Kostić: O akviziciji AIK banke ne smem da pričam, možda vas iznenadimo u poljoprivredi

Poljoprivredni sektor ostaje prioritet MK Groupa, iako bi se na prvi pogled možda moglo reći da je trenutno on više fokusiran na bankarstvo i obnovljive izvore energije (OIE), rekao je predsednik MK Groupa i predsednik upravnog odbora AIK banke Aleksandar Kostić. On je nagovestio da bi njihova kompanija u skorijoj budućnosti mogla da napravi veliko preuzimanje u toj oblasti, dok informacije o potencijalnim akvizicijama AIK banke nije želeo da otkrije. 

"U trenutnoj situaciji vidimo bolji strateški 'fit' i povrat na investicije kupovinom nekih regionalnih banaka ili na tržištima gde smo prisutni i mislimo da je budućnost ulaganje u OIE, ali poljoprivreda i prehrambena industrija su tu da ostanu kao jedan od stubova MK Groupa. Ko zna, možda vas iznenadimo, možda kroz narednih nekoliko godina bude nekih većih akvcizicija tamo", kazao je Kostić na Kopaonik biznis forumu u nedelju.

Upitan o preuzimanjima koje bi mogla da sprovede AIK Banka, a koja je ranije i sam najavljivao, prvi čovek MK Groupa saopštio je da o tome još ne može da govori. "Ne smem, konkurencija nikada ne spava."

Kako je ocenio, za AIK Banku je danas najvažniji korak da uspešno urade integraciju sa Eurobank Direktom u poslednjoj nedelji marta. "Odmah posle toga, u aprilu imamo zatvaranje transakcije sa Hipotekarnom bankom u Crnoj Gori."

Bloomberg Adria

Komentarišući razvoj neobanaka, Kostić je istakao da, prema njegovom mišljenju, takve institucije ne mogu da predstavljaju pretnju tradicionalnom bankarstvu, a da je budućnost leži u tome da tradicionalne banke prate dobre primere neobanaka. Kao ključ za održivo bankarsko poslovanje naveo je princip "client focus banking", to jest primarnu orijentacija banke na svog klijenta.

Pri odlučivanju o daljim potezima u pogledu preuzimanja, istakao je da dve stvari određuju da li će kompanija napraviti akviziciju ili ne.

 

"Svaki od naših biznisa ide u neki proces pravljenja svoje strategije - uglavnom trogodišnje ili petogodišnje - i tu se gleda šta će biti šanse tog biznisa u narednim godinama, da li potencijalno ima neka konkurencija da se kupi, da se ukrupni... Prva i najvažnija stvar jeste da li se određena akvizicija uklapa u strategiju tog pojedinačnog biznisa koju smo mi zacrtali. Druga stvar je, naravno, povrat investicije", napomenuo je.

Od 2025. očekuju da bude rekordna

MK Group zabeležio je solidnu 2024. godinu, mada je bila puna izazova, smatra Kostić. "Svaki biznis je imao neke svoje izazove, na svoj način. U agrarnom delu smo imali podbačaj rezultata u odnosu na to što smo budžetirali. Ne bih rekao da je to bila greška menadžmenta, već jednostavno, imali smo sušu i 65 dana bez kiše, a s druge strane smo bili u nekom 'down commodity cycleu', imali smo smanjenje cena šećera, kukuruza, pšenice i svih berzanskih roba, tako ne možemo ni da očekujemo da se napravi ne znam kakav profit, kad trend ide protiv toga."

Ako bi se izuzele primarna poljoprivreda i šećerane, sve druge firme su "ili na budžetu ili preko budžeta, tako da sam izuzetno zadovoljan", dodao je.

Govoreći o predviđanjima za 2025, Kostić je naveo da su budžetirali rekordnu godinu. "Svaki od naših biznisa je budžetirao najbolju godinu dosad i ako se ispostave naši planovi i budžeti - a dugo smo ulagali u infrastrukturu i kompanije, mislim da će ovo biti rekordna godina za našu kompaniju po pitanju rezultata i mnogih drugih stvari. Prva dva meseca deluju dobro, na budžetu smo i u januaru i u februaru."

Nema uspešnog regionalnog biznisa a da ne posluje u Srbiji

Kostić kaže da su zadovoljni poslovnom klimom u zemlji i regionu i da ih raduje što se na ovim prostorima - uprkos tome što baze niže - beleži brži tempo privrednog rasta u poređenju sa nekim drugim, razvijenim zemljama Evrope. Istakao je da je Srbija dobro mesto za širenje poslovanja u regionu.

 

"Mislim da niko ne može da kaže da je regionalna kompanija, a ne posluje u Srbiji. Moraš da posluješ u Srbiji da bi mogao sebe da nazoveš regionalnim biznisom. Srbija je zemlja sa najviše stanovnika u bivšoj Jugoslaviji. Srbija je još možda kratko druga najveća ekonomija u apsolutnom iznosu, a mislim da će u narednih godinu, dve ili tri prestići Hrvatsku i postati najveća ekonomija u regionu, za dve-tri godine će probiti tačku od 100 milijardi bruto domaćeg proizvoda", predviđa on.

Bloomberg Adria

Kao najveću prepreku za rast kompanija u regionu izdvojio je regulativu, poput veterinarskih i drugih sertifikata. "Smatram da i Slovenija, i Hrvatska, i Srbija - svi imamo dobre standarde, ali nemamo ujednačene standarde, svi drže nešto svoje. Imamo primer Otvorenog Balkana, koji je dobar pokušaj, ali ja ne bih rekao da smo uspeli da probijemo granice, zbog birokratije i administracije", zaključio je on.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar