Srbija je po prilivu stranih direktnih investicija (SDI) u prošloj godini sa iznosom od 4,4 milijarde evra ostvarila rekord u poslednjih desetak godina. Prema očekivanjima ekonomista i analitičara u narednim godinama ova tendencija će verovatno biti na silaznoj putanji, a kao razlog navode slabljenje ekonomija Evropske unije (EU), koja je najveći investicioni i trgovinski partner Srbije. Pojedini ekonomisti navode i spoljnu politiku Srbije prema ratu u Ukrajini kao razlog za dodatno "hlađenje" privrednih odnosa sa Unijom. Sve do skora, zemlje EU su bile najveći ulagači, ali je trend usporavanja počeo da se vidi 2020. godine. Od prošle godine investicije iz Kine su prvi put prestigle one iz Evrope.
Geografski trend
Treba reći da investicije iz EU i dalje prednjače u Srbiji, ali je tempo smanjenja primetan. U prošloj godini su ulaganja iznosila 1,5 milijardi evra, godinu ranije 1,8 milijardi, dok je 2020. godine taj iznos bio skoro dve milijarde evra. U 2019. godini SDI iz EU u Srbiju su iznosile 2,3 milijarde evra, tako da se opadajući trend jasno vidi.
Opširnije
Ruma za Haitian International logistička veza za celu Evropu
Kineska kompanija Haitian International proširuje svoju proizvodnu i logističku mrežu u Evropi i ulaže u izgradnju modernog pogona u Rumi ukupne površine 250.000 kvadratnih metara.
03.05.2023
Kinezi se vraćaju u Srbiju, ali su brojevi još daleko od zlatnog doba
U martu je 4.134 Kineza posetilo Srbiju, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku o turističkom prometu.
03.05.2023
Kineske rafinerije sirove nafte oborile rekord
Ogromna kineska naftna industrija beleži rekorde kako se zemlja oporavlja, ubrzava i povećava kapacitet nakon što je odustala od politike nulte tolerancije na kovid.
18.04.2023
Nedelja za nama: Expobanka prodata i trgovinski sporazum sa Kinom
Bitcoin skočio na 30.000 dolara, a inflacija u Srbiji je nastavila da raste, doduše sporijim tempom.
14.04.2023
Nešto slično je i Međunarodni monetarni fond (MMF) predočio u izveštaju iz decembra prošle godine, kada su najavili pad SDI u Srbiji u 2023. godini na 5,1 odsto.
"Strane direktne investicije (SDI neto) bile su između šest i 7,75 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) svake godine od 2017. i ostale su otporne 2022. godine. Nepovoljan scenario pretpostavlja dalje slabljenje, pad na četiti odsto SDI tokom 2023–24. U smislu BDP-a, SDI u periodu 2023. do 2025. godine biće 0,5–1,2 procentna poena BDP-a niže svake godine nego u referentnom periodu 2020–22", navode iz MMF-a.
Iz fonda navode i da su ove pretpostavke konzervativne s obzirom na to da je u toku “nearshoring” (plasiranje investicija u okolne države) i pristup Srbije otvorenim tržištima EU koji bi “trebalo da podrži kontinuirane snažne SDI”.
Ovo će se prema mišljenju MMF-a odraziti ne samo na priliv investicija već i na smanjenje izvoza Srbije, ali i na rast BDP-a.
"Realni BDP u razvijenim trgovinskim partnerima Srbije, uglavnom EU zemlje, na koje otpada oko 60 odsto trgovine i SDI, pretpostavlja se da će biti niži za 1,8 odsto u periodu 2023–24. i da će ostati niži do 2025. godine, slabeći potražnju partnerskih zemalja", navodi fond u izveštaju, očekujući da se i realni rast izvoza Srbije u periodu 2023 - 2024. godine smanjiti za 1,5 odsto.
Teško je reći koliko su tačno i u koje projekte kompanije iz Kine tačno investirale u Srbiju do sada, delom jer ugovori nisu dostupni javnosti. U martu je Serbia Zijin Copper naveo da je u topionicu i rafinaciju bakra u rudniku u Boru uloženo 320 miliona evra u protekle dve godine. Još jedna od investicija iz prošle godine za koju se ne zna kolika je jeste izgradnja tržnog centra u Beogradu od strane kineskih investitora. Projekti koje investitori iz Kine grade širom Srbije su i onaj na Fruškogorskom koridoru i projekat izgradnje mosta u Novom Sadu i pristupne obilaznice. Uglavnom je izvođač radova kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC).
Bloomberg
Uticaj politike
"Učešće investicija iz EU palo je na jednu trećinu (sa oko 60 odsto), a skočilo učešće kineskih investicija, takođe na trećinu (EU investicije su ipak bile za nijansu više). Moje objašnjenje za pad EU investicija je nejasna pozicija Srbije po pitanju rata u Ukrajini", kaže Branimir Jovanović, sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije za Bloomberg Adriju.
On je u saradnji sa koleginicom Doris Hanzl-Weiss došao do ovih zaključaka u istraživanju "Ekonomski i socijalni uticaji SDI u Centralnoj, Istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEE)".
Prema njihovom viđenju, investicije su imale pozitivan uticaj na ekonomije ovih zemalja i ne bi trebalo da odustanu od napora da privuku više SDI, ali da razloge za nedovoljno pozitivan uticaj SDI na ekonomije ovih zemalja treba tražiti u "domaćim faktorima i u skromnom rastu EU u poslednje dve decenije".
Sve zemlje ulažu ogromne napore u privlačenje SDI, usvajanje politike pogodne za SDI i predstavljaju se kao povoljne destinacije za ulaganje. Ovi napori su se isplatili, barem u odnosu na prilive SDI – privrede CESEE su u proseku primale prilive SDI u iznosu od 4,4 odsto BDP-a svaka godine između 1993. i 2020. godine, što je skoro duplo više od svetskog proseka 2,5 odsto BDP-a, procena je Instituta.
"Ipak, uprkos održivom prilivu SDI, privrede zemalja CESEE nisu uspele da rastu snažno tokom ovog perioda. Njihova prosečna godišnja stopa rasta iznosila je samo 2,6 odsto, što je bilo ispod globalnog proseka od 2,9 odsto. Štaviše, skoro sve zemlje CESEE su doživele značajan porast prihoda nejednakosti, a mnoge od njih imaju stope siromaštva koje su među najvišima u Evropi", navodi se u istraživanju Instituta iz Beča.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), državljani Srbije su u suprotnom smeru najviše plasirali svoj novac u Crnoj Gori i to 60 miliona evra, Bosni i Hercegovini 59 miliona evra i Grčkoj 30 miliona evra.
.webp){kind=icon}
