Kako iranski rat šteti Evropi

Širenje rata na Bliskom istoku i neizvestan kraj američko-izraelskog bombardovanja Irana ne samo da je uzdrmalo svetske berze i drastično povećalo cene nafte i evropskog gasa, već je nateralo Evropu da se preračuna koliko će je ekonomski, bezbednosno i politički koštati ukoliko ratni pohod američkog predsednika Donalda Trumpa i izraelskog premijera Benjamina Netanyahua potraje duže od nekoliko nedelja.

Kada je Trump pokrenuo vojnu operaciju "Epski bes" sa ciljem da dođe do promene režima u Teheranu i time Kina izgubi uticaj na Bliskom istoku, evropske države su se našle u nezahvalnoj i poprilično ambivalentnoj situaciji da bi rado osudile sukob na Bliskom istoku i kršenje međunarodnog prava, ali da ujedno žele da pokažu Trumpu da su posvećeni sveukupnom političkom i vojnom savezu sa Amerikom. I dok je evropska reakcija na rat u Iranu bila neujednačena i blaga, prekid saobraćanja tankera sa naftom i tečnim prirodnim gasom (LNG) kroz strateški važan Ormuski moreuz preti da ostavi dugoročne posledice na evropske ekonomije i izazove energetsku i ekonomsku krizu, ukoliko ratna dejstva na Bliskom istoku potraju.

Štaviše, evropske države su se suočile i sa pretnjom iranskih napada na evropske vojne baze i misije, ali i sa mogućnošću novog talasa izbeglica, kao i terorističkih napada na američke, izraelske i uopšte evropske institucije u srcu Evrope.

EU na margini

Kako saznaju svetski mediji, Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar privatno lobiraju kod američkih saveznika da im pomognu da ubede Trumpa da posegne za izlazom koji bi skratio američke vojne operacije protiv Irana, dok istovremeno kupci gasa iz Zaliva ističu da Kina nastoji da ubedi Teheran da strateški važan Ormuski moreuz drži otvorenim i time omogući nesmetanu svetsku trgovinu energentima i sirovinama.

Za to vreme Evropska unija bezuspešno pokušava da pronađe jedinstven odgovor na američko-izraelske napade na Iran. Dok su predstavnici Evropske komisije pozvali sve strane na uzdržanost, Nemačka, Francuska i Velika Britanija su u zajedničkom saopštenju kritikovale kontranapade Teherana na zemlje u regionu, nasuprot Španiji, koja je osudila američke napade, ocenjujući ih kao kršenje međunarodnog prava. Štaviše, vlada španskog premijera Pedra Sancheza je zabranila američkoj vojsci da koristi baze u Španiji za bombardovanje Irana.  

Bloomberg

Prema oceni evropskih komentatora, Evropa je ponovo dozvolila da bude svedena na sporednu ulogu.

"Šta Evropljani rade? Kao i obično, muče se da odluče kako najbolje da odgovore na sukob. Nisu bili uključeni u planiranje, pa čak ni u izvršenje. Dakle, njihova uloga je bila ograničena na apele sa strane. To nije uvek bio slučaj. SAD su se oslanjale na solidarnost Evrope u svojim ratovima u Iraku i Avganistanu početkom 2000-ih. Poštovanje prema onima koji su nekada bili njihovi najbliži saveznici ustupilo je mesto preziru", ističe komentator austrijskog lista "Salzburger Nachrichten" Thomas Sendlhoger i podseća da je jedan američki senator blizak predsedniku Trumpu rekao da su Evropljani postali "jadni" i "meki", budući da evropski lideri nisu aplaudirali bombardovanju Irana.

I dok se većina evropskih lidera neugodno meškolji na pitanja o kršenju međunarodnog prava prilikom bombardovanja Irana i ubistva vrhovnog vođe ajatolaja Alija Khamneija, nemački kancelar Friedrich Merz je u svom istupu jasno stavio do znanja da smatra da je u ovom slučaju međunarodno pravo "irelevantno".

"Klasifikovanje (napada na Iran) u odnosu na međunarodno pravo imaće relativno mali efekat ili nema nikakvog efekta", rekao je Merz, dodajući da diplomatski okvir "nije uspeo da reši problem iranskih nuklearnih ambicija i stoga je gotovo". "Ovo nije vreme za predavanja našim saveznicima. Delimo njihove ciljeve čak i ako nismo u stanju da ih sami postignemo."

U očiglednoj podršci Trumpovim potezima, Merz je istakao da "sa neophodnom dozom realizma, radimo sa našim partnerima na mirovnom poretku na Bliskom istoku, kao i u Evropi". Iako je upozorio SAD i Izrael da vojna operacija "nije bez rizika", nemački kancelar je prevashodno pozvao Iran da "odmah zaustavi", kako je rekao, "neselektivne napade".

Bezbednosni rizici za Evropljane

S druge strane, portparol iranske diplomatije je juče rekao da međunarodna zajednica mora da odluči da preuzme svoju odgovornost pre nego što bude prekasno, ističući u tom kontekstu posebno Evropu.

"Proces (rata) koji je započeo uskoro će zahvatiti Evropu. Vatra koju su SAD i cionistički režim zapalili zahvatiće ceo svet", rekao je juče portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmaeil Baghaei, ističući da je evropski pristup kontradiktoran te da će svako kršenje zakona, moralnih principa i Povelje Ujedinjenih nacija imati posledice na svakog pojedinca na Zemlji. "Ako evropske zemlje to razumeju, onda će zasigurno se pokrenuti iz svog stanja indiferentnosti."

Bloomberg

 

Ova izjava samo je podigla evropsku zabrinutost, ne samo od iranskih udara na evropske baze i brodove u regionu već i na moguće terorističke napade na evropskom tlu koje bi, prema oceni stručnjaka, mogli da organizuju takozvani spavači iranske tajne službe među brojnom iranskom dijasporom u Evropi. Plimni talas sa Bliskog istoka već je udario obale EU, jer je iranski dron pogodio bazu britanskog vazduhoplovstva na Kipru.

Zapravo, Evropa posredno već saučestvuje u ovom bombardovanju jer SAD koriste brojne baze na evropskom tlu, od one najveće u Ramštajnu u Nemačkoj, preko one na portugalskom ostrvu Terseira, do logističkog centra u vojnoj bazi u Rumuniji. Međutim, bezbednosni rizici za Evropu idu mnogo dalje, jer Turska je već izjavila da se sprema za masivni novi talas ilegalnih migracija koji će sasvim sigurno želeti da se dokopaju EU, pri čemu je razumno očekivati i ostale efekte od prethodnih vojnih intervencija u Siriji, Iraku i Libiji – od uspostavljanja koridora za trgovinu ljudima ka Evropi, preko porasta kriminala, islamskog terorizma i seksualnih napada, do rasta podrške evropskoj populističkoj i krajnjoj desnici.

"Što duže traje rat u Iranu, to će posledice po Evropu biti teže – nafta, gas, đubriva, pored velikih bezbednosnih pretnji za Stari kontinent koje ne želim ni da pominjem", ističe austrijsko-bugarska ekspertkinja za geopolitiku Velina Čakarova, dodajući da će prva žrtva biti potpuna diverzifikacija od ruske nafte i gasa, na čemu Brisel sve više insistira od početka rata u Ukrajini.

Energetska kriza na pomolu

EU se već dobrim delom odrekla ruske energije i uglavnom preusmerila na dobavljače iz SAD i sa Bliskog istoka. Međutim, najnovije vesti o tome da je Irak zaustavio proizvodnju na svom najvećem naftnom polju, a Katar potpuno zaustavio proizvodnju svih energenata, izazvalo je dodatnu buru na tržištu energenata, naročito u Evropi, kojoj se očigledno bliži drugi veliki energetski šok za manje od pet godina. Skok cena holandskog TTF-a za prirodni gas od oko 50 odsto u nekoliko dana širi strah da bi nova energetska kriza mogla da dokusuri EU tako što će na bolan način morati da prizna da strukturno nije konkurentna, što bi moglo da ubrza egzodus industrijskog kapitala sa Starog kontinenta.

Bloomberg

Sada već moguća dugotrajna blokada isporuka kroz Ormuski moreuz kao ključne rute između Irana i zemalja Zaliva za transport nafte i LNG-ja predstavlja odlične vesti za američke ali i ruske proizvođače, a izuzetno lošu vest za evropske i azijske kupce nafte i gasa.

Ipak, još nema mnogo panike da će ovo evrozonu izbaciti sa kursa. Kako ocenjuje Holger Schmieding, glavni ekonomista u "Berenbergu", on će nastaviti da zasniva svoje prognoze na prosečnim cenama nafte tipa brent od 65 do 70 dolara po barelu, čak i nakon što su u ponedeljak probile 80 dolara.

"Očekivao bih da će Trump uložiti veliki trud da spreči trajni rast cena energije koji bi mu mogao naštetiti kod kuće", rekao je Schmieding. "Američki birači su ga već krivili za visoke potrošačke cene pre udara na Iran."

Zatvaranje Ormuskog moreuza zbog pretnji Iranske revolucionarne garde negativno utiče na Evropu, ne toliko zbog sirove nafte, koliko zbog sirovina za đubriva. Oko 40 svetskog izvoza sumpora i 30 odsto svetskog izvoza uree transportuje se ovim kanalom, što bi moglo drastično da poveća cenu đubriva u Evropi u trenutku kada se približavaju proleće i setva.

Zakočeni tankeri sa naftom ne brinu toliko EU, koliko Aziju. Kroz ovaj moreuz koji spaja Omanski i Arapski zaliv prolaze tankeri sa sirovom naftom od koje samo tri odsto završi u EU, dok 38 odsto odlazi u Kinu, 15 odsto u Indiju, 12 u Južnu Koreju, 11 u Japan a 14 odsto u ostatak Azije. Zbog toga Kina i ima veliki interes da se oslobodi plovidba Ormuskim moreuzom, kroz koji prođe oko petine svetskog dopremanja nafte i gasa brodovima.

Bloomberg

Za razliku od Kine i Južne Azije, koje i dalje mogu da aktiviraju svoju energetsku polisu osiguranja tako što će se privremeno više osloniti na ugalj dok su isporuke LNG-ja zakočene, EU se i dalje slepo drži ekološke politike pa ima malo prostora za preusmeravanje. Štaviše, evropska skladišta gasa su nikad praznija, naročito u Nemačkoj.

"Postoje izlazi za Evropu: na primer, kroz sopstvenu proizvodnju gasa i nova nuklearna postrojenja, uz rad na tehnološkim prodorima za povećanje kapaciteta skladištenja, poboljšanje mreža i povećanje udela obnovljivih izvora energije", ističe Velina Čakarova i dodaje da dodatni regulatorni teret mora biti uklonjen.

Dužina rata određuje sudbinu evrozone

Prema oceni analitičara Bloomberg Economicsa, zbog američko-izraelskih udara na Iran i odmazde Teherana, cena nafte bi mogla da pređe 100 dolara, a već poskupeli evropski gas mogao bi da dodatno poskupi ako se sukob intenzivira. U tom slučaju, prognozira se da će indeks potrošačkih cena biti u porastu, a BDP u padu u glavnim evropskim razvijenim ekonomijama, što će izazvati suprotstavljene impulse za centralne banke.

"Ako sukob bude kratkotrajan i cene energije porastu samo kratko, šteta će biti ograničena", rekli su ekonomisti Bloomberg Economicsa Antonio Barroso i Simona Delle Chiahie. "Međutim, dugotrajan rat koji održava cene nafte i gasa povišenim mogao bi da primora vlade da troše više kako bi zaštitile birače od rastućih troškova – i stavile pod pritisak aktuelne lidere."

Bloomberg

Naredne četiri nedelje će odrediti da li se evropska ekonomija suočava sa novom krizom ili samo sa preprekom u oporavku, jer nema sumnje da će duže bombardovanje sabotirati početni oporavak evrozone i probuditi inflaciju u EU sa kojom se Evropska centralna banka žestoko borila da je obuzda. Prema oceni Carstena Brzeskog iz ING-ja, oslanjanje na naftu i gas iz regiona čini EU "najizloženijom velikom ekonomijom" na posledice dešavanja u Iranu i oko njega.

Evropski analitičari nastoje da ne žure sa novim procenama, već uglavnom ističu da "čekaju da vide šta će se dogoditi".

Kao svojevrsno pravilo važi da trajniji skok cene nafte za 10 dolara po barelu podiže inflaciju u evrozoni za 0,4 procentna poena, a procene su da bi u tom slučaju ekonomski rast bio niži za 0,15 procentnih poena.

I dok investitori deluju oprezno i klade se na relativno kratak sukob, ono što je očigledno jeste da su evropske obveznice pale, a trgovci smanjili do nestanka opklade na smanjenje kamatnih stopa Evropske centralne banke.

"Evropa je mesto gde makroposledice najviše pogađaju, a trenutak nije mogao biti gori", napisali su stratezi ING-ja u belešci svojim klijentima.