Od škripećih koloseka do brze železnice: Srbija ulaže milijarde u pruge

Dugogodišnje zapostavljanje železničke infrastrukture ostavilo je Srbiju sa prugama koje teško prate ritam moderne privrede. Decenijama su pruge bile simbol obećanja koja su se retko ostvarivala. 

Fiskalni savet je naveo, u izveštaju iz juna prošle godine "Politika javnih investicija u Srbiji: analiza stanja i preporuke za moguća unapređenja", da je više od 90 odsto pruga jednokolosečno, da su elektrotehnička postrojenja u proseku starija od 45 godina, kao i da je infrastruktura zastarela. Zbog toga je na samo četiri odsto pruga moguće voziti brzinom većom od 100 kilometara na sat, dok je na polovini maksimalna brzina 60 kilometara na sat.

U međuvremenu, putevi i auto-putevi postali su brža i pouzdanija alternativa: autobusom od Beograda do Niša stiže se tri sata, kolima za oko dva i po, a vozom za šest. 

Evropa je prepoznala potrebu da Zapadni Balkan poveže održivim transportom, što je Srbiji omogućilo pristup kreditima i grantovima Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske unije kroz Western Balkans Investment Framework (WBIF). Nakon decenija stagnacije, Srbija ima šansu da sprovede projekte koji su decenijama ostajali samo na papiru.

Alеksandra Sofronijеvić, ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, nedavno je rekla da jе u protеkloj dеcеniji rеkonstruisano skoro 900 kilomеtara pruga širom Srbijе, da jе izgrađеno108 kilomеtara novih pruga, kao i da jе u narеdnim godinama planirana izgradnja i modеrnizacija još oko 2.000 kilomеtara kolosеka.

Nabrojala je da se trenutno radi na modеrnizaciji prugе Niš–Dimitrovgrad i Niš–Brеstovac. U narеdnim godinama prеdstoji izgradnja brzе prugе od Bеograda do Niša, kao i rеkonstrukcija i modеrnizacija pruga Bеograd–Šid i Niš–Prеšеvo.

EU je uključena u modernizaciju pet ključnih železničkih deonica u Srbiji koje su deo panevropskog koridora 10. Koridor 10 je najvažnija železnička i drumska magistrala jugoistočne Evrope i deo je osnovne mreže TEN-T (Trans-European Transport Network). Ovaj koridor povezuje centralnu Evropu sa Grčkom i Turskom, prolazeći kroz Srbiju u dva kraka: centralni (Beograd–Niš–Preševo–Severna Makedonija) i istočni (Niš–Dimitrovgrad–Bugarska).

Pored bespovratnih grantova, Srbija se za modernizaciju železničke infrastrukture zadužila kod Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kineske Eksim banke, a ulogu u modernizaciji srpske železnice imao je i ruski kredit od 800 miliona dolara, odobren 2013. godine.

Beograd–Niš, brza pruga sa ciljem 200 km/h

Modernizacija pruge Beograd–Niš, duge 230 kilometara (deo je evropskog koridora 10, koji povezuje centralnu Evropu sa Grčkom i Turskom), najskuplji je infrastrukturni železnički projekat u Srbiji do sada. Evropska unija je 2023. godine dodelila rekordan grant od oko 600 miliona evra, dok ukupna vrednost projekta dostiže 2,2 do 2,7 milijardi evra, uključujući i kredite EIB i EBRD. Ta pruga smatra se okosnicom železničke mreže u Srbiji. 

Trebalo je prvobitno da na modernizaciji radi kineska kompanija CRBC, sa kojom je 2018. potpisan memorandum o razumevanju. EU je, međutim, prepoznala strateški značaj koridora 10 i ponudila veliki finansijski paket. 

Planirano je da radovi počnu 2025. godine, nakon završetka izrade projektne dokumentacije i međunarodnih tendera. Završetak celog projekta predviđa se do 2029. godine. Gradnja nije počela odmah zbog potrebe za kompletnom projektnom dokumentacijom, procedurama javnih nabavki, usklađivanjem finansiranja i drugih tehničko-proceduralnih koraka.

