Prognoze za BDP Srbije sve optimističnije kako se bliži kraj godine

Privredni rast u ovoj godini sada već ima šanse da dostigne zacrtanih 2,5 odsto. Neočekivani rast poljoprivrede i građevinarstva u drugom kvartalu dali su vetar u jedra otpimističnim procenama. Mada su analitičari BBA i ranije prognozirali rast od 2,4 odsto za Srbiju, što su potvrdili i u najnovijem izveštaju o makroekonomskim kretanjima u regionu.

U ovom izveštaju analitičari BBA potvrđuju brojke rasta BDP-a (u poređenju s prethodnim izveštajem) za sve zemlje Adria regiona.

Za Srbiju očekuju rast BDP-a od 2,4 odsto u 2023. godini, sa većim učinkom u drugoj polovini 2023. zbog niske osnovice u drugoj polovini 2022. i normalizacije uvoza energenata posle prošlogodišnje nestašice.

"Potrošnja stanovništva će pasti zbog visoke inflacije, a potrošači su skloni da kupuju manje (trgovina na malo je 23. jula zabeležila pad od 3,2 odsto međugodišnje) i više štede (međugodišnji rast od šest odsto depozita stanovništva 23. jula)", navode analitičari BBA u kvartalnom izveštaju o monetarnim kretanjima.

Oni očekuju da će monetarna pooštravanja i visoke kamatne stope (6,7 odsto na nove korporativne kredite, ili rast za 3,7 p. p. međugodišnje u julu 2023) donekle usporiti privatne investicije, ali će to biti ublaženo dobrim korporativnim profitom od 2022. i povećanjem stranih direktnih investicija (33 odsto međugodišnje u prvom kvartalu 2023). Ukazuju i na ulaganja u velike infrastrukturne projekte koji se finansiraju pomoću fondova EU, ali i novcem iz budžeta.

Zbog boljih izgleda domaće i spoljne tražnje predviđaju da će se stopa rasta BDP-a ubrzati do tri odsto u 2024. Domaća tražnja će porasti s obzirom na očekivano naglo usporavanje stope inflacije, dok bi oporavak glavnih trgovinskih partnera zemlje trebalo da bude dodatno gorivo jer Srbija ima koristi od veće geografske diverzifikacije u odnosu na ostale države Adrije.

Ministarstvo finansija je još optimističnije. Ocenjuje da srpska privreda ubrzava i da, ukoliko nastavi sadašnjim tempom razvoja, može da ostvari planirani rast BDP-a od 2,5 odsto u 2023. godini i pored značajnog usporavanja evropske privrede i posebno privreda zemalja ka kojima smo najviše usmereni, što je potvrdilo i rebalnsom budžeta i zadržalo projekciju rasta iz originalnog budžeta.

FS predviđa nešto niži privredni rast

Fiskalni savet je, međutim, skeptičan prema ovom talasu optimizma. Ocenjuje da su prognoze rasta BDP-a i inflacije umereno optimistične, ali brojni činioci iz domaćeg i međunarodnog ekonomskog okruženja ukazuju da je stopa rasta BDP-a od 2,5 odsto blago optimistična, te da bi rast BDP-a u 2023. godini mogao biti nešto niži (bliži dva odsto).

Pretpostavljeni rast BDP-a u 2023. zahteva znatno ubrzanje privredne aktivnosti do kraja godine, koje se možda neće desiti u očekivanom obimu. Srbija je u prvoj polovini 2023. ostvarila skromne međugodišnje stope od 0,9 odsto u prvom, odnosno 1,7 odsto u drugom kvartalu.

Ovo nezavisno telo smatra da bi se dostigao zacrtani cilj od 2,5 odsto, neophodno je snažno poboljšanje sadašnjih privrednih trendova, dva preostala kvartala do kraja godine moraju imati stope rasta od oko 3,7 odsto u proseku, što predstavlja neuobičajeno veliku promenu.

Kako navode u oceni rebalansa budžeta, na sličan zaključak upućuju i prognoze rasta BDP-a Srbije u 2023. koje imaju relevantne međunarodne institucije (MMF, Evropska komisija i drugi), budući da se one kreću oko dva odsto.

"Pojedine komponente BDP-a tokom ove godine beleže bitno drugačiji trend od očekivanog, te je u samoj strukturi BDP-a došlo do korekcija u prognozama. Delatnosti koje su u drugom kvartalu 2023. zabeležile neočekivano visok rast jesu poljoprivreda i građevinarstvo. Intenzivniji rast u tim segmentima privrede uzrokovao je pomeranje očekivanja vezanih za njihov godišnji rast naviše", ocenjuje Fiskalni savet.

Vlada je u tom smeru i korigovala svoje procene, rast poljoprivrede sa sedam na deset odsto, rast građevinarstva sa jedan na 8,5 odsto.

S druge strane, sektori sa većim udelom u BDP-u (usluge i industrija) suočili su se sa slabijim rastom u prvoj polovini 2023. godine. Rast uslužnog sektora (čak i kad se uračunaju brzorastuće delatnosti informisanja i komunikacija i stručne, naučne, inovacione i tehničke usluge), sporiji je od inicijalno zacrtanog, a prerađivačka industrija je u prvih sedam meseci 2023. opala za 0,7 odsto.

Depositphotos

Činilac koji takođe povlači očekivanja privrednog rasta naniže je stagnacija neto poreza (izvorni budžet predvideo rast od tri odsto, rebalans očekuje 0,5 odsto).

Stopa rasta BDP-a u 2023. bila bi niža da nije došlo do oporavka poljoprivrede od suše iz 2022, što bi trebalo uzeti u obzir u analizama. Udeo poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti privrede Srbije relativno je veliki. Godinama unazad kreće se oko sedam odsto, što je dvostruko više od proseka zemalja CIE i četiri puta više od proseka EU. Stoga, godišnja kolebanja u rastu poljoprivrede daleko snažnije deluju na rast BDP-a Srbije nego što je slučaj s tim državama.

U 2022. poljoprivredna proizvodnja Srbije je, usled suše, imala pad od osam odsto, čime je postavljena niska osnova s koje posmatramo rast tog sektora u 2023. godini. Pošto se u 2023. ostvaruje prosečna poljoprivredna sezona (tačnije malo bolja od proseka), to je dovelo do relativno visokog međugodišnjeg rasta poljoprivrede od oko 10 odsto.

Čak i u slučaju da se u 2023. ostvari prognozirani rast BDP-a od 2,5 odsto, stvarni tempo rasta najvećeg dela privrede (tj. BDP-a bez poljoprivrede) niži je od toga i iznosi ispod dva odsto, smatra FS.

Godišnja inflacija 12,2 odsto 

Kada je reč o inflaciji u Srbiji, iako usporava, ona je i dalje visoka i analitičari BBA očekuju da prosečna inflacija u ovoj godini iznosi 12,2 odsto. Cene hrane su zabeležile značajan rast, pokazujući otpornost na smanjenje obima trgovine.

S obzirom na to da je rast cena proizvođača znatno niži, i da drugo polugodište 2022. godine donosi visoku osnovu, trend inflacije će ostati usmeren nadole.

"Ne vidimo da će se spoljni pritisci ponovo povećavati, iako to ostaje jedan od negativnih rizika. Segment energije ostaje nestabilan, budući da se očekuje da će računi za struju ponovo porasti tokom 2023. godine, dok se troškovi transporta smiruju", navode analitičari BBA.

Ministarstvo finansija u obrazloženju rebalansa prosečnu godišnju inflaciju za 2023. godinu projektuje na nivou od 12,5 odsto. Međutim, Fiskalni savet upozorava da su za za naredni period najavljene mere koje će izvršiti pritisak na rast cena.

Reč je o povećanju akciza od osam odsto koje će stupiti na snagu od oktobra, a zatim i povećanju cena struje (za osam odsto) i gasa (do 10 odsto) u novembru. "S obzirom na inflatorne efekte tih mera, smatramo da je verovatnije da će prosečna inflacija u 2023. biti nešto veća od očekivanih 12,5 odsto, tj. bliža stopi od 13 odsto”, smatra FS.

Glavni činioci koji stoje iza visokog rasta inflacije u Srbiji su vrtoglav rast cena hrane i energenata. To najviše ugrožava siromašne građane Srbije koji za te proizvode izdvajaju najveći deo svojih prihoda.

"Drugim rečima, ako je za prosečnog građanina Srbije inflacija u julu bila 12,5 odsto za najranjivije segmente društva, ona je bila bliža 20 odsto jer je njihova struktura potrošnje više upućena na proizvode koji sad imaju najveći rast cena", navodi FS.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar