Rebalans budžeta i veće akcize u istom danu (ni)su slučajnost

Država se pohvalila većim prihodima od planiranih, što je bio razlog da se višak novca preusmeri na povećanje plata i penzija i poboljšanje životnog standarda građana, ali su istovremeno najavljena povećanja akciza za osam odsto na duvanske proizvode, alkoholna pića i derivate nafte. Tako je Vlada Srbije usred vikenda, u istom danu usvojila rebalans budžeta i izmene Zakona o akcizama, koji će se primenjivati od 1. oktobra, što može da bude u koliziji jedno sa drugim. Postavlja se pitanje zašto se vanredno povećavaju akcize ako prihodi države rastu?

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2023. godinu predviđeno je da ukupno planirani prihodi iznose 1.904 milijarde dinara i veći su nego što je bilo planirano inicijalnim budžetom za 60,6 milijardi dinara. Predviđen fiskalni deficit budžeta iznosi 227,5 milijardi dinara, što je 2,8 odsto BDP-a. Inicijalno je projektovano 3,3 odsto, odnosno 264 milijarde dinara, tako da je postignut bolji rezultat od planiranog, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Bloomberg Adriju da je veći deo prihoda ostvaren zahvaljujući visokoj inflaciji, koja jeste u padu, ali je i dalje dvocifrena.

"Krajnje je zbunjujuće što je vlada istovremeno sa ovim rebalansom najavila da od 1. okotobra sledi povećanje akciza. Voleo bih da nam ministar finansija objasni zašto ove dve stvari idu paraleno. Ako imate više novca u budžetu nego što ste planirali i možete vanredno da povećate plate, da li je moguće da povećavate akcize, koje praktično služe za punjenje budžeta. Ako država ima viška novca onda joj ne treba novi novac", smatra Savić.

Ta činjenica mu, kako kaže, sugeriše da stanje u budžetu nije tako kako je predstavljeno. Papirološki, u nominalnom smislu, država ima više novca. To, prema njegovom mišljenju, nije posledica bolje naplate i veće aktivnosti u državi, to je većim delom inflacioni prihod.

"S obziromom na to da vlada planira da će inflacija u drugom i trećem kvaralu sledeće godine biti oko zacrtanog cilja od oko tri odsto, neće biti tih prihoda kao ove godine i verovatno unapred donose odluke o povećanju akciza", navodi Savić.

Predloženim povećanjem akcize, kako se navodi u obrazloženju zakona, očekuje se povećanje prihoda od akciza, pre svega, od derivata nafte i cigareta od oko četiri milijarde dinara do kraja 2023. godine.

Ministar finansija Siniša Mali, danas je na javnom servisu istakao da je rebalans budžeta Republike Srbije, o kome će se od utorka raspravljati u Narodnoj skupštini, pozitivan i razvojan, usmeren na povećanje plata, penzija i životnog standarda građana.

"Imamo veće prihode od planiranih za 60,6 milijardi dinara, a deficit smo uspeli da smanjimo sa planiranih 3,3 odsto na 2,8 odsto. Najvažnije je gde ćemo potrošiti taj novac, a prvenstveno će biti usmeren na povećanje plata i penzija", rekao je Mali.

Istakao je da se, osim povećanja plata i penzija, rebalansom obezbeđuje novac i za povećana davanja poljoprivrednicima. "Povećavamo subvencije po hektaru sa 9.000 na 18.000 dinara. Ova dodatna sredstva znače da će čak sedam odsto budžeta biti usmereno ka poljoprivredi", poručio je potpredsednik Vlade.

Mali je istakao da su penzije umnogome povećane u poslednje dve godine i da je bitno da se sa tim nastavi. Pojasnio je da su početkom prošle godine penzije povećane prvo 5,5 odsto, potom još devet odsto u novembru i 12,1 odsto u januaru. Sada nas, kako je najavio, očekuje vanredno povećanje od 5,5 odsto i još jedno od 14,8 odsto u januaru.

Plate će, kako je rekao, u septembru porasti za 5,5 odsto u prosveti, medicinskim sestrama, kao i negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite, nakon što su povećane za 12,5 odsto u januaru. "Sa planiranih 10 odsto povećanja od janura 2024. godine, to je za preko 208.000 zaposlenih kumulativno povećanje od preko 30 odsto", rekao je potpredsednik Vlade i dodao da očekuje da krajem godine inflacija iznosi osam odsto, dakle reč je o realnom rastu plata.

Sukob monetarne i fiskalne politike?

Na pitanje da li podsticanjem potrošnje Ministarstvo finansija otežava posao Narodnoj banci Srbije u smanenju inflacije, Ljubodrag Savić kaže da te dve politike u načelu jesu u konfliktu jer u tehničkom smislu NBS sa jedne strane povećava cenu novca da bi smanjila tražnju, a sa druge se pumpa novac iz budžeta države. Međutim, ta tražnja koja će biti generisana jednokratnim davanjem za majke, povećanjem penzija i plata je prema njegovim rečima zrno peska u moru.

"Kada bi to uporedili sa ukupnom tražnjom na nivou zemlje, to bi bilo zanmerljivo", kaže Savić.

Marina Petrov, analitičarka BBA, kaže da je na rebalans budžeta uticalo više faktora, odnosno formalizovane su sve izmene u budžetu koje nisu predviđene prvobitnim planom. Najpre su prihodi revidirani naviše, usled prethodno potcenjenih prihoda od akciza i poreza na dobit.

Depositphotos

 

Sa strane rashoda, budući da nije bilo potrebe za pozamašnim intervencijama države na polju energetike, jedan deo tog fiskalnog prostora usmeren je na povećanje plata i penzija. Dodatno su povećana i izdvajanja za subvencije i investicije. Dobra vest je što je rebalans rađen zbog potcenjenih prihoda (za razliku od češće situacije kada se premaše rashodi) i da se predviđa niži deficit za ovu godinu od prvobitno planiranog. Ovo pogotovo ako imamo u vidu da se deficit pokriva zaduživanjem države, za koje trenutno nisu baš povoljni uslovi.

"Ekspanzivna fiskalna politika svakako doprinosi tražnji i otežava inflaciji da se uspori brže, pogotovo što se davanja uglavnom odnose na onaj kontingent stanovništva koji ima najveću sklonost potrošnji. Ali to nije jedini faktor, veliku ulogu ima i rast plata i zaposlenosti u privatnom sektoru", kaže Petrov.

Više za kapitalne projekte

Važan deo rebalansa budžeta je novac za nove kapitalne projekte i investicije i to dodatnih 23 milijarde dinara. Ova izdvajanja su povećana sa 427,2 milijarde, na 452,3 milijarde dinara, što je 5,6 odsto BDP.

To znači novac za obilaznicu oko Kragujevca, početak izgradnje neophodne infrastrukture za specijalizovanu izložbu EXPO, tunel u centru Beograda Karađorđeva - Bulevar despota Stefana, radove na izgradnji beogradskog metroa i Fruškogorski koridor.

Mali je precizirao da će 7,2 odsto BDP-a biti usmereno ka kapitalnim investicijama. On je istakao da se odgovorno vodi računa o svakom dinaru i da se novac odgovorno usmerava ka boljim performansama i rastu.

Profesor Savić ocenjuje da je to dobro jer javne investicije najviše podstiču rast BDP-a. Na pitanje da li je država ovim osigurala zacrtani rast BDP-a od 2,5 odsto u 2023. Savić kaže da će građevinarstvo najverovatnije biti nosilac rasta u ovoj godini i da se može očekivati taj rast.

Privreda Srbije ubrzava

Upravo je predsednica vlade Ana Brnabić predsedavala danas sednici Saveta za koordinaciju akivnosti i mera za rast BDP-a na kojoj je zaključeno da srpska privreda ubrzava i da, ukoliko nastavi sadašnjim tempom razvoja, može da ostvari planirani rast BDP-a od 2,5 odsto u 2023. godini i pored značajnog usporavanja evropske privrede i posebno privreda zemalja ka kojima smo najviše usmereni.

U drugom tromesečju naša privreda zabeležila je rast od 1,7 odsto, dok je u istom periodu rast ekonomija Evropske unije bio oko 0,5 odsto. Dobar trend iz drugog tromesečja nastavljen je u prvom mesecu trećeg tromesečja, u julu, u kojem je rast iznosio 2,5 odsto.

Građevina i IKT Sektori u usponu u drugom tromesečju - građevinski sektor ostvario je rast od čak 15,1 odsto, dok je IKT sektor imao rast od 10,1 odsto.

Kada je reč o rastu zaposlenosti, posebno ohrabruje činjenica da je Srbija u drugom tromesečju zabeležila rast zaposlenosti od 2,3 odsto tako da broj zaposlenih lica u Srbiji u ovom trenutku iznosi 2.364.140, što je preko pola miliona više nego 2014. godine.

Unapređenje procedura u gradovima Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac napravili su značajne korake u unapređenju izdavanja lokacijskih uslova i građevinskih dozvola, što dodatno stimuliše ekonomski rast.

- Tekst je ažuriran saopštenjem Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast BDP-a.

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar