Inflacija u evrozoni zasad miruje na dva odsto, a šta donosi 2026.

Inflacija u evrozoni usporila je u okviru cilja Evropske centralne banke (ECB), što podržava stav zvaničnika da kamatne stope mogu ostati na sadašnjem nivou, osim ako se ekonomski izgledi značajno ne promene.

Potrošačke cene su u decembru porasle dva odsto na godišnjem nivou, što je pad u odnosu na 2,1 odsto iz prethodnog meseca i u skladu s procenama ekonomista. Bazna inflacija, koja isključuje volatilne cene hrane i energije, usporila je na 2,3 odsto, dok je i pažljivo praćena inflacija u sektoru usluga takođe oslabila.

Rast cena već više od pola godine osciluje oko cilja od dva odsto, što je ECB-u omogućilo da od juna zadrži kamate na nepromenjenom nivou. Ekonomisti i investitori ne očekuju dodatne poteze u doglednoj budućnosti.

Bloomberg

 

Trgovci su povećali opklade na monetarno popuštanje, uz očekivanje smanjenja kamata do pet baznih poena do septembra ove godine. To odgovara verovatnoći od oko 20 odsto za još jedno smanjenje od 25 baznih poena. Evro je izbrisao raniji pad i trgovao se stabilno, oko 1,169 dolara. Većina zvaničnika je saglasna da je inflacija pod kontrolom. Ipak, oprezni su kada je reč o narednim koracima, ukazujući na trajnu neizvesnost u globalnoj ekonomiji.

"Držimo se našeg dugogodišnjeg stava da će ECB zadržati kamatne stope nepromenjenim u 2026. godini, uz rizike koji su u prvoj polovini godine više nagnuti ka smanjenjima nego ka povećanjima, dok su na duži rok više nagnuti ka povećanjima nego ka smanjenjima", naveli su analitičari Nordeae Anders Svendsen i Tuuli Koivu u belešci. "To je u skladu s tržišnim očekivanjima i današnji podatak o inflaciji ne bi trebalo značajno da promeni taj stav", dodali su.

Na svom poslednjem sastanku u 2025, ECB je procenila da će inflacija ove godine pasti tek neznatno ispod cilja, što je naviše revidirana procenu u odnosu na ranije prognoze i odražava sporije popuštanje pritiska u sektoru usluga.

 

Raniji izveštaji pokazali su da inflacija potrošačkih cena slabi širom evrozone, ali da se i dalje kreće različitim tempom. Dok je Španija zabeležila pad na tri odsto, inflacija u Francuskoj je usporila na 0,7, a u Nemačkoj na dva odsto.

Inflacija u sektoru usluga ostaje jedna od ključnih tačaka zabrinutosti za ECB, jer je delimično ubrzana usled iznenađujuće snažnog rasta zarada. Najobuhvatniji pokazatelj rasta plata zadržao se na četiri odsto u trećem tromesečju, odnosno iznad nivoa koji se smatra usklađenim sa stabilnošću cena.

Predsednica ECB-a, Christine Lagarde, izjavila je prošlog meseca da "postoji trend koji pažljivo prate", ali je izrazila uverenje da bi rast plata tokom 2026. trebalo da oslabi, nakon što su zarade uglavnom sustigle postpandemijski skok cena.

Među ostalim faktorima koji bi mogli da udalje inflaciju od cilja su još uvek nerazjašnjeni efekti američkih carina, snažan evro i fiskalna ekspanzija u Nemačkoj. Prema osnovnom scenariju, centralna banka očekuje da će inflacija u proseku iznositi 1,9 odsto u 2026. godini, pre daljeg pada i, potom, ponovnog ubrzanja na dva odsto do 2028.

 

- U pisanju pomogli Barbara Sladkowska, Harumi Ichikura, Joel Rinneby i Alice Gledhill.