Prosvetni radnici ispod republičkog proseka i ovog 1. septembra

Interesovanje za profesije koje su povezane sa obrazovanjem poslednjih godina naglo opada, a iako postoji niz faktora koji mlade odvraća od profesorskih pozicija, jedan od najčešće isticanih jesu niske plate. Ipak, vlast je najavila da će plate u prosveti 1. septembra biti povećane za 5,5 odsto, da ih od januara očekuje i drugo povećanje, te da će kumulativni rast iznositi 16 odsto. Kad se uzme u obzir širi kontekst, ipak, postavlja se pitanje da li su ta povećanja dovoljna naknada za ovu, kako se čini, prilično potcenjenu profesiju.

Odgovor predstavnika sindikata je jednoglasno "ne". Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti, za Bloomberg Adriju navodi da su plate prosvetnih radnika za oko 13 odsto niže u odnosu na republički prosek.

"Vlada daje 5,5 procenata, što znači da bi nama trebalo da se doda još 7,5 procenata da bismo dostigli prosek plata na teritoriji Republike Srbije. Ukoliko se uporedimo sa javnim sektorom, onda razlika između javnog sektora i obrazovanja iznosi devet odsto. Pošto se daje 5,5 procenata, onda ostaje još 3,5 procenta da bismo dostigli javni sektor i da sa sledećim povećanjem od 10 odsto, koje je za sve, ne bismo zaostajali. Dakle, to su neki naši zahtevi."

Razliku od 13 odsto u odnosu na republički prosek potvrđuje i Valentina Ilić, predsednica Saveza obrazovanja Srbije.  

"Nastavnik početnik, ako prosto izračunate bez dana radnog staža, ima platu 74.683 dinara. Ako neko radi 20 godina, odnosno ima 20 godina staža, to je još osam procenata, odnosno negde oko 6.000. Sa razrednim starešinstvom, dodaje mu se još četiri odsto, to je još nekih 3.000 dinara. Dakle, nastavnik koji ima 20 godina staža i razredno starešinstvo, ima platu 83.683 dinara. Prosečna plata u prosveti je trenutno niža, a republički prosek nam je uvek parametar, negde za oko 13 procenata", objašnjava Ilić.

Ona ističe i analizu koju je radio Savez obrazovanja Srbije, prema kojoj su plate u prosveti i sa povećanjem od 12,5 odsto u januaru, u periodu od januara do maja 2023. bile niže za 2,9 odsto u odsnosu na plate u isrom periodu godinu dana ranije. 

"Mi imamo jedan jako veliki problem koji se provlači od 2014. godine, kada su svima u javnim službama uzeli 10 odsto plate u vidu onog solidarnog poreza, a onda nejednako vraćali pojedinim oblastima obrazovanja. Sad, recimo, u sistemu obrazovanja, od predškolskog do visokog, imate tri različite cene rada. Najniža je u visokom obrazovanju. Znači, osnovno i srednje obrazovanje i predškolsko imaju cenu 4.312,53 dinara, studentski standrad je 4.109,91 dinar i visoko obrazovanje 3.923, 07 dinara. Što znači, ovo povećanje 5,5 odsto od septembarske plate se neće odraziti na sve isto", kaže Valentina Ilić.

 

 

Kako navodi, povećanje od 5,5 odsto za prosvetne radnike iznosi oko 4.100 dinara. Ako se uzme u obzir dosadašnja inflacija, kao i projektovana inflacija do kraja godine, to povećanje ne deluje kao veliki pomak.

Nejednaka povećanja plata u javnom sektoru

Pitanje o platama učitelja i nastavnika provlači se godinama unazad, a iako je bilo povećanja zarada u ovoj oblasti rada, podaci koje je prikupila Bloomberg Adria od 2019. godine na ovamo ukazuju na to da, kada je povećanje plata u pitanju, između pojedinih zanimanja postoji jaz. 

Tako su, na primer, 2019. godine plate prosvetnih radnika, kao i sudija i tižilaca, povećane za devet odsto, dok su doktori dobili 10 odsto, a medicinske sestre i tehničari 15 odsto povećanja. U aprilu 2020. godine, zdravstveni radnici su imali dodatno povećanje od 10 odsto.U 2021. godini, recimo, zdravstveni radnici su imali povećanje od pet odsto dok su svi ostali dobili 3,5 odsto. Naknadno, ostali zaposleni su dobili još jedno povećanje kako bi dostigli zdravstvo. Prošle godine. zaposleni u zdravstvu, vojsci i socijalnim službama dobili su povećanje od osam odsto, a svi ostali u javnom sektoru sedam odsto.

Početkom ove godine svi zaposleni u javnom sektoru dobili su 12,5 odsto povećanje, izuzimajući vojna lica čije je povećanje plate iznosilo 25 odsto. Sudeći po ovim podacima, reklo bi se da država više polaže na vojne i medicinske struke nego na prosvetu.

Rekordno niske naknade za godišnji odmor

Prosvetne radnike je u avgustu dočekalo još jedno neprijatno iznenađenje - u julu mesecu im je smanjena naknada za godišnji odmor. 

Prilikom obračunavanja naknade za godišnji odmor uzima se u obzir junska plata zajedno sa platama iz prethodnih 11 meseci, na osnovu kojih se izvlači prosek. Tako se smanjene naknade mogu objasniti činjenicom da su povećanje od 12,5 odsto prosvetni radnici dobili tek u februaru. Osim toga u junu ove godine broj radnih dana je smanjen zbog naglog završetka školske godine, posledice tragedije koja je 3. maja zadesila Osnovnu školu "Vladislav Ribnikar", kada je trinaestogodišnjak usmrtio devetoro učenika i radnika obezbeđenja te škole.

 "Mi smo sada u julu dobili rekordno nižu naknadu za godišnji odmor, neki čak i do 10.000 dinara, odnosno do 10 odsto niže", navodi Ilić. 

Depositphotos

 

U računicu za naknade uključeni su, kaže Ilić, i faktori kao što je staž, broj dece, ali kolektivni godišnji odmor prosvetni radnicu koriste kao i svi ostali u radnom odnosu. 

O regresu poput kolega u regionu mogu samo da sanjaju. Ilić navodi da su, na primer, prosvetni radnici u Makedoniji dobili 150 evra regresa. Federacija Bosne i Hercegovine 325 evra, Hrvatska 300 evra, a Slovenija 1.200 evra.

Materijalni status preduslov za vraćanje ugleda 

Tema o platama prosvetnih radnika ove godine je potegnuta je i u aprilu na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, kada je Sindikat obrazovanja Srbije izložio kompleksne probleme sa kojima se suočavaju prosvetni radnici, ističući kao prioritet poboljšanje materijalnog stanja, koje je preduslov za poboljšanje ugleda prosvetnih radnika, kako je tada izveštavala Beta.

Tom prilikom, Valentina Ilić je izjavila da se nakon višedecenijskih otpuštanja, u prosveti javio manjak kadrova i istakla da se mladi retko opredeljuju za profesorsku struku upravo zbog niskih plata.

To potvrđuju i podaci o broju upisanih studenata na profesorske smerove. Već nekoliko godina unazad na Filološki fakultet u Beogradu se upisuje znatno manje brucoša nego što ima slobodnih mesta, a slična je situacija i na matematičkim i fizičkim fakultetima. Podsećamo, Fizički fakultet u Beogradu sa 155 slobodnih mesta u prvom upisnom roku imao je 58 kandidata. Filološki fakultet u Beogradu je imao 1393 slobodna mesta, za koja se prijavilo 979 kandidata.

Prošle godine za smer Profesor fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu prijavilo se dvoje kandidata, a za profesorski smer na Matematičkom fakultetu u Beogradu troje. Za smer Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 2022. godine se na 250 ponuđenih mesta prijavilo svega 70 kandidata.

Depositphotos

 

Posmatrano unazad, gotovo da nije bilo školske godine koja nije započela najavom o štrajku prosvetnih radnika, međutim ove godine sindikati prosvetnih radnika su se složili da će nastava u školama početi da se odvija 1. septembra. Valentina Ilić navodi da su sindikati uputili zahteve nadležnom ministarstvu, ne samo da plate učitelja i nastavnika budu u rangu sa republičkim prosekom, već i da se sprovedu izmene zakona koje će se pozabaviti sve prisutnijim nasiljem u školama, koje se između ostalog, vrši i nad njima. Ipak, kako kaže, sindikati su ove godine odlučili da sačekaju da se situacija iskristališe, pa da odluče koji će im biti dalji koraci.

Država, čini se, osim povećavanja broja stručnog kadra poput pedagoga i psihologa, nije spremna da napravi veće korake ne bi li se status prosvetnih radnika poboljšao. O tome, donekle, govori i činjenica da se u državnom budžetu nije našlo mesta za povećanje koje traže, dok su oči javnosti uprte u najavu izgradnje novog Nacionalnog stadiona, na primer.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar