.webp){kind=icon}
U saradnji sa inženjerima i drugim ekspertima iz oblasti, univerzitetski profesor Anis Sefidanis napravio je prvog makedonskog humanoidnog robota. Ovaj unikatni proizvod očekivano je privukao pažnju javnosti, a za Bloomberg Adriju je ispričao kako je tekao proces stvaranja ovog izuma i koje su mu ključne karakteristike.
"Humanoid predstavlja robota sa antropomorfnim oblikom koji ima za cilj da bude integrisan u socijalno okruženje gde će emulirati fizičke i kognitivne sposobnosti i moći da sarađuje sa ljudima u svakodnevnim aktivnostima", objasnio je dr Sefidanis i otkrio detalje o robotu koji po svojim dimenzijama podseća na čoveka.
Napravljen je od metala i plastike, a korišćeni su 3D štampači i CNC mašina. Robot nosi i odeću osmišljenu specijalno za njega, ali izrađenu od materijala pogodnih i za ljude. Kolekcija simbolično nazvana "Za ljude i robote" delo je diplomirane modne dizajnerke Ane Mitreske.
U izradi robota korišćene su najnovije tehnologije koje kombinuju nadgledano i nenadgledano mašinsko učenje, sa ciljem da se obezbedi sinteza govora, prepoznavanje govora, detekcija objekata i prepoznavanje drugih oblika bilo koje vrste. Robot je izrađen na platformama nekoliko tehnologija sa otvorenim i zatvorenim kodom.
Sefidanis
"Gornji deo torza je stvoren prema uzorku Inmoov, na koji su stavljeni dodatni moduli i senzori za efikasniji rad. Za kontrolu servo motora i ostalih komponenti mehatronike koristimo RaspberryPi i Arduino, opet dve 'open source' tehnologije. Softver je potpuno izrađen od naše strane u programskim jezicima Python i C", priča profesor.
Robot pomoću senzora pokušava da razume kontekst u kojem se nalazi i pritom da odgovara na pitanja i naredbe zadate od ljudi. Ulazni zahtevi mogu biti usmene komunikacije ili vizuelne (gestikulacije i simboli), a izlazni rezultati su odgovori dati kroz sintetizovan govor, aktivnosti za izvođenje određenog pokreta dela(ova) tela, manipulacija objekata i slične performanse.
Zasad je dizajniran da generiše autorsku muziku pomoću veštačke inteligencije i tako postane prvi robot di-džej, iako nije ograničen na jedan ekskluzivan zadatak i cilj je da može da uči i da se prilagođava bilo kojem kontekstu i scenariju.
Sefidanis
"Ohrid je turistički grad, pa želimo da se fokusiramo na poboljšanje turističke ponude. Zato smo izabrali da humanoida integrišemo u zabavni i kulturni život", objašnjava dr Sefidanis.
Na pitanje koliko zapravo košta ovaj jedinstveni i očigledno skup poduhvat, odgovorio nam je da je teško proceniti ukupne troškove, jer se ovakvi projekti zapravo nikada ne završavaju. Nabavka superkompjutera od Nvidije (oko 150.000 dolara) bila je najveći deo investicije, a do sada je potrošeno preko 100.000 dolara za ostale tehnologije za proizvodnju mašinskih delova, za kompjutere, prostorije, angažovana lica, licence, patente i sve ostalo.
"Cilj nam je da privučemo što više stranih investitora, jer aplikacija koju smo izabrali nosi ogroman potencijal na globalnom tržištu", kaže on.
Sefidanis
Sefidanis® humanoid koji je već predstavljen domaćim i stranim biznismenima, političarima, studentima i profesorima, svakog radnog dana je dostupan i široj javnosti u kancelarijama Društva za istraživanje i razvoj Sefidanis u Ohridu.
Dr Sefidanis je profesor na Fakultetu za mašinsku inteligenciju i robotiku pri Univerzitetu za informatičke nauke i tehnologije "Sv. Apostol Pavle". Autor je četiri knjige iz oblasti informatičke tehnologije, kao i nekoliko inovativnih projekata, od kojih su najpoznatiji Pametni spomenik Grigora Prličeva (kombinacija veštačke inteligencije, virtuelne realnosti i holografije), kao i Spomenik budućnosti za koji je dobio grant od Fonda za inovacije i tehnološki razvoj.
