Kina ubedljivo vodi u razvoju humanoidnih robota, SAD sve više zaostaju

Roboti dizajnirani tako da se kreću, rade i ponašaju poput ljudi. Reč je o globalnoj industriji za koju Morgan Stanley procenjuje da bi do 2050. godine mogla vrediti pet biliona dolara. To je ujedno i jedno od ključnih sektora u kojima se Kina i SAD nadmeću za tehnološku prevlast.

Kineski investitori, u rasponu od državnih fondova do tehnoloških divova i proizvođača automobila, ove su godine u taj sektor ulili više od 100 milijardi juana (14,8 milijardi dolara). Kladili su se na to da Kina može da dominira u spoju robotike i veštačke inteligencije, omogućujući mašinama da razumeju fizički svet i deluju u njemu. Kineski proizvođači humanoidnih robota, poput kompanije Unitree, već imaju ranu prednost u proizvodnim kapacitetima i primeni u stvarnom svetu u odnosu na američke konkurente, koji obuhvataju kompanije od Tesle Inc. Elona Muska do startapa kao što je Figure AI Inc.

Investitori se otimaju za akcije Unitreeja nakon što je u sredu postao prvi javno izlistani proizvođač humanoidnih robota u kontinentalnoj Kini, pri čemu je cena akcija skočila za 629 odsto.

Šta je Unitree i čime se bavi?

Zvaničnog naziva Yushu Technology Co., Unitree je jedan od najvećih kineskih proizvođača humanoidnih i četvoronožnih robota, koji razvija mašine koje mogu da trče, skaču, kreću se po zahtevnom terenu i obavljaju industrijske zadatke. Kada ga je pre jedne decenije osnovao diplomirani student Wang Xingxing, težište je bilo na razvoju četvoronožnih robota, odnosno robotskih pasa. Kasnije se proširio na humanoidne robote, lansiravši svoj prvi model, H1, 2023. godine.

Za sada Unitree većinu svojih robota prodaje univerzitetima, istraživačkim institutima i kompanijama, gde se uglavnom koriste u svrhe razvoja i testiranja. U 2025. godini Unitree je prodao više od 5.500 humanoidnih robota i više od 33.000 četvoronožaca kupcima u Kini i inostranstvu. Njegov najjeftiniji robot, R1 Air, košta oko 4.900 dolara - znatno manje od ostalih na tržištu.

Nedavno je kompanija postala prepoznatljiva van istraživačkog sveta zahvaljujući zapaženim nastupima na godišnjoj Prolećnoj gala programu Kineske centralne televizije, kineskom ekvivalentu poluvremena Super Bowla. U 2025. godini, 16 njenih humanoidnih robota izvelo je sinhroniziovani narodni ples uz ljudske plesače. Ove godine, nekoliko robota firme Unitree izvelo je kung fu akrobacije oponašajući kultni stil "Pijanog majstora" Jackieja Chana, uz primetno bolju fizičku okretnost.

Oglas za Unitree u Šangaju. | Qilai Shen/Bloomberg

Koliko je zanimanje vladalo za Unitree?

Uvrštavanje Unitreeja na berzu izazvalo je ogromnu potražnju malih ulagača, koji su upisali više od 5.500 puta veći broj akcija od ponuđenog, predavši narudžbine u vrijednosti od 8,1 biliona juana (1,2 biliona dolara), pokazuje Bloombergova računica. To je premašilo knjigu narudžbina malih investitora od 7,1 biliona juana pri debiju u julu proizvođača memorijskih čipova CXMT Corp.

IPO je privukao pažnju i zbog strateških investitora koji stoje iza kompanije. Oko 20 odsto ponude dodeljeno je grupi koju čine AI startap DeepSeek, subjekt povezan s kompanijom Tencent Holdings Ltd. i investicioni ogranci velikih državnih preduzeća China National Petroleum Corp., China Southern Power Grid Co. i China Telecom Corp.

Unitree će se oslanjati na snagu veštačke inteligencije firme DeepSeek za razvoj modela otelotvorene inteligencije (eng. embodied intelligence) za svoje humanoidne robote. Investitori povezani s Tencentom takođe su pristali na saradnju u sličnim poduhvatima. Državne firme podstaći će širu primenu Unitreejevih robota u stvarnom svetu širom naftnih polja, rafinerija i energetskih sistema. Niko od strateških investitora nije izneo pojedinosti o tome koliko će robota i kada kupiti.

Zašto se Kina snažno kladi na humanoidne robote?

Peking vidi humanoidne robote kao jednu od industrija budućnosti u kojoj će se do kraja ove decenije dogoditi revolucionarni uzlet. To je vizija koju dele i startapi za humanoidne robote u Kini i u SAD, koji odlučno tvrde da svet od razvoja modela robotske inteligencije deli samo nekoliko godina do "ChatGPT trenutka", kada će humanoidni roboti postati dovoljno pametni da razumeju fizički svet i u skladu s tim obavljaju svakodnevne ljudske zadatke.

Peking je odlučan u nameri da iskoristi ovu tehnologiju kako bi obezbedio vodeću poziciju u naprednoj proizvodnji - od automobila do potrošačke elektronike - kojom već dugo dominiraju zemlje poput Nemačke i Japana. Vlada je pokrenula kampanju za veću primenu humanoidnih robota u proizvodnim lancima snabdevanja, s ciljem slanja više od 10.000 robota na rad u razne fabrike do kraja ove godine.

Žena sedi pored humanoidnog robota uoči Svetske konferencije o veštačkoj inteligenciji u julu 2026. | Qilai Shen/Bloomberg

Kina udvostručuje ulog u razvoj takve tehnologije delom i zbog očekivanog nedostatka radne snage u narednim decenijama. Kontinuirani pad stope nataliteta u zemlji, kao i sve manja tolerancija radnika generacije Z prema monotonim fabričkim poslovima, dodatno idu u prilog argumenata za uvođenje humanoidnih robota u određena radna okruženja.

Koliko je napredovala industrija humanoidne robotike?

Tehnologija humanoidnih robota postala je znatno sofisticiranija proteklih godina. Najnovije mašine mogu da obavljaju zadatke poput uvrtanja vijaka, slaganja veša i kuvanja kafe, a testiraju se i u nekim slučajevima ograničeno primenjuju, u logističkim centrima, fabrikama automobila i linijama za sastavljanje elektronike.

Ipak, uprkos svim tržišnim uzbuđenjima i viralnim videozapisima koji prikazuju mašine nalik ljudima kako plešu ili izvode druge složene demonstracije, industrija je još u povojima. Izgradnja robota s okretnošću, ravnotežom i pouzdanošću potrebnim za pouzdan rad na fabričkim trakama, obavljanje kućnih poslova ili pružanje pomoći starijim osobama u bolnici i dalje predstavlja ogroman inženjerski izazov.

Jedna od najvećih prepreka u industriji jest kopiranje ljudske šake s jednakom sposobnošću hvatanja, rukovanja i efikasne upotrebe alata dizajniranih za ljude. Inženjeri moraju da smeste motore, zglobove i kablove nalik tetivama u ograničen prostor, a istovremeno da učine mašinu lakom i da spreče pregrevanje.

Drugi izazov predstavlja razvoj "mozga", odnosno AI modela koji upravljaju humanoidima. Reč je o modelima koji kombinuju vizuelne informacije s glasovnim ili tekstualnim uputstvima kako bi omogućili humanoidima ili čak pojedinačnoj robotskoj ruci obavljanje zadataka bez potrebe da svaki pokret bude eksplicitno unapred programiran. Međutim, robotski mozgovi koji će ovim mašinama omogućiti rad s pravom autonomijom, ujesto koreografisanih ili ugrađenih demonstracija, još su u velikoj meri u fazi razvoja.

Humanoidni robot prikazuje primenu u industriji tokom Svetske konferencije o veštačkoj inteligenciji 16. jula. | Qilai Shen/Bloomberg

Kako se kineska tehnologija humanoidnih robota nosi s američkom?

U mnogočemu je Kina ispred SAD. Trenuto oko 97 odsto globalne prodaje humanoidnih robota dolazi od kineskih dobavljača, podaci su Smart Analytics Globala. Dok Unitree, AgiBot i UBTech Robotics Corp. povećavaju prodaju svojih humanoida, američke kompanije poput Tesle, Figure AI-ja i Agility Robotics Inc. prodaju samo delić količina koje beleže njihovi kineski rivali.

Student trenira humanoidnog robota za berbu jagoda u Centru za učenje budućnosti na Univerzitetu Zhejiang u Hangdžouu. | Qilai Shen/Bloomberg

Kineski proizvođači robota oslanjaju se na ogroman proizvodni lanac snabdevanja u svojoj zemlji, pri čemu kompanije poput Unitreeja same proizvode mnoge komponente ili ih nabavljaju na domaćem tržištu. U Šenženu se mnogi startapovi hvale da većinu hardvera potrebnog za sastavljanje robota mogu da nabave u neposrednoj blizini, što im omogućuje brz razvoj nove tehnologije. S druge strane, njihovi konkurenti u SAD često moraju da čekaju nedeljama ili čak mesecima da im specijalizovane komponente stignu od prekomorskih dobavljača.

Kina takođe brže napreduje u primeni humanoidnih robota na radnim mestima. Ove godine vodeći kineski proizvođači proširili su primenu u fabrikama s više desetina na stotine ili čak hiljade robota, koristeći iskustvo iz stvarnog sveta za usavršavanje tehnologije.