Evrozona je zabeležila najoštriji skok inflacije od 2022. godine, jer je rat u Iranu naglo podigao troškove energije, učvrstivši očekivanja da će Evropska centralna banka (ECB) morati da poveća kamatne stope.
Potrošačke cene porasle su za 2,5 odsto na godišnjem nivou u martu - u odnosu na 1,9 odsto prethodnog meseca i najviše od januara 2025. godine. Ovaj rezultat je tek neznatno ispod srednje procene iz Bloombergove ankete, od 2,6 odsto.
Bazna inflacija, koja isključuje volatilne kategorije poput hrane i energije, neočekivano je usporila na 2,3 odsto, dok je pažljivo praćen pokazatelj usluga takođe oslabio, saopštio je Evrostat u utorak.
Opširnije
ECB iznela ekstremni scenario: Inflacija u evrozoni može dostići 6,3 odsto
Evropska centralna banka procenjuje da bi inflacija u evrozoni mogla naglo ubrzati do 6,3 odsto početkom 2027. godine u slučaju ozbiljnog poremećaja u snabdevanju energijom usled razvoja događaja u Iranu, dok bi takav scenario istovremeno gurnuo blok u kratkotrajnu recesiju.
19.03.2026
Kako iranski rat šteti Evropi
Širenje rata na Bliskom istoku i neizvestan kraj američko-izraelskog bombardovanja Irana ne samo da je uzdrmalo svetske berze i dramatično povećalo cene nafte i evropskog gasa, već je nateralo Evropu da se preračuna koliko će je ekonomski, bezbednosno i politički koštati ukoliko ratni pohod američkog predsednika Donalda Trumpa potraje duže od nekoliko nedelja.
04.03.2026
Inflacija u evrozoni veća od očekivane
Stopa inflacije u evrozoni je neočekivano porasla, što opravdava oprez Evropske centralne banke (ECB) u pogledu kamatnih stopa, posebno kada cene energenata skaču zbog rata u Iranu.
03.03.2026
Obveznice SAD jačaju, trgovci spekulišu o mogućem smanjenju kamata
Tržište američkih obveznica se oporavilo od najvećeg pada u poslednjih 17 meseci, pošto su trgovci odustali od opklada da će Federalne rezerve podići kamatne stope, a fokus se prebacio na spekulacije da će rat u Iranu produbiti ekonomsko usporavanje.
pre 21 sat
Bloomberg
Nemačke obveznice su zadržale blagi rast, pa su prinosi na desetogodišnje hartije od vrednosti pali za jedan bazni poen na 3,02 odsto, udaljivši se malo od petnaestogodišnjeg maksimuma dostignutog prošle nedelje.
Trgovci su zadržali opklade da će ECB ove godine podići kamate dva ili tri puta, pri čemu se prvi potez očekuje već narednog meseca. Kako se sukob na Bliskom istoku produžava na više od mesec dana, njegovi efekti se sve snažnije osećaju u Evropi, gde ne raste samo inflacija već i očekivanja o njenom daljem kretanju. Vlade i centralne banke u regionu istovremeno snižavaju projekcije ekonomskog rasta, dok kompanije očekuju pad tražnje među potrošačima.
ECB poručuje da neće dozvoliti ponavljanje inflatornog šoka koji je usledio nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, obećavajući brzu i odlučnu reakciju po potrebi. Ipak, bez jasnog uvida u to kada će sukobi biti okončani, zvaničnici i dalje procenjuju posledice.
Šta kažu stratezi Bloomberga
Podaci ukazuju na to da je osnovni scenario ECB možda blago precenio inflatorni efekat nedavnog skoka cena roba u martu. To bi 'golubovima' u Upravnom savetu moglo dati dodatni razlog da u aprilu zadrže kamatne stope nepromenjenim.
— Simona Delle Chiaie i David Powell
Povišene cene nafte i prirodnog gasa već dovode u pitanje osnovni scenario ECB prema kojem bi inflacija ove godine u proseku iznosila 2,6 odsto. U ekstremnijem scenariju, rast cena mogao bi dostići čak 6,3 odsto do 2027. godine.
"Danas možemo reći da se osnovni scenario - za koji su pretpostavke zaključene 11. marta - verovatno može smatrati optimističnim", rekao je guverner centralne banke Estonije Madis Muller u utorak u Talinu. "Svakako ne možemo isključiti promene kamatnih stopa već u aprilu, ukoliko cene energije ostanu visoke duže."
Bloomberg
Nemoćna da spreči oscilacije na energetskim tržištima, ECB se fokusira na izbegavanje sekundarnih efekata, uključujući prekomeran rast plata i prodajnih cena. Takođe je zabrinuta zbog "prelivenih" efekata na cene đubriva i hrane, koji utiču na percepciju inflacije kod domaćinstava.
Istraživanje objavljeno u ponedeljak pokazalo je da su inflatorna očekivanja potrošača snažno porasla u martu, dok i kompanije planiraju značajno povećanje cena. Tržišni indikatori su već reagovali - dugoročni inflatorni svopovi naglo su porasli u prvim danima rata, pre nego što su delimično korigovani, kako su investitori počeli da ugrađuju očekivanja rasta kamata.
Guverner centralne banke Hrvatske Boris Vujčić rekao je da su očekivanja vezana za brži rast inflacije "ono što su i predviđali", dok je njegov italijanski kolega Fabio Panetta istakao da je "ključno pažljivo pratiti očekivanja i sprečiti spiralu plata i cena, uz očuvanje proporcionalnosti monetarne politike".
Njihov bugarski kolega Dimitar Radev ocenio je da su prethodni inflatorni šokovi ostavili "trajni trag" na evropske potrošače i naglasio da "događaji koji su ranije smatrani spoljnim šokovima sada direktno utiču na inflatorna očekivanja, cene energije, uslove finansiranja i šire poverenje".
U govoru objavljenom u utorak naveo je da rizici po inflaciju "nisu samo povišeni", već i "asimetrični i usko povezani sa geopolitičkim dešavanjima".
Bloomberg
Pojedine zemlje zabeležile su različite inflatorne rezultate u martu. U Italiji nije bilo rasta, pa je inflacija neočekivano ostala na 1,5 odsto. Inflacija u Francuskoj je ubrzala, ali nije dostigla dva odsto. Nemačka i Španija, koje su ranije objavile podatke, zabeležile su snažniji rast cena - 2,8 odsto i 3,3 odsto (tim redom).
Očekuju se dalja ubrzanja inflacije, što će dodatno pojačati pritisak na ECB.
"Što rat u Iranu bude duže trajao i što bude razorniji, to će rizik od inflacije biti veći", rekao je slovački zvaničnik Peter Kazimir. "Samim tim, moraćemo da reagujemo brže i odlučnije", dodao je.
- U pisanju pomogli Joel Rinneby, Barbara Sladkowska, Alessandra Migliaccio, Daniel Hornak, Ott Tammik, Jana Randow, Jasmina Kuzmanovic, Slav Okov, James Hirai, Giovanna Coi i Harumi Ichikura.
.webp){kind=icon}
