Modernizacija pruge od Beograda do Niša počeće sledeće godine, a kada 2028. godine bude završena, od glavnog grada do juga Srbije trebalo bi da se putuje sat i po i još dva sata do Skoplja, brzinom od 120 do 160 kilometara na čas. Planirano je da u doglednoj budućnosti brza pruga bude povezana sa Atinom. Kada će sve to biti i da li će ostati samo spisak lepih želja, ostaje da se vidi, ali početak radova kroz Srbiju za koji je obezbeđen novac umesto krajem ove, počeće sledeće godine.
Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, izjavio je na Kopaonik biznis forumu da je objavljen poziv zainteresovanim stranama za nadzor nad gradnjom brze pruge Beograd - Niš, čime je otpočela tenderska procedura za izbor nadzora za izgradnju te pruge dužine 230 kilometara.
Kao što je poznato, Srbija je sa Evropskom komisijom potpisala ugovor o izgradnji pruge od Beograda do Niša. Vrednost izgradnje tih 230 kilometara je 2,7 milijardi evra, od čega je grant EU 600 miliona evra. Početak radova najavljivan je krajem 2024. i početkom 2025. godine. U međuvremenu su počeli dogovori sa vladom Severne Makedonije za zajedničku kandidaturu za produžetak pruge od Niša do Preševa, pošto je prošlog leta uvedena jedinstvena naplata putarine na auto-putevima između dve zemlje, što se pokazalo kao dobar potez.
Opširnije
Srbi i Makedonci zajedno grade prugu od Niša do Skoplja
Srbija gradi deonicu Niš - Preševo, dugu 135 kilometara, a 50 kilometara kroz Severnu Makedoniju grade Makedonci.
17.11.2023
Počinje modernizacija rizične pruge u Srbiji, novac obezbeđen pre pet godina
Gradiće je bugarsko-italijanski konzorcijum, u kome je dobro znani Tace, koji je već gradio drumski koridor 10.
10.11.2023
Kina u EU vozi brzim vozom kroz Srbiju, ali i našoj robi probija put
Pruga Beograd–Budmipešta, projektovana za brzine od 200 kilometara na sat, deo je kineske inicijative Pojas i put.
04.05.2023
Modernizacijom pruge od Beograda do Niša za 100 minuta, stigla prva sredstva od EU
Srbija će od Evropske unije dobiti finansijski paket vredan 2,2 milijarde evra za modernizaciju železničkog koridora 10.
28.02.2023
Ministar najavio tender za brzu prugu Beograd - Niš
Ugovor između Srbije i EU o izgradnji brze pruge Beograd-Niš uskoro će biti potpisan.
20.01.2023
Gradnja pruge Niš - Dimitrovgrad počinje 2025. godine
Vesić je kazao da će izgradnja te pruge početi 2025. godine. Prema njegovim rečima, radiće se tri deonice i u maju će biti raspisan pretkvalifikacioni tender za izvođače za drugu i treću deonicu, a za prvu deonicu najkasnije u novembru.
Izgradnja pruge od Beograda do Niša trajaće tri i po godine, jer za razliku od brze pruge prema Subotici, gde smo potpuno zatvorili saobraćaj, ovde se saobraćaj neće zatvarati već će se raditi u prozorima, odnosno u uslovima periodičnih obustava saobraćaja. "Ne možemo da zatvorimo prugu prema Nišu, jer bi to zaustavilo kompletan železnički saobraćaj cele južne Evrope prema srednjoj Evropi", naveo je Vesić.
Naglasio je da će pruga biti gotova do kraja 2028. godine i da će se vozom od Beograda do Niša stizati za oko sto minuta.
"U međuvremenu, već radimo prugu Niš - Brestovac, 23 kilometara. Ostaje nam 135 kilometara do granice sa Severnom Makedonijom i 50 kilometara kroz tu državu kako bismo povezali Niš i Skoplje", rekao je Vesić.
On je rekao da se radi projekat pruge od Niša do granice sa Severnom Makedonijom, novac nije obezbeđen, ali će biti kandidovana da se finansira iz plana rasta za Zapadni Balkan.
Produžetak pruge do Atine
Ministar je podsetio da je, kada je premijer Grčke Kyriakos Mitsotakis nedavno bio u Beogradu Grčka ušla u ovaj projekat brze pruge. Vesić je rekao da Grčka sada rekonstruiše prugu od Atine do Soluna, u koju ulažu između 300 i 400 miliona evra, ali su najavili da će raditi deo do Soluna do Idomenija, dužine 76 kilometara.
"To znači da ostaje samo da se završi deo od Skoplja do Idomenija, a pošto će Mađari do 2026. godine završiti svoj deo pruge od Budimpešte do srpsko-mađarske granice, to znači da ćemo imati 1.512 kilometara pruge između Budimpešte i Atine kroz Suboticu, Novi Sad, Beograd, Niš, Skoplje i Solun. To je kičma Zapadnog Balkana", rekao je Vesić.
Brza pruga do Turske
Najavio je da će u Istanbulu biti organizovan sastanak ministara transporta Turske, Bugarske, Mađarske i Srbije. Srbija radi sa Bugarskom na planu brze pruge između dve zemlje. Turci takođe žele da grade prugu od Istanbula prema Bugarskoj.
"To Srbiju stavlja u dominantan položaj kada je u pitanju železnički transport na Balkanu. Radićemo pored toga rekonstrukciju i 2.000 kilometra regionalnih pruga", rekao je Vesić.
Srbija je inače počela elektrifikaciju između Niša i Dimitrovgrada. Projekat vredan oko 270 miliona evra finansira se iz kredita Evropske investicione banke i budžeta, kao i iz donacije Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
Do Mađarske brzim vozom od decembra
Kao što se zna rekonstruisano je 76 kilometara brze pruge između Beograda i Novog Sada, a u toku su radovi na izgradnji 108 kilometara brze pruge između Novog Sada i Subotice što će, kako Vesić najavljuje, biti završeno do kraja jula, te da će od 15. septembra početi testiranje koje bi trebalo da traje do tri meseca.
"Očekujemo da između 1. i 15. decembra krene prvi voz između Beograda i Subotice, a putovanje između ta dva grada brzim vozom, koji će se kretati 200 kilometara na sat, trajaće sat i 10 minuta", rekao je ministar. Vesić je kazao i da će brza pruga između Budimpešte i Atine potpuno promeniti način života ljudi u Srbiji, Mađarskoj, Severnoj Makedoniji i Grčkoj jer će to biti izlaz ovog dela Evrope prema srednjoj Evropi.
Od 1976. do 2012. godine u Srbiji nije izgrađen nijedan kilometar pruga
Naveo je podatak da u Srbiji od 1976. godine, kada je završena pruga Beograd - Bar, do 2012. godine nije izgrađen nijedan kilometar nove pruge, a da je od 2012. do danas izgrađeno 134,7 kilometara novih pruga.
Kako je dodao, od 1976. do 2012. godine rekonstruisan je 31 kilometar pruga, dok je od 2012. do 2023. rekonstruisano 754, 9 kilometara postojećih pruga.
Ministar je rekao i da se intenzivno radi na uvođenju zajedničkog taga za putovanje između Srbije i Grčke što bi, kako kaže, trebalo da bude u funkciji do juna. Podsetio je da već funkcioniše integrisan tag sa Severnom Makedonijom, a da se o tome pregovara sa Crnom Gorom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Italijom.
Pet meseci prošlo od memoranduma sa Skopljem
Prošlo je pet meseci otkako su makedonske i srpske vlasti potpisale memorandum o izgradnji brze pruge od Skoplja do Niša.
"Do sada jeste formirana mešovite komisije, sastavljene od predstavnika ministarstava saobraćaja obe zemlje", rečeno je za Bloomberg Adriju u makedonskom ministarstvu saobraćaja. Poslednji sastanak ove komisije održan je prethodnog meseca, kada je bilo reči o izradi akcionog plana za svaku stranu.
Dakle, tek će se raditi projektni zadatak, saobraćajne analize i ekološke analize, kao i najoptimalnija varijanta za koridor trase. Uostalom, sve ovo znači da projekat nije ni na papiru.
Potrebno obezbediti oko 1,5 milijardi evra
Severna Makedonija i Srbija će zajedno tražiti novac za izgradnju ove pruge iz fondova Evropske unije, jer je ovaj projekat u okviru Otvorenog Balkana. Prve procene su da će za izgradnju pruge biti potrebno 1,5 milijardi evra.
Međutim, ako se uzme u obzir dosadašnja investicija u makedonsku železnicu, zemlji će biti potrebne decenije da izgradi brzu prugu do Srbije. Najveći deo pruga izgrađen je pre više od sto godina, kada je uspostavljena veza između makedonske železnice i centralne i zapadne železničke mreže u Evropi.
"Železnica se može pohvaliti samo novoizgrađenom prugom Bitolj - Kremenica, dužine 18 kilometara, koja je trajala osam godina, i rekonstrukcijom deonice Kumanovo - Beljakovce, dužine 30,8 kilometara. Oko 90 kilometara od postojeće pruge u planu je ili je u toku rekonstrukcija“, rekli su u Ministarstvu saobraćaja Severne Makedonije.
U Severnoj Makedoniji se broj prevezenih putnika u železničkom saobraćaju iz godine u godinu drastično smanjuje. Ako je 2015. godine u zemlji vozom putovalo više od milion putnika godišnje, prošle godine je taj broj dostigao jedva 400.000 putnika.
(U pisanju teksta pomogla Andrea Čobanova.)