"Modernizaciju pruge Beograd–Niš vlada je proglasila projektom od prioritetnog značaja još 2019. godine, a iste te godine navedeno je da je u toku proces izrade tehničke dokumentacije za prvu deonicu – izgradnju dvokolosečne pruge Stalać–Đunis, nakon čega bi trebalo brzo da usledi i raspisivanje tendera. Ono što se u stvarnosti dogodilo jeste da radovi nisu počeli do momenta pisanja ovog izveštaja, a ugovor sa izvođačima sklopljen je samo za jednu poddeonicu u okviru prve deonice, tačnije tunel 4 dužine 3,3 km na relaciji Stalać–Đunis, koja je cela dugačka 18 km", navodi Fiskalni savet u izveštaju o javnim investicijama, objavljenom u junu 2024. godine.

Rekonstrukcija će omogućiti vožnju vozova brzinom do 200 km/h, čime će se vreme putovanja između Beograda i Niša, sa sadašnjih šest sati, skratiti na oko 100 minuta. Projekat obuhvata rekonstrukciju postojeće pruge i izgradnju novih deonica.

Trasa je podeljena u deonice: Beograd–Velika Plana, Velika Plana–Paraćin, Paraćin–Niš. Radovi će se odvijati etapno, u tri faze, kako bi se smanjio prekid postojećeg saobraćaja.

Modernizacija pruge obuhvata potpunu elektrifikaciju trase, čime se smanjuje emisija CO₂ i prelazi na održiviji transport, kao i postavljanje savremene signalizacije radi veće bezbednosti i efikasnosti. Planirana je nosivost koloseka do 22,5 tona po osovini, izgradnja obilaznice oko Niša radi rasterećenja gradskog saobraćaja i modernizacija stanica sa pristupačnim i sigurnim peronima.

Niš–Dimitrovgrad, modernizacija i regionalna povezanost

Modernizacija 104 km pruge Niš–Dimitrovgrad obuhvata rekonstrukciju i modernizaciju neelektrifikovanog jednokolosečnog pravca, uključujući izgradnju zaobilaznice Sever oko Niša, elektrifikaciju i novu signalizaciju. Projekat je strateški značajan jer iz urbanog centra Niša preusmerava vozove i rasterećuje gradski saobraćaj, a istovremeno unapređuje železničku vezu Srbije i Bugarske.

Prvobitna procena troškova projekta iznosila je 268,3 miliona evra (uključujući 22,4 km zaobilaznice), ali je rast na 502 miliona evra posledica, kako je obrazložila Vlada Srbije, globalnih problema u snabdevanju, kašnjenja u pripremi i poboljšanja bezbednosti na ključnim deonicama.

Modernizacija podrazumeva elektrifikaciju i uvođenje nove signalizacije, kao i izgradnju 22,4 kilometra zaobilaznice severno od Niša. Povećanjem brzine sa 30 na 120 kilometara na čas očekuje se značajan rast broja putnika, sa 170.000 na 550.000 godišnje i udvostručenje teretnog saobraćaja, sa 3,2 na 6,2 miliona tona.

Radovi na deonici Sukovo–Dimitrovgrad počeli su 17. jula 2025. godine (druga faza), a završetak celokupnog projekta predviđa se do 2027. godine. 

"Finansijski ugovori sa inostranim kreditorima, zajedno sa dva granta iz WBIF, potpisani su krajem januara 2018. godine. Skoro šest godina projekat je stajao u mestu, imajući u vidu da je budžetska realizacija po ovom projektu sve do samog kraja 2023. godine bila nula. Sudeći po nekim javno dostupnim informacijama, čekalo se na građevinsku dozvolu za jednu poddeonicu ove pruge, ali su projekat kočili i neki interni propusti (moguće čak i namerne opstrukcije). Podsećanja radi, prethodni zvanični planovi Vlade bili su da se čitav projekat okonča do kraja 2023. godine – ono što se u praksi dogodilo jeste da radovi zapravo tek tada počinju da se realizuju", piše Fiskalni savet u izveštaju o javnim investicijama. 

Od Srbije do Severne Makedonije prugom

Srbija i Severna Makedonija planiraju da modernizuju jednu od ključnih železničkih veza na Balkanu pruge Niš–Preševo–Skoplje, koja predstavlja deo panevropskog koridora 10. Izgradnja pruge trebalo bi da smanji vreme putovanja između Niša i Skoplja sa sadašnjih više od četiri sata na oko dva i po sata.

Ukupna dužina pruge od Niša do Skoplja iznosi oko 205 km. Na srpskoj strani, pruga je dugačka 135 km, dok je na teritoriji Severne Makedonije 70 km. Pruga je podeljena na nekoliko ključnih deonica: Niš–Preševo, Preševo–Tabanovce, Tabanovce–Skoplje, pri čemu svaka deonica dobija modernizaciju potrebnu za povećanje maksimalne brzine do 120 km/h.

Srbija i Severna Makedonija su potpisale Memorandum o saradnji kako bi zajednički aplicirale za dodatna sredstva od EU za ovaj projekat. Kako se navodi na sajtu Evropske unije u Srbiji, EU je obezbedila bespovratna sredstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije u iznosu od 3,5 miliona evra.

Projekat se priprema, a radovi su planirani u fazama.

DepositPhotos

 

Beograd–Bar, rekonstrukcija strateške pruge

Pruga Beograd–Bar, izgrađena 1976. godine, povezuje Srbiju i Crnu Goru i duga je 476 km. Dugogodišnje zapostavljanje infrastrukture dovelo je do ograničenja brzine i opterećenja tunela, mostova i stanica, a brzina saobraćaja ograničena, što je usporilo i putnički i teretni transport.

Modernizacija pruge u Srbiji fokusira se na deonicu Valjevo–Vrbnica, gde će biti obnovljeno 79 tunela, 37 mostova i 20 stanica. Do sada je obnovljen deo pruge, od Resnika do Valjeva. Brzina vozova biće povećana sa dosadašnjih 40 km/h na oko 120 km/h. Ukupna vrednost radova procenjuje se između 1,5 i dve milijarde evra, a projekat se finansira kombinacijom sredstava: kredit Rusije od 800 miliona dolara, EBRD sa 50 miliona evra i Svetska banka sa 65 miliona evra.

Na teritoriji Crne Gore rekonstrukcija obuhvata deonicu Golubovci–Bar, sa početkom radova planiranim za 2025. godinu. Projekat se finansira kroz kombinaciju sredstava EIB-a, EBRD-a i Evropske unije, ukupno 224 miliona evra.

Pruga Beograd–Bar se smatra inženjerskim čudom 20. veka, a čini se i da inženjerima koji budu radili rekonstrukciju neće biti nimalo lako.

Izgradnja nove pruge Beograd–Šid koštaće oko 400 miliona evra

Planirana je rekonstrukcija i modernizacija pruge Beograd–Šid–granica Hrvatske kojom bi se vozovi kretali 200 kilometara na sat već krajem 2029. godine, posle čega bismo u istom danu mogli da skoknemo do Slovenije na čuvene bledske krempite i vratimo se kući u Srbiju. 

U toku izrada kompletne tehničke dokumentacije, ali se vrednost radova u Srbiji procenjuje na 400 miliona evra. Hrvatska i Slovenija takođe planiraju da modernizuju prugu, koja je deo međunarodnog železničkog koridora 10. Očekuje se da radovi u Hrvatskoj budu okončani do 2027, a u Sloveniji do kraja 2028. godine.

Tačna vrednost investicije znaće se tek posle izrade kompletne projektno-tehničke dokumentacije, koju radi Saobraćajni institut CIP.  U ovom trenutku izvori finansiranja pruge kroz Srbiju još uvek nisu definitivno utvrđeni, ali je planirano da novac bude obezbeđen iz kredita Evropske investicione banke, zatim iz granta WIBF, kao i iz budžeta Republike Srbije.

Rekonstruisana i modernizovana pruga kroz Srbiju dužine je 92,2 kilometra i biće namenjena za mešoviti železnički saobraćaj, putnički i teretni. Reč je o magistralnoj, elektrificiranoj i dvokolosečnoj pruzi, koja je deo međunarodnog železničkog koridora 10, koji povezuje Beograd sa Zagrebom i Ljubljanom.

Šta je urađeno

U proteklom periodu sagrađena je brza pruga Beograd–Subotica, duga oko 175 kilometara, na kojoj vozovi razvijaju brzine i do 200 kilometara na sat, a koja je koštala oko dve milijarde evra. Sredstva su obezbeđena iz kredita (ruski kredit i kredit kineske Exim banke). Deonicu Beograd–Stara Pazova izveo je ruski RŽD International, dok su radove na najzahtevnijem delu od Stare Pazove do Novog Sada izvodili kineski konzorcijumi China Railway International i China Communications Constructio Company. Istim izvođačima poverena je i završna deonica Novi Sad–Subotica, uz učešće više od 200 domaćih i evropskih podizvođača. 

Kineski kredit za modernizaciju železnice u Srbiji iznosi oko 1,3 milijarde dolara, sa kamatnom stopom od dva odsto godišnje, grejs periodom od pet godina i rokom otplate od 20 godina. Kredit pokriva 85 odsto vrednosti komercijalnog ugovora sa kineskim izvođačima i uključuje male administrativne naknade od po 0,25 odsto.

A šta se gradilo iz ruskog kredita

Posebno važnu ulogu u modernizaciji srpske železnice imao je ruski kredit od 800 miliona dolara, odobren 2013. godine, sa fiksnom kamatom od 4,1 odsto godišnje, grejs periodom od četiri godine i rokom otplate od ukupno 14 godina. Kamatna stopa se obračunava kvartalno, a zatezna kamata iznosi redovnu kamatu uvećanu za dva odsto godišnje. Taj novac bilo je namenjen obnovi ključnih železničkih pravaca i unapređenju kapaciteta domaće železničke mreže, a izvođenje radova povereno je ruskoj kompaniji RŽD Internacional.

AP Photo/Darko Vojinovic/Beta

 

Jedan od prvih projekata finansiranih iz ovog kredita bila je modernizacija pruge Beograd–Pančevo, na kojoj je izgrađen i elektrifikovan drugi kolosek, čime je značajno povećan kapacitet i bezbednost saobraćaja na tom pravcu.

Drugi važan segment odnosio se na rehabilitaciju šest deonica duž železničkog koridora 10, ukupne dužine 111 kilometara, što je omogućilo veća opterećenja i pripremu za brže vozove na jednoj od najvažnijih evropskih tranzitnih ruta koje prolaze kroz Srbiju.

Iz ruskog kredita finansirana je i rekonstrukcija deonice Resnik–Valjevo, kao deo strateške pruge Beograd–Bar. Taj projekat je bio ključan jer je omogućio povećanje brzine vozova na oko 120 kilometara na sat, kao i obnovu tunela, mostova i železničkih stanica na toj deonici.

Takođe, pruga Stara Pazova–Novi Sad bila je jedan od prioritetnih projekata, rekonstruisana je i proširena izgradnjom drugog koloseka, čime je postala važna karika u budućoj brzospojnoj železničkoj mreži Srbije i njenom povezivanju sa Mađarskom i Evropskom unijom.

Pored infrastrukturnih radova, iz ruskog kredita finansirana je i nabavka 27 dizel-motornih vozova ruske proizvodnje, namenjenih regionalnim i prigradskim linijama, čime je povećan kvalitet i dostupnost železničkog prevoza putnika u unutrašnjem saobraćaju.