Inflacija u evrozoni veća od očekivane

Stopa inflacije u evrozoni je neočekivano je porasla, što opravdava oprez Evropske centralne banke (ECB) u pogledu kamatnih stopa, posebno kada cene energenata skaču zbog rata u Iranu. 

Potrošačke cene porasle su u februaru za 1,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je skok sa 1,7 odsto u januaru i tek nešto ispod cilja ECB-a od dva odsto. Analitičari koje je anketirao Bloomberg očekivali su da stopa ostane nepromenjena.

Bazna inflacija, koja ne uključuje promenljive cene hrane i energije, takođe je iznenadila ekonomiste pošto je porasla na 2,4 odsto. Pokazatelj cena usluga porastao je na 3,4 odsto, saopštio je Eurostat u utorak.

 

Bloomberg

Viša ukupna stopa inflacije najviše je posledica podataka iz Italije, gde je inflacija bila 1,6 odsto, što je znatno iznad prognozirane stope. Verovatno je tome doprinelo to što je zemlja prošlog meseca bila domaćin Zimskih olimpijskih igara.

Samo troškovi usluga restorana i smeštaja porasli su za čak 6,1 odsto.

Kreatori monetarne politike u ECB u ovom trenutku smatraju da treba zadržati kamatne stope na dva odsto, jer su uvereni da će se inflacija uskladiti sa ciljem i da privreda evrozone, koju čini 21 zemlja, može da ostvaruje umereni rast. Međutim, sukobi na Bliskom istoku dodatno su povećali rizike, pored postojećih pritisaka, poput američkih carina, jakog evra i mogućeg talasa jeftinog uvoza iz Kine.

Trgovci na finansijskim tržištima sada procenjuju da su šanse 50 odsto da će ECB ove godine povećati kamatne stope za dodatnih 0,25 procentnih poena.

Rast inflacije u evrozoni u februaru verovatno je bio podstaknut Olimpijskim igrama u Milanu i ne daje potpunu sliku osnovnih inflatornih pritisaka, smatra David Powell, viši ekonomista za evrozonu Bloomberg Economicsa. "Ako bi cene sirovina nastavila da rastu, to bi moglo da se ozbiljnije odrazi na ekonomske izglede i mi smatramo da bi to onda povećalo izglede za monetarno popuštanje, iako finansijska tržišta zasad ne dele to očekivanje", rekao je on.

Dok vojna dejstva u Iranu i oko njega potresaju tržišta nafte i gasa, što bi moglo dodatno da podstakne inflaciju, ECB će "pažljivo pratiti razvoj situacije", izjavio je glavni ekonomista banke Philip Lane u intervjuu za "Financial Times" objavljenom u utorak.

On je podsetio na raniji scenario koji je centralna banka razmatrala, a kojim se predviđa "značajan skok inflacije podstaknute energentima i oštar pad privredne aktivnosti" u slučaju poremećaja u snabdevanju energentima usled rata na Bliskom istoku.

 

Bloomberg

Evropske cene gasa već su porasle za više od 70 odsto u odnosu na vrednost prilikom zatvaranja tržišta u petak, pošto je Katar obustavio proizvodnju u najvećem izvoznom postrojenju u svetu zbog napada iz Irana. Cena nafte brent premašila je 80 dolara po barelu, nakon što je skočila oko sedam odsto u ponedeljak.

Dužina trajanja sukoba odrediće i jačinu inflatornog udara u Evropi. Ukoliko bi cene energenata duže bile visoke, iako bi trpeo ekonomski rast, "naftni šok" bi, u ukupnom zbiru, verovatno delovao inflatorno, izjavio je guverner belgijske centralne banke Pierre Wunsch u ponedeljak.

Bloomberg

"Ne znamo još mnogo toga, tako da sigurno ne bih žurio da reagujem na bilo kakva kretanja cena energenata", rekao je Wunsch. "Ako to potraje, ako rast cena energenata bude izraženiji, moraćemo da pokrenemo naše simulacije i vidimo kakve će to posledice imati."

ECB će ažurirati svoje kvartalne prognoze na sledećoj sednici o monetarnoj politici, koja treba da se održi kroz manje od tri nedelje.

Prema procenama iz decembra, inflacija će u prvom kvartalu iznositi 1,9 odsto.

- U pisanju pomogli from Harumi Ichikura, Joel Rinneby i Barbara Sladkowska.