Humanoidni roboti u Srbiji - strateška prilika ili pogon za izvoz?

Najava da bi u Srbiji mogla da se gradi fabrika humanoidnih robota došla je uz velike reči o tehnološkom iskoraku i industriji budućnosti. Ipak, iza političke simbolike stoje vrlo konkretne stvari: ljudi koji bi te robote projektovali, programirali i održavali - i energija koja bi takav sistem uopšte mogla da izdrži. U zemlji koja već ima problem sa nedostatkom radne snage u ključnim sektorima i gde je elektroenergetski sistem pod opterećenjem rastuće potrošnje, upravo ta dva faktora postaju presudna za procenu da li je reč o strateškoj investiciji ili još jednom proizvodnom pogonu namenjenom izvozu.

Humanoidni roboti nisu tek još jedna grana industrijske automatizacije. Reč je o tehnologiji koju vodeće svetske institucije i investicione banke već danas svrstavaju među ključne pokretače naredne industrijske transformacije.

Prema projekcijama Svetskog ekonomskog foruma iz juna prošle godine, do 2040. godine širom sveta moglo bi da bude raspoređeno oko milijardu humanoidnih robota, podseća profesor Elektrotehničkog fakulteta (ETF) u Beogradu Kosta Jovanović. "Goldman Sachs procenjuje da će globalno tržišne humanoida do 2035. godine dostići 38 milijardi dolara. Takođe, Svetski ekonomski forum je u svojoj poznatoj rubrici 'Budućnost poslova' (engl. Future of Jobs) objavio procenu da ce biti stvoreno novih 170 miliona radnih mesta i ugašeno 92 miliona postojećih, uglavnom zahvaljujući veštačkoj inteligenciji (engl. artificial intelligence - AI) i njenoj integraciji sa robotikom."

Kada su kineske kompanije AgiBot i Minth u Beogradu predstavile humanoidne robote opremljene AI-jem i zajedničku viziju razvoja, objavile su i da im je namera da Srbija postane prva zemlja u Evropi u kojoj će se pametni roboti proizvoditi i biti polazna tačka za širenje ka evropskim tržištima. U ambicioznim najavama Srbija postaje evropski centar humanoidne robotike, a prva izložba takvih robota na Starom kontinentu trebalo bi da bude održana u okviru specijalizovane izložbe Expo 2027.

Neura Robotics

 

Kako Srbija generalno stoji na polju razvoja robotike i upotrebe inovativnih rešenja teško je precizirati u nedostatku zvanične statistike. "Prosto nemamo zvaničnu evidenciju, tako da se odgovor na pitanje o stepenu robotizacije industrijskog sistema Srbije može dobiti samo na osnovu ekspertskih procena", rekao je profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu u penziji Petar B. Petrović u ranijoj izjavi za Bloomberg Adriju. Napori da se privreda automatizuje na ovaj način svakako postoje i vide se u različitim oblastima: od poljoprivrede, preko energetike, do logistike i drugih sektora.

Međutim, humanoidni roboti važe za daleko sofisticiranije oblike robotike u pogledu univerzalne primene i interakcije s ljudima, sa složenijim mehaničkim dizajnom i većim brojem senzora od većine industrijskih robota.

"Demografsko starenje u velikom broju zemalja i nedostatak radne snage u sektorima usluga, logistike, građevine i industrije, pojave su koje nedvosmisleno ukazuju na potrebu za odgovorom u domenu novih tehnologija/robota. Uz to, morfologija humanoidnih robota, koja je nalik čovekovoj, omogućava korišćenje postojeće infrastrukture i alata prilagođenih čoveku, i zato čini humanoide - robote generalne namene za funkcionisanje u ljudskom okruženju - izuzetnom ekonomskom prilikom u narednim decenijama", napominje Jovanović.

A u ovom tehnološkom razvoju Kina trenutno ima jasnu prednost.

Agibotovi roboti izloženi u Šangaju prošle godine | Bloomberg

"Odnos snaga na tržištu je bila glavna tema i Evropskog robotičarskog foruma, koji okuplja preko 1.500 lidera iz akademije, industrije i predstavnika država, i još su prošle godine svi bili saglasni da Kina predvodi u toj trci. Ima značajnih uspeha i u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) na temu razvoja humanoida, ali prema izveštaju kompanije Morgan Stanley 'Humanoid 100' iz početka 2025. godine, čak 56 odsto vodećih kompanija za humanoidnu robotiku nalazi se u Kini. Među njima je i AgiBot koji se odnedavno pominje u medijima", ističe sagovornik Bloomberg Adrije.

