Obilaznicu oko Beograda projektovao Tito, počeo Milošević, završio Vučić

Obilaznica oko Beograda, a time i Koridor 10, konačno su završeni posle 33 godine, što praktično znači da svako ko dolazi auto-putem iz pravca Šida ili Novog Sada, a putuje prema Nišu, Kragujevcu i jugu Srbije, više neće morati da ulazi u glavni grad.

Deonica od tunela Straževica do Bubanj Potoka danas se svečano otvara, što znači da je tranzitni saobraćaj proteran iz srpske prestonice. Ugovorena vrednost radova, koji su podrazumevali gradnju nekoliko petlji, dva mosta i tunela Beli Potok, bila je 325 miliona evra, a preliminarna procena konačne vrednosti jeste oko 350 miliona evra.

 

Završetak 47 kilometara obilaznice i otvaranje njene poslednje deonice doprineće rasterećenju mosta Gazela, preko koga dnevno prođe između 150.000 i 200.000 vozila. Procenjuje se da će se od Batajnice do Bubanj Potoka stizati za samo 23 minuta. 

Već je planiran i nastavak obilaznice od Bubanj Potoka do Vinče i Pančeva, uključujući i novi most preko Dunava, čime će cela obilaznica biti duga oko 69 kilometara. Trebalo bi da radovi počnu tokom sledeće godine, budući da se očekuje da projekti budu završeni na proleće. Ta deonica je vrlo zahtevna i važna jer je kombinovana drumsko-železnička i podrazumeva izmeštanje železničkog saobraćaja iz grada. Procenjena vrednost je 1,2 milijarde evra. 

 

Kako je sve počelo

Sedamdesetih godina prošlog veka, za vreme Josipa Broza Tita, započelo se sa planovima oko izgradnje saobraćajnog prstena oko Beograda kojim bi se teški teretni saobraćaj izmestio iz glavnog grada. Planovi o izgradnji obilaznice pravljeni su u vreme izgradnje nekadašnjeg auto-puta Bratstvo i jedinstvo, koji je zamišljen kao glavna putna saobraćajnica tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Sa gradnjom jedne trake prioritetne deonice od Dobanovaca do Bubanj Potoka započelo se krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina za vreme Slobodana Miloševića pomoću kredita koji je odobrilo nekoliko evropskih banaka. Predviđen je rok od pet godina da se obilaznica završi, ali je mnogo puta pomeran. Uglavnom zbog nedostatka novca, ali i loše organizacije i rata, radovi su nekoliko puta počinjani i prekidani. Neimari su krajem aprila 1999. godine završili radove na deonici od Dobanovaca do Ostružnice.

Neposredno pred otvaranje za saobraćaj 29. aprila 1999. godine bombardovan je najveći objekat na trasi - most preko reke Save kod Ostružnice. Obnovljen je 2004. godine. Tada su nastavljeni i radovi od Ostružnice prema Orlovači, koji su obuhvatali: tunele Lipak i Železnik, kao i tunel Straževica, veliki broj mostova, nadvožnjaka, podvožnjaka i dve petlje.

Krajem 2008. godine otvorena je deonica od Ostružnice do Orlovače, a u maju 2012. godine završen je i pušten u saobraćaj deo obilaznice oko Beograda, od Batajnice do Dobanovaca i od Orlovače do novog tunela Straževica, u ukupnoj dužini od 16 kilometara. U aprilu 2016. godine u saobraćaj je puštena i druga traka auto-puta na obilaznici oko Beograda od Dobanovaca do Ostružničkog mosta, a u novembru iste godine sa kineskom kompanijom Power China potpisan je i komercijalni ugovor za nastavak izgradnje obilaznice oko Beograda. Građevinci iz kineske kompanije sa podizvođačima imali su zadatak da izgrade levu traku ove saobraćajnice, probiju drugu cev tunela Straževica, kao i da posle ovog objekta trasiraju auto-put u šest traka do Bubanj Potoka.

Depositphotos

 

Obilaznica biće puštena za saobraćaj u četvrtak ujutru

Deonica obilaznice oko Beograda, od Straževice do Bubanj Potoka, biće u četvrtak u 9.00 puštena u saobraćaj, najavljeno je u sredu uveče na svečanosti povodom završetka radova.

Svečanosti kod tunela Straževica povodom otvaranja deonice obilaznice prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, ministar finansija Siniša Mali, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, ambasadorka Kine Čen Bo, predstavnici Koridora Srbije, Puteva Srbije i izvođača radova.

Vučić je rekao da je mnogo toga u Srbiji urađeno u saradnji sa kineskim i azerbejdžanskim kompanijama i da će biti još poslova u kojima će one učestvovati.

Ambasadorka Kine je izjavila da je bilo problema u izgradnji, usled pandemije, energetske krize, rasta cena građevinskog materijala, ali da je zajedničkim snagama postignut veliki uspeh i ostvaren san Beograđana posle tri decenije.

(Ažurirano informacijama sa otvaranja obilaznice.)