Kada kineski regulator javno upozori na rizik od balona, kompanije znaju da je vreme za diverzifikaciju - ili izlaz. Kineska Nacionalna komisija za razvoj i reforme signalizirala je u novembru prošle godine da se tržište humanoidnih robota pregreva.
Više od 150 kompanija u Kini razvija humanoide, od čega su više od polovine startapovi. Investicije su samo u 2025. dostigle pet milijardi dolara, koliko i u prethodnih pet godina zajedno. To je klasičan obrazac industrijskog talasa:
tehnološko obećanje - kapital - širenje kapaciteta - pre nego što postoji realna potražnja.
Humanoidni roboti su danas više simbol strateškog prestiža nego masovni proizvod. Država ih tretira kao novu nacionalnu misiju, slično kao električna vozila pre deset godina. Razlika je u tome što EV tržište već ima kupce. Humanoidi još traže održiv poslovni model.
Bloomberg
U tom kontekstu, kineski proizvođač AgiBot, koji drži oko 39 odsto globalnog tržišta, najavljuje partnerstvo sa Minth Groupom u Srbiji, kompanijom koja već zapošljava oko 4.000 ljudi u Loznici i Šapcu. Pitanje nije da li je to strateški potez. Pitanje jeste koliko je fabrika realna.
Tržište koje raste brže od potražnje
Brojke pokazuju disbalans. Globalno tržište humanoidnih robota trenutno iznosi između 13.000 i 16.000 jedinica godišnje. Kina kontroliše oko 80 odsto tog tržišta. AgiBot je 2025. isporučio više od 5.000 robota. Njihov model A2 košta između 30.000 i 90.000 dolara.
Istovremeno, prema procenama Goldman Sachsa, kompanije širom sveta grade proizvodne kapacitete za između 100.000 i milion robota godišnje, bez potvrđenih porudžbina. To je suština problema: kapaciteti rastu eksponencijalno, potražnja linearno.
Da potražnja još nije stabilna pokazuju i zapadni testovi. BMW je 11 meseci testirao robota Figure 02 u Spartanburgu – 1.250 sati rada, ciklus od 84 sekunde po zadatku. Mercedes testira robote Apollo u Nemačkoj i Mađarskoj. A Tesla je obećala prošle godine da će izbaciti prvih 10 robota u promet, ali je odloženo.
Bloomberg
Ali to su pilot-projekti, a ne serijska proizvodnja. Kada regulator upozorava na balon, to je signal da će preživeti nekoliko igrača. Ostali će morati da izvoze višak ambicija.
Zašto Srbija ulazi u jednačinu
Za kineske kompanije, pretrpano domaće tržište znači traženje novih lokacija. Srbija se pojavljuje kao geografski i politički most: dovoljno blizu EU tržišta, ali bez punog regulatornog tereta koji donosi evropski Zakon o veštačkoj inteligenciji (AI Act).
Region ima industrijsku tradiciju. Jugoslovenska auto-industrija bila je vertikalno integrisana. Zastava je proizvela više od četiri miliona vozila. IMV u Sloveniji sklapao je Renault, TAS u Sarajevu Volkswagen.
Danas više od 100.000 ljudi radi u automobilskoj industriji Srbije. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu godišnje diplomira oko 300 inženjera. Prosečna plata inženjera je oko 1.200 evra - višestruko niža nego u Nemačkoj. Za investitore, to je kombinacija troškovne efikasnosti i industrijskog iskustva.
Ekonomski momentum, međutim, slabi. Srbija je prethodnih godina privlačila više od pet milijardi evra stranih investicija godišnje, ali su u 2025. pale za 67,5 odsto. Potrebni su novi projekti velikog obima, a samim tim se pojavljuje i priča sa AgiBotom.
Između najave i realnosti
Međutim, najave i realizacija često nisu isto. Prvo pitanje je energija. Humanoidni robot prolazi kroz stotine testova, uključujući Factory Acceptance Testing pre isporuke. Prema analizi Serbia Energy, Srbija ima relativno konkurentne cene struje (90-120 evra po MWh), ali je mreža opterećena, a industrijska potrošnja raste.
Drugo pitanje je kadar. Robotika zahteva multidisciplinarne timove: veštačku inteligenciju, mehaniku, elektroniku i softver. To nije klasična montaža delova, to je integracija kompleksnih sistema. Industrijska baza postoji, ali duboka AI ekspertiza je ograničena.
Treće pitanje je infrastruktura. Specijalizovane laboratorije za testiranje, kalibraciju i sertifikaciju humanoida u Srbiji praktično ne postoje. Zato je realističnija procena da bi početna faza mogla da podrazumeva montažnu liniju i servisni centar - nekoliko stotina radnih mesta - a ne potpunu proizvodnju.
Industrijska revolucija ili prelazna stanica
Globalno tržište humanoidnih robota, prema dugoročnim projekcijama, moglo bi da dostigne vrednost od nekoliko biliona dolara do 2050. godine. Ako se ti scenariji ostvare, rana integracija u lanac vrednosti može imati strateški značaj.
Ali istorija kineskih industrijskih talasa, od solarnih panela do električnih vozila, pokazuje da prekomerni kapaciteti često prvo završe u izvozu, pre nego što dođe konsolidacija.
Ključna dilema je zato jednostavna. Da li Srbija ulazi u ranu fazu nove industrijske revolucije ili postaje logistička tampon-zona u izvozu viška kapaciteta pre nego što tržište izvrši selekciju?
Odgovor neće dati najave. Daće porudžbine.
.webp){kind=icon}
