Stabilnost moramo da čuvamo u ovom konkurentnom svetu, punom izazova, kada se dešavaju nikada brže promene u svetskom poretku i kada raste jaz između ključnih ekonomija, rekla je Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, na zvaničnom otvaranju Kopaonik biznis foruma.
Ona je podsetila da je Srbija prvi put prošle godine dobila investicioni rejting od agencije S&P i naglasila da je kreditni rejting rezultat dobrih političkih i ekonomskih odluka u zemlji. Prema njenoj oceni, Srbija bi 31. januara od kreditne rejting agencije Fitch sigurno dobila investicioni rejting, ali je ta agencija bila opreznija zbog političkih okolnosti.
"Kontinuitet političke stabilnosti neophodan je preduslov za suštinske i nimalo lake strukturne reforme koje razvijaju društvo", naglasila je Tabaković.
Opširnije
Kostić: O akviziciji AIK banke ne smem da pričam, možda vas iznenadimo u poljoprivredi
Iako to možda trenutno tako ne deluje, poljoprivredni sektor ostaje prioritet MK Groupa, rekao je Aleksandar Kostić.
02.03.2025
Dok se regionalna berza formira, neće imati ko na nju da izađe
Domaći investitori prepoznaju rizik i nisu spremni da investiraju u toj meri u kojoj je to moguće, kaže Aleksandar Vlahović.
09.03.2024
Gde pronaći nove izvore rasta za dostizanje BDP-a od pet i više odsto
Privreda Srbije u poslednjih 25 godina rasla je u proseku po stopi od oko četiri odsto.
02.03.2025
Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista, potvrdio je takođe da je dobijanje investicionog rejtinga velika stvar i to će svakako uticati na povoljnije zaduživanje Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu, a takođe će imati i svoj pozitivni uticaj na inostrane investitore.
Prema njegovoj oceni, ekonomski izgledi Srbije u narednom periodu biće pod snažnim uticajem spoljnih geopolitičkih rizika.
"Dakle, trgovinski rat SAD i Kine, potencijalno Evrope i Kine, razvoj situacije u energetskom sektoru i u tom kontekstu rešavanje pitanja vlasničke strukture Naftne industrije Srbije, neizvesnost i dalje oko spoljne tražnje, privrednog rasta ključnih trgovinskih partnera, moguća nestabilnost globalnog finansijskog tržišta", naveo je on.
Guverner je istakla da je lepo imati petogodišnje i desetogodišnje planove, ali da nije lako u okolnostima kada se stvari menjaju za noć ili dan držati se takvih planova.
"Ta stabilnost nam je uz dobre politike omogućila da u Srbiji i u najkompleksnijim uslovima i prošlu godinu obeleže brojni rekordi. Inflaciju koju smo prošle godine vratili u granice ciljanog okvira od tri plus minus 1,5 procenata uz rast koji je bio u samom evropskom vrhu. Obezbedili smo rekordne devizne rezerve zemlje od 29,3 milijarde evra", rekla je guverner centralne banke.
Naglasila je da su rekordne i rezerve zlata, koje trenutno iznose 48,7 tona. "Dinarska štednja je prošle godine povećana za blizu 40 procenata. Imali smo i rekordne strane direktne investicije od 5,2 milijarde evra. I formalna zaposlenost u privatnom sektoru je na rekordnom nivou i za preko 160.000 ljudi je viša nego u periodu pre pandemije. Stope nezaposlenosti su na najnižem nivou. Spisak postignutog je prilično dug, ali i spisak globalnih rizika sve duži", navela je ona.
Bloomberg Adrija
Tabaković je rekla da su se odgovarajuće mere prenele na kamatne stope na tržištu novca i kredita uz rast kreditne aktivnosti od 8,2 odsto i uz rast dinarizacije plasmana.
"Dinarska štednja je zabeležila rekordan nominalni rast od preko 53 milijarde dinara na preko 191 milijardu dinara. Time je dinarska štednja gotovo 11 puta veća u odnosu na 2012. godinu. Podsećam da rezultati i naše poslednje analize isplativosti dinarske i devizne štednje potvrđuju da je u proteklih 12 godina dinarska štednja bila isplativija od devizne i u kratkom i u dugom roku", rekla je Tabaković.
Prema njenim rečima, u Srbiji je u decembru spušten udeo problematičnih, nenaplativih kredita na najniži nivo, od 2,5 odsto.
Navela je da je rast bruto domaćeg proizvoda od 3,9 procenata u 2024. godini bio u samom vrhu Evrope, vođen investicijama u osnovna sredstva i privatnom potrošnjom.
"Rastu investicija doprineli su rekordna profitabilnost privrede, visoki prilivi po osnovu stranih direktnih investicija i kapitalna ulaganja države", rekla je ona.
Očekivanja za naredni period
U delu privredne aktivnosti NBS očekuje dodatno ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na 4,5 odsto u ovoj godini.
"Za naredne dve godine projektujemo rast između četiri i pet odsto, uz ocenu da će u 2027. godini, kada se održava izložba EXPO, rast biti bliži stopi od pet odsto. Takav rast bruto domaćeg proizvoda vodiće domaća tražnja, pri čemu će rastu privatne potrošnje doprinositi pozitivni trendovi na tržištu rada i dodatno veći raspoloživi dohodak, kao i povoljniji monetarni uslovi", rekla je guverner.
Tabaković očekuje i nastavak priliva stranih direktnih investicija, koje će, kroz nove tehnologije i moderniju opremu, kao i nova znanja, doprinositi rastu ukupne faktorske produktivnosti.
Sve zajedno doprineće daljem rastu i privatnih i državnih investicija, kao i njihovom učešću u bruto domaćem proizvodu od preko 25 odsto u srednjem roku.
