'Da li bi građani pre tunel u Beogradu ili jeftinije gorivo?'

Beograđani će još neko vreme morati da sačekaju na metro, ali će sasvim sigurno imati novi sajam i stadion jer su rebalansom budžeta predviđena pet puta manja ulaganja u podzemnu železnicu u odnosu na originalni budžet. Ali su sa druge strane planirane značajne investicije u organizaciju međunarodne izložbe EXPO 2027, čiji će domaćin biti Beograd i u okviru tog kompleksa će se graditi sajam, izložbeni prostor i propratni sadržaji, što će ukupno koštati oko 111,5 milijardi dinara ili oko milijardu evra.

Rashodi za izgradnju beogradskog metroa u 2023. godini projektovani su na 6,2 milijarde dinara. Od toga 2,2 milijarde dinara je deo kapitalnih izdataka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a četiri milijarde je transfer Gradu Beogradu za metro, vidi se u predloženom rebalansu budžeta, o kojem traje rasprava u Skupštini Srbije. Originalnim budžetom za taj projekat koji će graditi kineske i francuske kompanije bilo je predviđeno 32,2 milijarde dinara. Razdeo ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ostao je nepromenjen - 2,2 milijarde dinara.

Ministarstvo finansija

 

S druge strane, za organizaciju izložbe EXPO, koja je Srbiji dodeljena u junu, rebalansom budžeta je opredeljeno 3,9 milijardi dinara. Sledeće godine je planirano 37,6 milijarde dinara, a 2025. godine 70 milijardi dinara. Dakle, za izgradnju sajma, paviljona i dopunskih sadražaja biće utrošeno 111,5 milijardi dinara.

Izdvajanja za nacionalni stadion su rebalansom budžeta u ovoj godini povećana sa 7,6 milijardi dinara na 12,3  milijarde dinara, ali su u ukupnom zbiru smanjena. Prvobitnim budžetom u naredne dve godine u izgradnju stadiona je trebalo da bude uloženo po sedam milijardi dinara. Sada je rebalansom predviđeno da u narednoj godini bude uloženo sedam, a 2025. milijardu dinara.

Izdvajanja za kapitalne investicije su povećana za 23 milijarde dinara na 452 milijarde dinara, što znači da će javne investicije iznositi oko 7,2 odsto BDP-a.

Rast BDP-a ne znači nužno bolji kvalitet života

Aleksandar Radivojević, saradnik FREN-a, smatra da osnovno pitanje jeste odakle te dodatne 23 milijarde dinara. Rebalansom budžeta država planira da uzme 24 milijarde dinara više od planiranog od građana kroz akcize na gorivo. U skladu sa time usvojen je i novi zakon o akcizama kojim su dodatno uvećane akcize na gorivo.

"Kako god su usmerena izdavanja i primanja prema rebalansu, poenta je u tome da je pri rebalansu budžeta država imala izbor da investicije ostavi na planiranom nivou, bez ovih povećanja, a da građanima obezbedi niže cene goriva", kaže Radivojević za Bloomberg Adriju.

Kako se može videti iz rebalansa budžeta, povećana su izdvajanja za prugu Beograd - Budimpešta na 42 milijarde dinara, što je za 17 milijardi dinara više nego u originalnom budžetu. Izdvajanja za Moravski kordidor i Auto-put mira su ostala nepromenjena, ali su smanjena izdvajanja za auto-put Preljina - Požega za 5,4 milijarde. Budući da je za ovu deonicu "Miloša Velikog" opredeljeno 21,3 milijarde za narednu godinu, jasno je da završetak ovog auto-puta odložen. Budžet je malo uštinut i na auto-putu Beograd - Sarajevo.

Manje novca je opredeljeno i za most preko Save u Beogradu, kao i izgradnju nove luke u Beogradu umesto 1,7 milijardi dinara predviđeno 151 milion dinara.

"Koliko god da su investicije bitne za razvoj zemlje, u trenutku krize životnog standarda sa kojom se trenutno suočavamo teško da uzimanje dodatnog novca od građana i investiranje u nacionalni stadion, tunel u Beogradu, i drugo, možemo zvati razvojnom politikom", kaže Radivojević.

Prema njegovim rečima, investicije će svakako pozitivno doprineti stopi rasta BDP-a, ali to samo pokazuje koliko taj statistički indikator može suštinski biti odvojen od stvarnog kvaliteta života građana.

"Nakon nekoliko godina rasta BDP-a nalazimo se u lošijoj poziciji nego ranije, koju karakterišu visoka inflacija i visoki troškovi života, što je još jedan dokaz da nije dovoljno da se ostvaruje rast BDP-a kao statističkog pokazatelja po svaku cenu, već moramo težiti održivom rastu koji neće imati negativne posledice u budućnosti. To svakako nećemo obezbediti povećanjem akciza i opterećivanjem građana višim troškovima goriva da bi se prikupio novac za ulaganja u  infrastrukturu", kaže Radivojević.

Skuplje gorivo - veći troškovi i poskupljenja 

Činjenica da država investira dodatne 23 milijarde dinara ne znači da će neto efekti po privredu biti u celosti pozitivni, jer se dodatnim uzimanjem novca od građana eliminiše pozitivan efekat na privredu koji bi bio posledica potrošnje i investicija građana u tom istom iznosu.

Naš sagovornik naglašava da skuplje gorivo povećava troškove poslovanja privrede, posebno malih i srednjih preduzeća i time negativno utiče na privredni razvoj. Ističe da su troškovi goriva veoma često trošak poslovanja kompanija, pa samim tim rast cena goriva utiče na rast cena proizvoda kompanija, odnosno na rast inflacije. Na kraju, da li bi građani Srbije zaista izabrali investiranje u tunel u Beogradu ili jeftinije gorivo, pita on.

Depositphotos

 

"Ukoliko uzmemo u obzir i činjenicu da je reč o većim građevinskim projektima u čijoj izgradnji najčešće učestvuje jedan mali broj kompanija, pitanje je koliki je suštinski razvojni potencijal, a ne samo uticaj na statistički podatak BDP, u odnosu na investiciju koju će građani finansirati u trenutku kada se suočavaju sa visokim stopama inflacije, kamatnim stopama, troškovima stanovanja i drugo", kaže Radivojević.

Prema njegovom mišljenju, teško je poverovati da Srbija može da ostvari rast od 2,5 odsto BDP-a na nivou 2023. godine čak i uz najavljeni rast investicija. Ono što je veoma bitno jeste da shvatimo da nije cilj po svaku cenu ostvariti visok rast tog pokazatelja isključivo radi statističkog prikaza, već na održivim osnovama ostvarivati rast uz rast standarda građana, makar on bio i statistički niži.

Fiskalni savet je pohvalio rast kapitalnih investicija na više od sedam odsto BDP uz napomenu da nisu jasni prioriteti po kojima se investicije biraju. Fiskalni savet je naveo da nije objašnjeno zašto se transferi Beogradu za izgradnju metroa smanjuju čak za osam puta u odnosu na prvobitni budžetski plan, sa 30 milijardi dinara na četiri milijarde dinara.

"S druge strane, nije obrazloženo zašto su troškovi izgradnje sportskih stadiona sad porasli za oko pet milijardi dinara", naveo je Fiskalni savet.

Prema njihovoj oceni, predloženi rebalans pati od već uobičajenog manjka transparentnosti i ne donosi potrebna objašnjenja za važne promene u strukturi budžetskih rashoda.

Kako će se ubuduće birati kapitalni projekti

Ovo nezavisno telo je više puta skretalo pažnju da nisu jasno obražloženi prioritetni projekti, pa je Ministarstvo finansija upravo uoči ovog rebalnsa sačinilo Uredbu o kapitalnim projektima i radna verzija je na javnoj raspravi.

Trebalo bi da nova uredba da se primenjuje na republičke, pokrajinske i lokalne projekte od javnog interesa, a koji se finansiraju iz javnih prihoda ili zaduživanja države, za projekte iz sredstava EU ili drugih država ili međunarodnih organizacija, kao i na javno-privatna partnerstva i koncesije.

Depositphotos

Uredba predviđa da Komisija za kapitalne investicije sagledava republičke kapitalne projekte u kontekstu njihovog značaja za ekonomski razvoj i odlučuje o uključivanju troškova realizacije republičkih kapitalnih projekata u budžet.

Predviđeno je i da Potkomisija, kao pomoćno telo Komisije koje preliminarno bira projektne ideje, odnosno projekte koji se predlažu za finansiranje ili sufinansiranje iz sredstava Evropske unije ili iz sredstava neke druge države ili međunarodne institucije, te projekte predstavlja razvojnim partnerima radi finansiranja i prati njihovu realizaciju i obavlja druge poslove utvrđene uredbom.

Postojaće i novi mehanizam, centralizovana baza kapitalnih projekata (engl. Public Investment Management Information System - PIMIS), odnosno informacioni sistem za unos projektne dokumentacije u svim fazama projektnog ciklusa, koji se uvodi radi identifikacije i evidencije, ocenjivanja, odabira i praćenja kapitalnih projekata na način propisan ovom uredbom.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar