Plate u regionu rastu zbog inflacije i jače pregovaračke moći radnika

Strukturne promene na tržištu rada i veća pregovaračka moć radnika doprineli su najbržem rastu prosečnih bruto plata u Adria regionu u poslednjih 10 godina. Slovenija je poslednja zemlja u regionu koja je od ove godine počela da beleži dvocifreni godišnji rast plata, dok su ostale zemlje regiona u takvom rastu još od drugog polugodišta 2022, pokazuje analiza tima analitičara Bloomberg Adrije. Prema projekcijama, očekuje se da će nominalni rast bruto plata još neko vreme ostati u niskom dvocifrenom području, dok bi usporavanje stopa rasta na jednocifreni nivo moglo da dođe u 2024. godini.

Analitičari Bloomberg Adrije ovako snažan tempo rasta bruto plata u regionu vide kao rezultat zahteva radnika za većim platama usled naglog rasta inflacije, u kombinaciji sa strukturnim promenama na tržištu rada čime je ojačana pregovaračka moć radnika. Ovome treba dodati i prethodni rast produktivnosti rada koji je stvorio prostor za podelu korporativnog profita.

''Štaviše, veličina rasta bruto plata u Adria regionu je tako izražena da je nadmašila učinke visoke inflacije – bruto plate su sada više nego krajem 2019, čak i kad se prilagode inflaciji u posmatranom periodu'', kažu analitičari Bloomberg Adrije u svojoj poslednjoj analizi koju u celosti možete pročitati OVDE.

Kada je reč o produktivnosti rada, ona je u periodu od 2019. do 2022, u Adria regionu zabeležila rast od više od 19 odsto.

''Drugim rečima, bruto profit kompanije po radniku porastao je od 19 do 29 odsto od kraja 2019. Takođe, produktivnost rada u zemljama centralne i istočne Evrope rasla je slično kao i u Adria zemljama od kraja 2019., međutim plate su više rasle u Mađarskoj i Poljskoj, što implicira određene gubitke konkurentnosti za te zemlje'', pojašnjavaju analitičari.

Drugi element koji objašnjava snažan rast plata je dugotrajno, ali postepeno restrukturiranje udela radnika u različitim platnim razredima, sa sve većim udelom radnika zaposlenih u delatnostima sa bolje plaćenim poslovima i opadanjem udela radnika u poslovima koji su prosečno plaćeni.

Usporavanje rasta bruto plata na jednocifrene nivoe koje se očekuje u 2024, biće rezultat slabljenja ekonomskog rasta, što će uticati na usporavanje zapošljavanja, kao i na usporavanje inflacije što će umanjiti argumente radnika za traženje većih plata.

Uvoz radne snage

Nadalje, analitičari ukazuju na znakove smanjene potražnje za dodatnom radnom snagom, što je vidljivo kroz međugodišnji pad broja otvorenih radnih mesta od drugog polugodišta 2022. Ovo je takođe izraženo i u nekim modernim industrijama kao što je IT, što je rezultat globalnih trendova. Sve ovo će na kraju smanjiti pregovaračku moć radnika u pogledu daljeg povećanja plata.

Kompanije će takođe težiti odbrani profitabilnosti i/ili pokrivanju nedostatka kvalifikovane radne snage uvozom stranih radnika - izvan Evropske unije. Iz tog razloga analitičari smatraju da će se udeo stranih radnika povećati. Taj rast u Hrvatskoj će ići nešto sporijim tempom nego u 2022. i 2023. i to zbog slabljenja ekonomske aktivnosti, ali će u naredne dve godine dostići najmanje 15 odsto stranih radnika. U preostalom delu Adria regiona, udeo stranih radnika takođe će polako rasti, približavajući se pet do deset odsto ukupno zaposlenih u naredne dve godine.

''Demografske promene u Adria regionu kakave se događaju jednom u generaciji dovele su do takvog zatezanja tržišta rada da je gotovo nemoguće očekivati klasično povećanje nezaposlenosti u vremenima slabljenja ekonomske aktivnosti, barem do kraja decenije. To će podržati barem mali rast plata u budućnosti'', zaključuju analitičari Bloomberg Adrije.