Kina u EU vozi brzim vozom kroz Srbiju, ali i našoj robi probija put

Kada brza pruga između Srbije i Mađarske bude sagrađena, putnici će iz Beograda za dva sata i 45 minuta stizati u Budimpeštu. A možda i malo kraće jer neće biti čekanja na granici. Mađarska carina biće u Beogradu, a srpska u Budimpešti. To će se dogoditi tek sredinom 2025. godine, 11 godina nakon što su Srbija, Mađrska i Kina dogovorile modernizaciju međunarodnog železničkog koridora.

Pruga Beograd–Budmipešta, projektovana za brzine od 200 kilometara na sat, deo je kineske inicijative "Pojas i put" i strateškog cilja te države za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom, odnosno Mađarskom kao jednom od država Evropske unije.

Kineske firme uveliko grade deo između Novog Sada i Subotice i tih 108 kilometara brze pruge bi trebalo da bude završeno sledeće godine. Mađari takođe grade svojih 150 kilometra koji bi trebalo da budu završeni 2025. Tada će policijske i carinske stanice biti na železničkim stanicama u Budimpešti, Novom Sadu, Beogradu i Subotici, što će dodatno skratiti vreme putovanja.

"Kada uđete u voz na Prokopu, tu ćete proći mađarsku carinu i policiju i idete direktno u centar Budimpešte i obratno, kada idete iz Budimpešte, tu vaš čeka srpska carina i nema više onih formalnosti, već idete pravo u centar Beograda", objasnio je nedavno svoju zamisao Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Rok za završetak više puta pomeran

Rok za završetak ove pruge koju kreditiraju Rusija i Kina više puta je pomeran. Najpre je obećano da će 2018. prvi putnici sesti u voz, potom je rok pomeren na 2021, pa do kraja 2022. Srpsku stranu su kočili loši projekti i dok nisu prepravljeni, ruske železnice nisu htele da počnu da rade, a čak su srpskoj strani naplaćeni i penali u iznosu od nekoliko miliona dolara zbog toga. Potom je eksproprijacija dugo trajala, zbog žalbi građana i na kraju je arheološko nalazište dodatno usporilo radove.

U Mađarskoj je celokupan proces izvođenja radova odlagan zato što je ta zemlja morala da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije. Ipak, Srbija je završila deo između Beograda i Novog Sada i tom prugom već godinu dana saobraća voz "Soko", koji iz prestonice za pola sata stiže do glavnog grada Vojvodine.

Projekat izgradnje brze pruge Beograd–Budimpešta, procenjen svojevremeno na oko dve milijarde dolara, započet je još 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine, a ugovor o modernizaciji prve deonice potpisan je 2017. u Pekingu.

Rusi i Kinezi sagradili deo između Beograda i Novog Sada

Osim deonice između Novog Sada i Subotice, iz kineskih izvora finansirana je i deonica od Beograda do Stare Pazove, dok je deo od Stare Pazove do Novog Sad građen novcem iz ruskog kredita za modernizaciju srpske železnice, koji prema sporazumu iz 2013. godine ukupno vredi 800 miliona dolara.

Ova pruga nije samo značajna sa povezivanje Kine sa Evropskom unijom, već i za srpsku i mađarsku privredu. U Srbiji je prošle godine poslovalo 715 privrednih društava sa većinskim mađarskim kapitalom koja zapošljavaju ukupno skoro 9.000 ljudi, prema podacima Agencije za privredne registre.

Takođe, robna razmena se intenzivno razvija i Mađarska je 2022. bila peti najveći spoljnotrgovinski partner Srbiji, nakon vodećih Nemačke, Kine, Italije i Ruske Federacije.

Robna razmena između Srbije i Mađarske eksplodirala 

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), spoljnotrgovinska razmena Srbije i Mađarske prošle godine je bila 3,6 milijardi evra, što je povećanje od 60 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

“Ukoliko pogledamo ukupnu razmenu sa Mađarskom u količinskom obliku, koja je praktično nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu, možemo zaključiti da je osnovni razlog međugodišnjeg povećanja zapravo rast cena energenata i drugih sirovina na svetskom tržištu. Takođe, možemo reći i da dobri politički odnosi između ovih zemalja unapređuju i njihove ekonomske odnose iz godinu u godinu”, kaže za Bloomberg Adriju Nikola Ranković iz centra za strateške analize PKS.

Kaže da je naš izvoz u odnosu na 2021. godinu povećan za oko 38 odsto, dok je zbog uvoza energenata značajnije povećan uvoz, i to za oko 79 odsto. Bitno je naglasiti da je u 2022. godini uvoz energenata činio 50 odsto ukupnog uvoza Srbije iz Mađarske.

U Mađarsku su se u 2022. godini najviše izvozili električni i pogonski aparati i mašine, električna energija i proizvodi od gvožđa i čelika. S druge strane, kada je reč o uvozu, energenti zauzimaju prvo mesto, potom slede električne mašine, medicinski i farmaceutski proizvodi.

Kada je reč o investicijama, kompanije sa mađarskim kapitalom investirale su u Srbiju prošle godine oko 78 miliona evra, što predstavlja smanjenje u odnosu na prethodnu godinu, a od 2010. oko 1,1 milijarde evra.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar