Inflacija u Srbiji pod kontrolom ili zatišje pred novi talas?

Inflacija je tokom cele 2025. godine u Srbiji ostala povišena i kretala se oko četiri odsto, pri čemu su građani inflaciju svakodnevno osećali kroz više cene hrane i bezalkoholnih pića. Inflacija hrane dostigla je vrhunac sredinom godine, kada je bila blizu osam odsto međugodišnje, pre svega zbog nepovoljnih vremenskih uslova i slabije poljoprivredne sezone.

 

 

Vlada Srbije je krajem prošle godine uvela meru ograničavanja maksimalne trgovačke marže u maloprodaji na 20 odsto za 23 grupe proizvoda, a efekat te mere bio je brz: ukupna inflacija pala je ispod tri odsto i od septembra 2025. do januara 2026. ostala na najnižim nivoima od početka 2025. godine.

Istovremeno je inflacija hrane i bezalkoholnih pića naglo usporila sa gotovo osam odsto na skoro nula odsto, da bi u poslednja tri meseca postala negativna, dostigavši oko minus jedan odsto u januaru 2026.

 

S obzirom na to da uredba ističe početkom marta, ključno je pitanje da li će se nizak nivo inflacije održati i bez administrativnih ograničenja cena. Vlada je najavila donošenje zakona o nepoštenim trgovačkim praksama, koji bi trebalo da spreči nagli povratak cena na više nivoe, ali ostaje neizvesno u kojoj meri će novi regulatorni okvir uspeti dugoročno da održi inflaciju u ciljanom rasponu Narodne banke Srbije (tri odsto plus/minus 1,5 procentnih poena).

Detaljniji pogled na komponente kategorije hrana i bezalkoholna pića pokazuje da je najveći doprinos rastu cena dolazio od voća, čije su cene tokom godine rasle dvocifrenim stopama, dostigavši vrhunac od gotovo 40 odsto međgodišnje. Slede kafa, čaj i kakao, sa rastom blizu 30 odsto sredinom 2025, zatim povrće sa oko 15 odsto, kao i kategorija šećera, džema i čokolade, koja je početkom godine beležila rast blizu 20 odsto. Bezalkoholna pića rasla su stabilnijim tempom, oko 10 odsto tokom većeg dela godine.

 

 

 

Loši vremenski uslovi uticali su na slabije prinose voća i povrća, dok su cene kafe i kakaoa rasle na svetskim robnim berzama. Važno je naglasiti da navedene kategorije čine oko 13 odsto potrošačke korpe u Srbiji, što objašnjava njihov relativno snažan uticaj na ukupnu inflaciju.

Nakon uvođenja ograničenja marži u septembru vidljiv je nagli pad gotovo svih komponenti hrane i bezalkoholnih pića. Najizraženije je bilo smanjenje cena povrća, koje su pale s oko 13 odsto na minus 18 odsto u novembru, dok je rast cena voća usporio s oko 30 odsto na približno 15 odsto. Bezalkoholna pića ostala su relativno stabilna, bez značajnijih promena.

Kako je u regionu

Slično ograničavanja cena uvele su i druge zemlje Adria regiona. Najbliži primer je Severna Makedonija, koja se tokom 2025. suočavala s povišenom inflacijom od oko pet odsto, dok je inflacija hrane dostizala približno sedam odsto međugodišnje. Vlada je uvela privremene mere ograničenja cena hrane, koje su stupile na snagu u martu i trajale dva meseca.

U periodu primene mera inflacija je brzo usporila: ukupna inflacija pala je sa oko šest odsto na 3,5 odsto, dok je inflacija hrane smanjena sa 7,4 odsto na 2,4 odsto. Međutim, nakon ukidanja mera inflacija je ponovo ubrzala: već u julu inflacija hrane vratila se na oko osam odsto, dok je ukupna inflacija ponovo porasla ka pet odsto. U januaru ove godine ukupna inflacija iznosila je oko 3,2 odsto, dok je inflacija hrane ostala povišena, oko pet odsto.

 

 

 

Takva dinamika sugeriše da bi se sličan scenario mogao dogoditi i u Srbiji nakon isteka mera, naročito ako temeljni inflatorni pritisci ostanu prisutni. Ipak, treba naglasiti da je inflacija hrane u velikoj meri ciklična tokom godine, sa izraženijim rastom cena sredinom godine, kada sezonski faktori i rezultati žetve imaju najveći uticaj na tržište. Ključni rizik ostaje kvalitet predstojeće poljoprivredne sezone i vremenski uslovi, koji će u velikoj meri odrediti dinamiku cena hrane u drugoj polovini godine. Istovremeno, očekuje se usvajanje zakona o nepoštenim trgovačkim praksama, koji bi trebalo da ograniči mogućnost naglog rasta maloprodajnih cena. Zbog svega navedenog, može se očekivati da se cene neće vratiti na stope rasta viđene tokom prošle godine.