Telekomi traže nove puteve rasta, a bez digitalizacije se ne može

Telekomunikaciona industrija sve više prelazi granice tradicionalnog pružanja mobilnih i fiksnih usluga, približavajući se modelima tehnoloških kompanija. Digitalna transformacija postaje ključni pokretač rasta, a nove tehnologije otvaraju brojne mogućnosti za unapređenje korisničkog iskustva. U takvom okruženju, kompanije u Srbiji i svetu moraju da balansiraju između masovnih usluga i specifičnih digitalnih rešenja, oslanjajući se i na partnerstva i na sopstvene kapacitete, kako bi održale konkurentnost i obezbedile dalji razvoj, ocenili su predstavnici industrije na Kopaonik biznis forumu u ponedeljak.

Izvršni direktor Yettela Mike Michel ukazao je na tendenciju da telekomunikacione kompanije sve više liče na tehnološke kompanije, pri čemu tehnološka tranzicija zahteva nov, prilagodljiv način razmišljanja.

Kako je naglasio, u Srbiji vide potencijal za dalji rast, dok njihovo poslovanje ostaje dominantno fokusirano na mobilne usluge. Međutim, sa milionskim brojem korisnika, ipak, postavlja se pitanje gde naći prostor za dalji rast, istakao je Michel. U tom kontekstu, podsetio je da se njihova kompanija oslanja na bankarske usluge, na različite dodatne ponude kroz svoju mobilnu aplikaciju, ali i da veštačka inteligencija (engl. artificial intelligence - AI) takođe pruža mogućnosti za rast kompanije. 

Za to vreme, u srpskoj privredi dominiraju mala i srednja preduzeća, koja neretko imaju problema da digitalizuju svoje biznise, uprkos jasnim koristima koje bi im to moglo doneti. Prema Michelovim rečima, na to utiče manjak praktičnog znanja i veština, nekada i resursa, a neretko i bojazan od sajber-napada i drugih izazova. S tim u vezi, na telekomunikacionoj industriji je da im obezbede podršku, pristupačne usluge i bezbednost u digitalnom svetu, ocenio je izvršni direktor Yettela. "Postoji dosta načina da podržimo mala i srednja preduzeća u izazovnim vremenima." 

Inače, prošle godine je svetska potrošnja na digitalnu transformaciju dostigla 2,58 biliona dolara i očekuje se da će dostići 3,9 biliona dolara do 2027. godine, prema istraživanju firme DOIT Software, koja se bavi pružanjem IT usluga i rešenja za zapošljavanje programera i razvoj softvera. Uz to, lane je vrednost svetskog tržišta digitalne transformacije iznosila 1,32 biliona dolara, uz projektovanu prosečnu godišnju stopu rasta od 28,5 odsto od 2025. do 2030. godine.

Digitalne tehnologije u koje su kompanije najviše ulagale u 2025. godini | DOIT Software

Prema podacima koje su oni prikupili, 90 odsto preduzeća uključeno je u digitalne inicijative, što pokazuje da je digitalna transformacija široko postavljen prioritet. Organizacije su izdvojile 13,7 odsto svojih prihoda za digitalne inicijative 2025. godine, u odnosu na 7,5 odsto tokom 2024. Prognoze ukazuju na to da bi ovaj udeo mogao dostići 32 odsto do 2028. godine.

Prelaz sa 2025. na 2026 - promene u finansiranju tehnologija | DOIT Software

Pri tome, ulaganja u tehnologije vezane za AI i generativni AI smatraju se ključnim pokretačima digitalne transformacije i većim faktorom rasta od nekih tradicionalnih IT segmenata, napominje se u jednom od saopštenja američke kompanije koja se bavi istraživanjem i savetovanjem u oblasti poslovanja i informacionih tehnologija Gartner.

U prošlogodišnjem izveštaju Evropske komisije "The State of the Digital Decade 2025", koji nudi sveobuhvatan pregled digitalne transformacije Evropske unije (EU), navodi se da je u 2025, uprkos složenom okruženju, njihov Program politike Digitalna decenija (engl. Digital Decade Policy Programme - DDPP) ostao centralni kompas koji usmerava digitalnu transformaciju EU. "Ostvaren je napredak u oblastima kao što su digitalizacija javnih usluga, osnovna pokrivenost 5G mrežom i uvođenje 'edge' čvorova (računarski čvorovi na ivici mreže, što podrazumeva da se obrada podataka ne vrši u centralnom serveru, već bliže krajnjem korisniku, prim. prev.) za bržu i efikasniju obradu podataka, ali i dalje postoje značajni nedostaci. Države članice su uložile napore da odgovore na prošlogodišnje preporuke, navodeći u svojim planovima ukupno 1.910 mera u vrednosti od 288,6 milijardi evra (1,14 odsto bruto domaćeg proizvoda EU)."

Prema rečima izvršnog direktor Cetina Vladimira Radojičića na Kopaonik biznis forumu, kompanije poput njihove - koje se bave osiguravanjem osnovnog sloja digitalizacije za neko tržište - moraju biti agilne, fokusirane na masovne usluge, ali i sposobne da isporuče različite specifične usluge za određene klijente. "Kao pružalac infrastrukture, moramo imati na umu rast podataka i saobraćaja koji vidimo i spremiti infrastukturu za više godina unapred."

Uz to, kako je naveo viši direktor za svetska strateška partnerstva u Rakuten Viberu Konstantin Kostadinov, procvat aplikacija je gotov i korisnici više ne žele da imaju previše aplikacija na svojim uređajima, što kompanije moraju imati u vidu. "Ljudi žele jedno ili dva mesta gde mogu sve da završe", kazao je on, istakavši da azijske zemlje prednjače u razvijanju takvih modela. Ipak, precizirao je da Rakuten Viber nema plan da postane sveobuhvatna kompanija koja će pružati lepezu raznoraznih usluge, uključujući bankarske i druge.

Na pitanje da li telekomunikacione kompanije preferiraju da prave svoja digitalna rešenja ili se za to oslanjanju na svoje partnere, izvršna direktorka kompanije A1 Serbia Judit Albers, rekla je da su obe prakse prisutne u industriji i da sve zavisi od toga ko će efikasnije realizovati neki projekat. Saradnju sa Netflixom istakla je kao jedan od primera kako njihovi korisnici mogu imati koristi od partnerstava koje firma pravi.

U međuvremenu, bezbednosni segmenti, IKT servisi i suverenost u oblasti klauda postali su važni delovi njihovog poslovanja na putu razvoja u domenu digitalizacije, dodala je.

Depositphotos

Izvršna direktorka za strategiju i digital u Telekomu Srbija Natali Delić istakla je da je za njihov portfolio usluga bitan potencijal tih usluga za rast i široku distribuciju. "Uvek gledamo koliko brzo možemo da skaliramo stvari", kazala je ona, naglasivši da nove usluge po pravilu traže pojačanje infrastrukture kompanije i da je neophodno da se one na pravi način naslone na njihovo osnovno poslovanje.

Slično Albers, Delić je takođe istakla da kompanije treba da imaju otvorene opcije za različita partnerstva - bilo sa privatnim bilo sa javnim sektorom, dok razvijaju i sopstvene mogućnosti za unapređenje i rast. Drugim rečima, da li će neko rešenje biti proizvedeno unutar firme ili će se ona za to osloniti na treće lice zavisi od konteksta. "A ono što će definisati uspešne telekomunikacione kompanije biće upravo to koliko dobro one orkestriraju svojom organizacijom i mrežom partnerstava, na tržištu koje je konkurentno."