Srbija zadržala investicioni rejting uprkos rastućim geopolitičkim tenzijama

Kreditna agencija S&P potvrdila je investicioni rejting Srbije na nivou BBB- sa stabilnim izgledima, čime je zadržan status koji je zemlja prvi put dobila u oktobru 2024. godine. Kao ključni razlozi za ovu odluku navode se poboljšana fiskalna pozicija i visoke devizne rezerve, koje predstavljaju važan zaštitni mehanizam u uslovima globalne neizvesnosti.

Istovremeno, druge dve velike agencije zadržale su oprezniji stav. Moody’s je potvrdio rejting Srbije na nivou Ba2, ali je izgled promenio sa pozitivnog na stabilan, ukazujući na rast političkih i geopolitičkih rizika. Fitch je, zaključno sa januarom, takođe zadržao rejting na nivou BB+, što znači da Srbija i dalje nema jedinstvenu potvrdu investicionog statusa kod sve tri agencije.

Vrata otvorena, ali oprez i dalje prisutan

Za investitore to ostaje važan signal. Iako investicioni rejting otvara vrata širem krugu institucionalnih ulaganja, činjenica da ga potvrđuje samo jedna agencija i dalje implicira viši nivo percepiranog rizika. Kako objašnjava dekan Fakulteta FEFA Milan Nedeljković, deo investitora ima formalna ograničenja da ulaže isključivo u zemlje sa investicionim rejtingom, dok drugi donose odluke na osnovu agregiranih ocena sve tri agencije.

"Zadržavanje investicionog rejtinga jeste dobra vest, jer znači da nećemo izgubiti deo potencijalnih investitora. Ali, ako druge dve agencije i dalje daju spekulativni rejting, to za investitore ostaje signal opreza."

On dodaje da potvrda rejtinga ima i snažan psihološki efekat. "To pokazuje da su rizici i dalje pod kontrolom, ali i da smo i dalje na donjoj granici investicionog ranga, što znači da postoji prostor za napredovanje."

 

Investicije nose ekonomiju

Makroekonomske projekcije za ovu godinu ostaju relativno optimistične. Nakon rasta od oko dva do 2,4 odsto u 2025. godini, očekuje se ubrzanje na između tri i 3,6 odsto. S&P predviđa rast od 3,3 odsto, uz oslonac na investicije, privatnu potrošnju i izvoz usluga, dok bi dodatni impuls trebalo da dođe iz javnih ulaganja povezanih sa projektima za Expo 2027.

Ipak, deo tih projekcija zasniva se na pretpostavkama koje su sve manje izvesne. Jedno od ključnih pitanja je sudbina Naftne industrije Srbije (NIS), imajući u vidu američke sankcije i potencijalnu promenu vlasništva. Odluka se očekuje do kraja meseca, dok dodatnu neizvesnost unosi rat na Bliskom istoku.

Prema rečima Nedeljkovića, globalni kontekst je već ugrađen u procene rejting agencija. "Izveštaji se ne prave u poslednja dva dana, već postoji okvir koji se dopunjava najnovijim dešavanjima. Tako da je efekat sukoba na Bliskom istoku svakako uzet u obzir", rekao je on.

Ipak, ocenjuje da su pojedine pretpostavke S&P-a preoptimistične. "Nisam uveren u snagu domaće tražnje na koju se oni oslanjaju, osim u investicionom segmentu. Takođe, kada je reč o izvozu, veliki deo je vezan za sektor usluga i IT industriju, koja bi mogla da bude pod pritiskom zbog globalnog usporavanja i automatizacije", naveo je Nedeljković.

Diverzifikacija kapitala kao adut Srbije

Sa druge strane, dekan Beogradske bankarske akademije, Zoran Grubišić, smatra da je ključ u percepciji investitora i strukturi kapitala koji ulazi u zemlju.

"Važno je što smo ušli u investicioni rejting, ali sada dolazi teži deo - održavanje tog statusa. Investitori će biti oprezni, jer nemamo potvrdu svih agencija, ali i dalje postoji interesovanje", rekao je Grubišić, ističući da Srbija ima određene prednosti u odnosu na region.

"Mi imamo diverzifikovane izvore kapitala i nismo oslonjeni samo na Evropsku uniju (EU). U uslovima globalne neizvesnosti, to može biti prednost jer omogućava priliv investicija iz različitih pravaca."

Strane direktne investicije već pokazuju znake usporavanja. Nakon rekordnih pet milijardi evra u 2024. godini, priliv je u 2025. prepolovljen. Ipak, Grubišić napominje da je i takav nivo i dalje relativno snažan u regionalnom kontekstu.

"Treba imati u vidu da je 2024. bila izuzetna godina. I nivo od oko 2,5 milijardi evra je i dalje konkurentan u poređenju sa regionom."

 

NIS i sankcije - glavna nepoznanica

Dodatni sloj neizvesnosti dolazi iz energetskog sektora. Sankcije NIS-u za sada nisu imale značajniji uticaj na privredu, ali produžavanje neizvesnosti nije održivo rešenje.

"Neizvesnost nije dobra. Očekujem da će doći do produženja licence, jer veliki poremećaji nikome nisu u interesu", rekao je Nedeljković, dodajući da je veći rizik trenutno kretanje cena nafte na globalnom tržištu.

Upravo rast cena energenata ponovo otvara pitanje inflacije. Grubišić upozorava da bi u tom slučaju mogao da se aktivira već viđen scenario energetskog šoka. "To je klasičan scenario - rast cene nafte povećava troškove kompanija, smanjuje ponudu i može dovesti do usporavanja rasta, pa i pojave stagflacije, posebno u Evropi."

Evropa je dodatno osetljiva zbog promena u energetskom snabdevanju, što može imati indirektan uticaj i na Srbiju kroz finansijske i trgovinske kanale. U takvim okolnostima, kako dodaje Grubišić, moguće je i pooštravanje monetarne politike.

Ipak, Nedeljković smatra da scenario rasta kamatnih stopa nije izvestan. "Rizici su danas više na strani privredne aktivnosti nego inflacije. Ako inflacija ne ubrza značajno, nema potrebe za dodatnim monetarnim stezanjem, već čak može doći i do relaksacije", ocenio je.

Za Srbiju, raspon mogućih ishoda u ovoj godini ostaje širok. Prema Nedeljkoviću, najnepovoljniji scenario podrazumeva produženi sukob i rast cena nafte, što bi dodatno pritisnulo profitabilnost kompanija i usporilo privredni rast. "Najrealističniji scenario je rast između 2,5 i tri odsto."

Grubišić takođe ocenjuje da je neizvesnost dominantna. "Globalni rizici su porasli i teško je očekivati značajnije unapređenje rejtinga ove godine. Ključno će biti održavanje stabilnosti i konzistentnost ekonomske politike", zaključio je.

 

 

- Ceo intervju možete pogledati u emisiji Zoom In na Bloomberg Adria TV.