Kadrovi - skrivena snaga Srbije

Uprkos čestim opštim sumnjama u domaće kapacitete, Jovanović slično drugim poznavaocima te oblasti smatra da upravo ljudski resursi verovatno nisu najveći problem Srbije u ovom slučaju - ako su uopšte i problem. Međutim, profesor ETF-a naglašava da je nezahvalno komentarisati nešto o čemu su informacije stigle posredno, iz medija, pri čemu se još ne zna o kakvom je tačno projektu reč, niti kakve bi mogle da budu kadrovske, energetske i infrastrukturne potrebe za njegovo sprovođenje.

"Ono što znam jeste da je velika neiskorišćena prednost Srbije to što naši najbolji đaci najčešće biraju tehničke fakultete. To je delimično slučaj i jer znaju da je u oblasti inženjerstva tržište globalno, i da lako mogu da pronađu posao i u inostranstvu. Mnogi rade i iz Srbije za to globalno tržište, pa samim tim imaju uslove koji su za naše ekonomske standarde dosta dobri. To nije situacija kojom bi mogli da se pohvale moje koleginice i kolege sa univerziteta iz ekonomski daleko razvijenijih zemalja, kao što su Nemačka ili Francuska - naprotiv", ocenjuje on.

Govoreći specifično o robotici, Jovanović kao posebno značajno izdvaja to što postoji "izvanredna saradnja i međusobna podrška svih fakulteta na kojima se kod nas izučava ta oblast, uključujući ETF, Mašinski fakultet, fakultete tehničkih nauka u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu", ali i instituta i firmi koje se bave robotikom, kao i zastupnika stranih robotskih kompaniije, pa sve do domaćih sistema integratora. Podseća da su prošle godine svi zajedno, uz podršku Zadužbine Miodraga Kostića - Palate nauke, uspeli da u Beograd dovedu najveću evropsku robotičarsku konferenciju - RAAD2025, i vodeće robotičare iz preko 20 zemalja.

"I Evropska komisija je kroz svoj program za podršku istraživanjima Horizon - što je najveći program finansiranja nauke u svetu - prepoznala vrednost naše robotike i proglasila je naš ETF kao regionalnog predvodnika u oblasti robotike. S druge strane, kada je prošle godine trebalo da se na nacionalnom nivou izaberu takva digitalna čvorišta, i da im se obezbedi finansihska podrška, izabrane su neke druge institucije i druge prioritetne oblasti, što ne mislimo da je celishodno i optimalno za našu zemlju, ako već postoje rezultati, priznanje i podrška od strane najviših instanci za podršku nauci i inovacijama u Evropi", kaže sagovornik.

Na osnovu dosadašnjih iskustava sa kineskim i drugim stranim investicijama u Srbiji, Jovanović smatra da stručni kadar ne bio "naš najveći izazov" kada je reč o konceptu najavljene fabrike robota kao proizvodnog pogona. Druge vrste resursa i energenata možda bi mogle da budu otvorena tema, kaže on, ukoliko naknadne dodatne informacije o projektu ukažu na to.

"Svakako treba da imamo na umu da ako želimo da takva fabrika bude nešto više od samo proizvodnog pogona - ako želimo da se bavimo unapređenjem, obučavanjem i programiranjem robota, da ih činimo pametnijim i prilagođenijim našim potrebama, da naš rad ima dodatnu vrednost - za to bi nam bio potreban temeljan i sistematičan pristup razvoju u ovoj oblasti. To bi uključivalo značajniju podršku obrazovnom sistemu, posebno univerzitetu, ali i domaćim inovativnim kompanijama koje bi mogle da imaju ulogu u tom ekosistemu", ocenjuje profesor.

A Kina je zapravo, prema njegovim rečima, odličan primer za to, jer su Kinezi kroz svoje strategije i akcione planove na nacionalnom nivou (kao što su "Made in China" i petogodišnji plan za period od 2021. do 2025. godine) robotiku proglasili strateškim stubom nacionalnog razvoja, sa snažnim fokusom na širokoj primeni robotskih tehnologija u raznim sektorima, integraciji AI-ja i humanoidnim i kolaborativnim robotima kao ključnim robotskim tehnologijama.

Energija i data centri

Za razliku od kadrova, pitanje energetike ostaje maglovitije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da bi projekat imao tri komponente: izgradnju fabriku robota, razvoj data centara i takozvanih data fabrika, kao i prateću infrastrukturu. Ovo otvara pitanja da li bi proizvodnja električne energije mogla biti izazov za pokretanje fabrike robota i šta bi se tu pokazalo kao rešenje kako bi se obezbedila stabilnost snabdevanja.

"U Srbiji već postoji nekoliko sličnih projekata, poput državnog data centra (fabrike podataka) u Kragujevcu, pa bi trebalo videti kakva je iskorišćenost i uloga tih kapaciteta. Verujem da u ovom dinamičnom vremenu ubrzanog razvoja tehnologije data centri treba da prate konkretne primene, a ne da ih gradimo pa da im onda tražimo namene, jer njihova vrednost i konkurentnost slabe kroz vreme. Oni bi trebalo da podrzavaju specifične, strateške i kapitalne aktivnosti, poput upravo obučavanja humanoida. To bi onda bili namenski pravljeni data centri, za potrebe specificne industrije i konfiguracije, i takve bi investicije imale pravu vrednost i adekvatan doprinos napretku", navodi Jovanović.

Uspon AI-ja doveo je do pojačanog interesovanja svetske tehnološke scene za AI data centre, a kako je izvršni direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja rekao prošle godine, u Srbiji "delimično" postoje uslovi za izgradnju ovih specifičnih centara. On je istakao da Srbija ima relativno nisku cenu struje, ali sve veće oscilacije u dostupnosti i pouzdanosti snabdevanja. "Pitanje održivosti i stabilnosti je postalo ozbiljno. Zelena energija (vetro, solar) još uvek nije na dovoljnom nivou za velike data centre."

Osnivač PC Pressa Dejan Ristanović tada je dodao da je snabdevanje električnom energijom u zemlji stabilno, ali je i on skrenuo pažnju na to da Srbija uglavnom koristi struju iz termoelektrana u kojima se sagoreva ugalj, uz nekvalitetne sisteme prečišćavanja vazduha, kao i iz hidrocentrala. "Nemamo neki veći višak energije. Korišćenje obnovljivih izvora je deklarativno proglašeno važnim, dok ovi izvori realno proizvode jako malo energije. Bilo je govora o gradnji atomskih elektrana, ali se sa tim nije daleko stiglo."

Razvoj ili tranzitna stanica

U tom kontekstu, dilema je da li bi fabrika humanoidnih robota u Srbiji mogla da postane oslonac razvoja domaće industrije ili bi se svela na logističku tačku za plasman kineskih proizvoda na evropsko tržište.

"Robotika je po mom mišljenju definitivno pokretač i zamajac nove inudustrijske revolucije, pa će sigurno doprineti i novom ekonomskom poretku, u nekoj meri kako je to nekada bila i automobilska industrija. Prema tome, svako ulaganje, investicije u istraživanje i razvoj u toj oblasti treba podržati. S druge strane, sve to neće mnogo vredeti ako se toj akciji ne pristupi sistemski i sistematično", upozorava Jovanović.

Kako kaže profesor, "nije Nemačka to što jeste u ekonomskom i naučnom smislu zato što su Benz i Daimler (osnivači kompanija čijim spajanjem je nastao danas popularni brend Mercedes, prim. aut.) počeli da sklapaju automobile", već što su stvorili potrebu za namenskim dobavljačima koji su se uz njih razvili, kao što su Bosch, Continental, ZF, i drugi. "Onda su se razvili i BMW, Folksvagen, Audi, Porsche, i mnoge inženjerske škole i univerziteti. Potom su se iznedrili Siemens, Festo i druge povezane industrije, uključujući robotiku."

Bloomberg

Drugim rečima, jedan proizvodni pogon humanoidnih robota sam po sebi ne znači mnogo, ali može da bude značajan faktor šireg razvoja, smatra sagovornik. S tim da je za podsticaj napretku u ovako sofisticiranoj oblasti neophodan promišljen pristup, inkluzivan i transparentan, jasna strategija, uključivanje brojnih aktera i njihova široka mobilizacija. A ono što se u Srbiji trenutno dešava u ovom domenu, napominje sagovornik, ne odgovara takvom opisu.

"Zaista bih voleo da nisam u pravu po ovom pitanju, i da je Agibot nekakav alat koji će da izgradi ogroman ljudski kapital i da unaprediti našu naučnu i tehnološku snagu i digitalnu infrastrukturu. Međutim, istorija stranih investicija u prethodnom periodu u nekim drugim oblastima nameće potrebu da se zamislimo, jer kada nemate informacije i plan razvijen od strane struke (kao što je to slučaj sa projektom fabrike Agibot) možete samo da pokušate da izvučete zaključke iz saradnji koje se već odvijaju, kao što su primeri železare u Smederevu ili rudnika u Boru. A to ne daje mnogo nade i optimizma", zaključuje profesor.