Naravno, i ovu, kao i sve makroekonomske projekcije, prate brojni globalni rizici.
"Već dugo prisutne geopolitičke tenzije dodatno su pojačane rastom protekcionizma u svetu. Uz poremećaje povezane s klimatskim promenama, one i dalje utiču na volatilnost svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, i mogu da imaju negativne efekte i na globalni privredni rast i na inflaciju. Jedan od rastućih strukturnih problema, na koji je i Međunarodni monetarni fond posebno ukazao u oktobru, jeste i sve veći jaz u dohotku između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Jaz u dohotku odražava opadajući rast produktivnosti u Evropi, koji se proteže do nivoa pojedinačnog preduzeća. Odgovor na ovakva kretanja podrazumeva strukturne promene u evropskoj ekonomiji, čiji smo deo, a u cilju rasta produktivnosti i konkurentnosti", rekla je Tabaković.
Inflacija usporava 2025.
"Očekujemo da se u prvom tromesečju međugodišnja inflacija kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a u ostatku godine očekujemo da ona postepeno usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko kojeg će se kretati do kraja horizonta projekcije. Takvom kretanju inflacije doprineće i dalje restriktivni uslovi monetarne politike, niža uvozna inflacija, očekivano usporavanje rasta realnih zarada, očekivani pad naftnih cena, cena naftnih derivata, što je u skladu sa fjučersima, kao i očekivani pad cena voća i povrća pod pretpostavkom prosečne ovogodišnje poljoprivredne sezone", rekla je Tabaković.
Tome doprinosi i ubrzan razvoj veštačke inteligencije, koja donosi ogromne transformativne promene, kreirajući i prilike i izazove. Prema nalazima Svetskog ekonomskog foruma, od 2025. do 2030. godine strukturne promene koje će veštačka inteligencija podstaći na tržištu rada kreiraće oko 14 odsto novih radnih mesta, dok će oko sedam odsto postojećih radnih mesta biti ugašeno.
Veštačka inteligencija
Jorgovanka Tabaković smatra da reč veštačka inteligencija (AI) u nazivu sadrži suštinsku neistinu i poručila da AI ne postoji jer je kreativnost ljudska i upozorila na dve najveće štete koja će ona doneti civilizaciji - a to su gubitak istine i čoveka kao kreativnog bića.
"Veštačka inteligencija radi po algoritmima i po unetim podacima koje već imate", naglasila je Tabaković. Prema njenim rečima, cena "nazovi AI" biće lažne vesti, pomodarstvo u kojem će se postupati po zahtevanom principu da svi projekti imaju procenu koristi i troškova.
"Pomodarstvo u primeni AI-ja u svim oblastima na kraju će imati dve nedopustive žrtve za ljudsku civilizaciju - dve najveće štete će biti - izgubiti istinu i izgubiti čoveka koji je jedino kreativno biće koje može da stvara inteligenciju koja može brže i jednostavnije da radi mnoge tehničke procese, ali ne može da misli", rekla je Tabaković.
"Time će neto efekat promena biti pozitivan u smislu kreiranja novih radnih mesta, ali ostaje da se vidi distribucija tih promena po regionima i zemljama. Da bismo u našem regionu imali takav ishod, moramo zajedno da pomognemo da transformacija, koja je neizbežna, protekne tako da zatvaranje nekih radnih mesta otvara vrata za druga, kvalitetnija", rekla je Tabaković.
Novi izvori rasta
Tabaković kaže da se u Srbiji aktuelni model rasta potvrdio kao dobar. Pre deset godina, 2014. godine učešće investicija u bruto domaćem proizvodu iznosilo je oko 16 odsto, a 2024. godine oko 24 odsto. Učešće investicija države iznosilo je svega 2,2 odsto, a prethodnih godina je bilo preko sedam odsto.
"Kada govorimo o narednom periodu i o novim izvorima rasta, svakako je najbolje da to budu inovacije i nove tehnologije, gde bi značajnu ulogu trebalo da imaju i domaće kompanije. Nažalost, ključne nove tehnologije koje će oblikovati svet narednih decenija u rukama su Sjedinjenih Američkih Država i Kine, i tehnološki jaz se produbljuje. I upravo tu, i zbog toga, postoji prostor za veću saradnju i integraciju na nivou celog evropskog tržišta", rekla je Tabaković.
Podsetimo, Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta, u nedelju je na Kopaonik biznis forumu rekao da bi rast u budućnosti trebalo da bude baziran na preduzetničkom modelu, kao i da su postojeći izvori rasta zasnovani na javnim investicijama i stranim ulaganjima u velikoj meri iscrpljeni.
Aleksandar Vlahović smatra da je važno da država aktivnim industrijskim politikama usmerava strane direktne investicije ka naprednim privrednim granama, koje bi potom postepeno širile svoje znanje i na domaće privrednike, odnosno na domaću privredu. On je istakao da Srbija mora da se modernizuje, da menja privrednu strukturu, da podiže produktivnost i konkurentnost.
"Željeni rast neće biti moguć bez većeg nivoa kvalitetnih domaćih privatnih investicija. Domaće privredne investicije, privatne investicije stagniraju, njihovo udeo u ukupnim investicijama se čak i smanjuje, a njihova sektorska struktura je nepovoljnija u poređenju sa stranim direktnim investicijama", rekao je on. Vlahović je naveo da je potrebno unapređenje poslovnog ambijenta, što znači da su neophodne jake, kvalitetne, nezavisne institucije, i to ne samo one koje regulišu tržište nego i one koje garantuju pravnu sigurnost i zaštitu vlasničkih prava. Da bi Srbija postala zemlja sa visokim prinosima, od ključne je važnosti da obrazovanje dobije centralno mesto u razvojnoj politici", ocenio je Vlahović.
.webp){kind=icon}
