koliko je naša industrija porasla."
Opširnije
Kako AI pojednostavljuje složene lance snabdevanja - troškovi niži, a produktivnost raste
Iako se sektor transporta i logistike dugo opirao digitalizaciji i digitalnoj transformaciji, to opiranje je popustilo u jednom momentu, jer su uočene prednosti novih tehnologija.
21.02.2025
Ključne tendencije i izazovi u finansijskom sektoru regiona - gde smo u odnosu na Evropu
Konferencija (R)evolucija finansijskog sektora, u organizaciji Bloomberg Adrije, okupila je u sredu vodeće stručnjake i donosioce odluka.
19.02.2025
Visa uvodi novu opciju za jednostavno dodavanje kartice u digitalni novčanik
”Tap to Add Card” opcija omogućava korisnicima da jednostavno dodaju svoju karticu u digitalni novčanik prislanjanjem kartice na mobilni uređaj Novo rešenje eliminiše zamarajući proces ručnog unosa podataka, koji je čest izvor grešaka koje se koriste za zloupotrebu osetljivih informacija o kartici
11.02.2025
Nelt bi da bude prva srpska firma koja koristi autonomna vozila
Nelt Groupu je plan da moderne tehnologije postanu osnova njihovih operacija i pomognu da one budu brže, preciznije i efikasnije.
12.12.2024
Istakao je da je takozvana IT potrošnja (engl. IT spending) u zemlji po glavi stanovnika porastao sa 50 na 150 evra, što je i dalje malo u poređenju sa zemljama poput Nemačke, Francuske i Italije, gde parametar iznosi 1.200 evra, a u zemljama istočne Evrope on je između 350 i 450 evra po glavi stanovnika. Napomenuo je da su ratna dešavanja i sankcije devedesetih godina umnogome uticala na to, te da Srbija od tog zaostatka još ne može potpuno da se oporavi.
"Međutim, industrija sada raste ubrzanim tempom i ispred nas je jedan zlatan period. Suficit IT industrije protekle godine je bio tri milijarde dolara, a toga svega ne bi bilo da nemamo jaku softversku industriju, koja trenutno ima preko 5.000 aktivnih kompanija. Ne postoji ništa što ne možemo da razvijemo od softvera", kazao je Jevrosimović.
Bloomberg Adria
On je uputio apel državi da bi mogla da poveća obim izvoza IT proizvoda tako što bi smanjila uvoz licencnog softvera. "Svaki uvoz licencnog softvera je odliv deviza iz zemlje. Potrebno je da nam se omogući da razvijamo sopstvene softverske proizvode u svojoj zemlji i da samim tim dobijemo izvozni proizvod."
Uskoro prvi javni poziv malim i srednjim IT firmama
Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić najavio je da za dve-tri nedelje raspisuju prvi javni poziv za domaća mala i srednja IT preduzeća, sa ciljem finansijske pomoći. "U pitanju su sredstva koje čine 30 grantovi i 70 odsto najpovoljniji krediti. Nadamo se da ćemo nekoliko desetina preduzeća i na taj način podržati i omogućiti im da brže napreduju."
On je podsetio da je njegovo ministarstvo, između ostalog, alociralo novac za pokrivanje svih troškova srpskih đaka i studenata koji učestvuju na međunarodnim takmičenjima u oblasti informatike, da intenzivno rade sa fakultetima kako bi detektovali najdarovitije talente i pružili im podršku, kao i da razvijaju program stipendija koji treba da otpočne 1. januara 2026. godine.
Depositphotos
Govoreći o tome kako Srbija može da obezbedi jednak digitalni pristup u urbanim i ruralnim područjima, ministar je istakao da je upravo to glavni cilj državnog projekta "Izgradnja širokopojasne telekomunikacione infrastrukture u ruralnim predelima Republike Srbije". Prema njegovim rečima, projekat u fazi jedan obuhvata 395 naselja sa oko 65.000 domaćinstava, a dužina optičke mreže iznosi oko 1.600 kilometara. Dosad su okončani radovi u oko 340 naselja.
"U fazi dva definisano je povezivanje čak oko 580 naselja sa oko 78.000 domaćinstava koja su daleko više razuđena, sa ukupnom dužinom optičke trase od oko 3.920 km. Uspešno je završen proces pretkfalifikacije i pokrenut drugi korak javne nabavke. Završetak realizacije svih aktivnosti u okviru faze dva ovog projekta planiran je za poslednji kvartal 2026. godine", istakao je ministar.
AI postaje nezaobilazan, Telekom Srbija planira 200 inženjera samo za tu oblast
Izvršni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić na skupu na Kopaoniku naglasio je da je to preduzeće prvo koje je napravilo VC (engl. venture capital - rizični kapital) fond za startapove i da će uskoro imati 20 startap kompanija koje finansiraju na taj način. Naglasio je da je tu prvenstveno reč o firmama koje svoje poslovanje zasnivaju na primeni veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI).
"Trudim se da ne očekujem ništa od države, nego da kao Telekom Srbija pomažemo digitalnom razvoju, radili smo na tome da Telekom bude finansijski dovoljno jak da bi ušao u drugu fazu pomoći razvoja srpskog ekosistema. Osim toga što ćemo intenzivirati rad našeg fonda, primićemo u sledećih par godina oko 200 inženjera koji se bave AI-jem", najavio je Lučić, koji se osim AI-ja kao izuzetno ključne za digitalizaciju u Srbiji naveo infrastrukturu za optički internet i 5G mrežu.
Bloomberg Adria
Istakao je trenutnu saradnju Telekoma Srbija sa Nemačkom i očekivanu saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) kao mogućnosti za promociju njihovih startap projekata i prodaju digitalnih servisa. "Bićemo prisutni u najrazvijenijim zemljama kao operator i moći ćemo da pomognemo ne samo našim proizvodima, već i drugim proizvodima iz Srbije."
Izvršni direktor korporativnih poslova Yettela Goran Vasić kazao je da su u okviru njihove kompanije osnovali posebnu diviziju koja se bavi analitikom i AI-jem, te da se nova tehnologija koristi da bi se, između ostalog, analizirali interni procesi u cilju efikasnijeg poslovanja i optimizacije njihove mreže.
Jevrosimović je, sem AI-ja, naveo još dve oblasti za koje veruje da će transformisati IT sektor - industrija skladištenja podataka i sajber-bezbednost. "Verujemo da će se AI provlačiti kroz sve alate, šta god da razvijate, tako da smo usmerili našu kompaniju u pravcu AI-ja, već 15 godina svi programi koje mi razvijamo imaju u sebi modul AI-ja", kazao je.
"Druga oblast je 'storage' (skladištenje, prim. aut) industrija. Godinama upravljamo najvećim data centrom na svetu - to je CERN Data Centre. Oni skladište više od jednog eksabajta podataka, a pored tog data centra imaju i drugi data centar koji je prazan. Kad sam ih pitao zbog čega je to tako, rekli su da im je predikcija da će im u naredne tri godine trebati tri puta veći prostor za podatke. To znači da će svima nama biti potreban tri puta veći prostor. Treba da se prilagodimo tome. Ako kao kompanija još uvek imate svoj data centar, vi ste ostali u prošlom veku - prebacujte se na klaud, na firme koje su specijalizovane da vam pruže taj nivo i kvalitet usluge", ocenio je prvi čovek Comtrade Groupa.
Kada je reč o sajber-bezbednosti, Jevrosimović je naglasio da svakodnevno primaju desetine zakasnelih poziva od firmi koje su doživele hakerski napad i gde oni u tom trenutku ne mogu ništa da urade po tom pitanju.
Saradnja javnog i privatnog sektora jedan od preduslova daljeg rasta IT-ja
Govornici panela na Kopaonik biznis forumu usaglasili su se da su javno-privatna partnerstva od izuzetnog značaja u pogledu daljeg razvoja domaće IT industrije, a kao samo jedan od uspešnih primera tog tipa Vasić je istakao projekat kojim su uz pomoć države omogućili brzu i efikasnu registraciju pripejd korisnika.
Govoreći o usklađivanju inovacija sa etičkim regulacijama u kontekstu primene AI-ja, ministar Ristić je kazao da je država na vreme i strateški pristupila definisanju zakonskog okvira za razvoj i primenu te tehnologije. Posle prve strategije razvoja AI-ja u zemlji, Vlada Srbije nedavno je usvojila i novu takvu strategiju koja se odnosi na period do 2030. godine. Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdanog i odgovornog AI-ja usvojene su 2023.
"Regulacija treba da bude usmerena na sprečavanje i kažnjavanje zloupotreba, onemogućavanje širenja dezinformacija i manipulacije javnim mnjenjem ili narušavanja reputacije pojedinaca. S druge strane, ona ne treba da guši inovacije ili da stvara pravnu nesigurnost za one koji koriste ovu tehnologiju u legitimne svrhe. Regulativa treba da pruži jasan okvir u vezi sa odgovornošću za sadržaj koji se kreira i distribuira, kao i ponašanje, kako bi se zaštitila osnovna prava i bezbednost svih korisnika", zaključio je ministar.
Bloomberg Adria je nastala kao regionalna saradnja Bloomberg Media i Mtel Swiss. Mtel Swiss je deo grupe Telekoma Srbije.
.webp){kind=icon}
